மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 148 அத்தியாயம் ஸூரா அந்நிஸா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 148

۞ لَّا يُحِبُّ ٱللَّهُ ٱلۡجَهۡرَ بِٱلسُّوٓءِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ إِلَّا مَن ظُلِمَۚ وَكَانَ ٱللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا

Allah ne voli da se glasno ružno govori, već to prezire i za to prijeti kaznom, osim onome kome je nepravda učinjena; njemu je dozvoljeno da kaže ono što je (u osnovi) ružan govor o onom ko mu je nepravdu učinio, poput žaljenja na njega, upućivanja dove protiv njega, poput verbalnog uzvraćanja istom mjerom, ali je bolje da se strpi nego da o zlu javno glasno govori. Allah čuje sve što govorite i zna vaše namjere, pa se čuvajte da ne izgovarate i da ne namjeravate zlo.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.

Onome kome je nepravda učinjena dozvoljeno je da govori o tome i da govori o nepravedniku, kazujući to onome od koga se nada da mu može pomoći i vratiti mu njegovo pravo, makar rekao i ono što nepravednik ne voli da se o njemu kaže.

• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.

Ovi ajeti podstiču muslimana da oprašta, čak i kada je u mogućnosti da kazni, kao što Allah oprašta iako je u mogućnosti da kazni.

• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.

Nije dozvoljeno vjerovati samo u neke poslanike, već je obavezno vjerovati u sve poslanike.