மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 11 அத்தியாயம் ஸூரா ஆஃபிர் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 11

قَالُواْ رَبَّنَآ أَمَتَّنَا ٱثۡنَتَيۡنِ وَأَحۡيَيۡتَنَا ٱثۡنَتَيۡنِ فَٱعۡتَرَفۡنَا بِذُنُوبِنَا فَهَلۡ إِلَىٰ خُرُوجٖ مِّن سَبِيلٖ

Neznabošci će reći, priznajući svoje grijehe onda kad priznanje i kajanje neće biti od koristi: “Gospodaru naš, dva si nas učinio neživim: prije nego što si nas stvorio pa si nas stvorio, i kad nam je došao smrtni čas. A dva si nas puta oživio: jednom na dunjaluku, kad si nas stvorio nakon što nismo postojali, i drugi put onda kad si nas, nakon smrti naše, oživio. Mi, evo, priznajemo svoje grijehe, pa ima li ikakva načina da izađemo iz džehennemske vatre i da se vratimo na dunjaluk, gdje bismo, nesumnjivo, činili dobro pa da Ti budeš zadovoljan nama?!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• مَحَلُّ قبول التوبة الحياة الدنيا.

Jedino se na ovom svijetu pokajanje prima.

• نفع الموعظة خاص بالمنيبين إلى ربهم.

Pouku primaju samo oni koji se Gospodaru skrušeno i odano obraćaju.

• استقامة المؤمن لا تؤثر فيها مواقف الكفار الرافضة لدينه.

Na vjernikovu postojanost u vjeri ne može utjecati ponašanje onih koji ne vjeruju, koji odbijaju njegovu.

• خضوع الجبابرة والظلمة من الملوك لله يوم القيامة.

Svi silnici i zulumćari vladari bit će potčinjeni Gospodaru na Danu sudnjem.