மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 14 அத்தியாயம் ஸூரா புஸ்ஸிலத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 14

إِذۡ جَآءَتۡهُمُ ٱلرُّسُلُ مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّا ٱللَّهَۖ قَالُواْ لَوۡ شَآءَ رَبُّنَا لَأَنزَلَ مَلَٰٓئِكَةٗ فَإِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

Adu i Semudu Allah je slao poslanike jedne za drugim, koji su ih pozivali u tevhid i poslušnost Bogu, ali su ih krivovjerni utjerivali u laž i govorili: “Da je Allah htio da obožavamo samo Njega i da Mu nikog ne smatramo ravnim, poslao bi s neba meleke da nas pozivaju u tevhid, a ne bi nam poslao ljude poput nas! Eto, mi smatramo da vi lažete, i ne vjerujemo u ono što govorite!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإعراض عن الحق سبب المهالك في الدنيا والآخرة.

Otuđivanje od istine vodi u propast na oba svijeta.

• التكبر والاغترار بالقوة مانعان من الإذعان للحق.

Oholost i obmanutost snagom odvraćaju od povinovanja istini.

• الكفار يُجْمَع لهم بين عذاب الدنيا وعذاب الآخرة.

Nevjernici će biti kažnjeni na ovom i na budućem svijetu.

• شهادة الجوارح يوم القيامة على أصحابها.

Udovi će svjedočiti protiv ljudi na Sudnjem danu.