மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 17 அத்தியாயம் ஸூரா புஸ்ஸிலத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 17

وَأَمَّا ثَمُودُ فَهَدَيۡنَٰهُمۡ فَٱسۡتَحَبُّواْ ٱلۡعَمَىٰ عَلَى ٱلۡهُدَىٰ فَأَخَذَتۡهُمۡ صَٰعِقَةُ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡهُونِ بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

Semudu, narodu Salihovom, pojasnili smo Pravi put, ali su se oni opredijelili za stranputicu, a ne za uputu. Uništeni su munjom, koja im je bila ponižavajuća kazna jer su bili nevjernici i odani grijesima.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإعراض عن الحق سبب المهالك في الدنيا والآخرة.

Otuđivanje od istine vodi u propast na oba svijeta.

• التكبر والاغترار بالقوة مانعان من الإذعان للحق.

Oholost i obmanutost snagom odvraćaju od povinovanja istini.

• الكفار يُجْمَع لهم بين عذاب الدنيا وعذاب الآخرة.

Nevjernici će biti kažnjeni na ovom i na budućem svijetu.

• شهادة الجوارح يوم القيامة على أصحابها.

Udovi će svjedočiti protiv ljudi na Sudnjem danu.