மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 45 அத்தியாயம் ஸூரா புஸ்ஸிலத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 45

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ فَٱخۡتُلِفَ فِيهِۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ

Allah je, džellešanuhu, Musau, alejhis-selam, dao Tevrat, ali su se sinovi Israilovi podvojili u pogledu njega: neki su povjerovali, a neki su ga porekli. Da Mudri Allah nije odredio odlaganje kazne nevjernicima, presudio bi odmah da budu uništeni, ne bi im dao nimalo vremena. Nevjernici su u nedoumici, negiraju Kur’an i poriču neupitne istine koje donosi.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• حَفِظ الله القرآن من التبديل والتحريف، وتَكَفَّل سبحانه بهذا الحفظ، بخلاف الكتب السابقة له.

Svevišnji Allah čuva Kur’an od izmjene i iskrivljavanja. Allah je na Sebe preuzeo brigu o tome, za razliku od prijašnjih objava: nije ih On čuvao.

• قطع الحجة على مشركي العرب بنزول القرآن بلغتهم.

Protiv arapskih mnogobožaca Allah je uspostavio dokaz tako što je objavio Kur’an na njihovom jeziku.

• نفي الظلم عن الله، وإثبات العدل له.

Allah je negirao da čini nepravdu bilo kome, a potvrdio je da je pravedan prema svakom.