மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 17 அத்தியாயம் ஸூரா அல்அஹ்காப் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 17

وَٱلَّذِي قَالَ لِوَٰلِدَيۡهِ أُفّٖ لَّكُمَآ أَتَعِدَانِنِيٓ أَنۡ أُخۡرَجَ وَقَدۡ خَلَتِ ٱلۡقُرُونُ مِن قَبۡلِي وَهُمَا يَسۡتَغِيثَانِ ٱللَّهَ وَيۡلَكَ ءَامِنۡ إِنَّ وَعۡدَ ٱللَّهِ حَقّٞ فَيَقُولُ مَا هَٰذَآ إِلَّآ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

- Međutim, ima i onih koji reknu svojim roditeljima: “Daleko bili! Zar mi govorite da ću, nakon što umrem, biti oživljen iz groba, a već su narodi pomrli prije mene i niko se nije vratio?” No, njegovi roditelji zazivaju Sveznajućeg Allaha da uputi njegovo dijete, govoreći mu: “Teško tebi! Vjeruj u Allaha i Poslanika, slijedi islamske propise! Istina je, zbilja, ono što je Allah obećao, u to nema nikakve sumnje!” Dijete njima međutim odgovori da su to samo priče i izmišljotine prvotnih pokoljenja koje se kazuju iz njihovih knjiga.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• بيان مكانة بِرِّ الوالدين في الإسلام، بخاصة في حق الأم، والتحذير من العقوق.

Islam pridaje veliku važnost činjenju dobročinstva roditeljima, pogotovu majci, i upozorava na kobne posljedice neposlušnosti prema njima.

• بيان خطر التوسع في ملاذّ الدنيا؛ لأنها تشغل عن الآخرة.

Ovi ajeti upozoravaju i na opasnost prepuštanja dunjalučkim slastima jer to odvraća čovjeka od razmišljanja o Ahiretu.

• بيان الوعيد الشديد لأصحاب الكبر والفسوق.

Ovi su ajeti dovoljni kao opomena onima koji su oholi i koji čine grijehe.