மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 25 அத்தியாயம் ஸூரா அல்மாயிதா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 25

قَالَ رَبِّ إِنِّي لَآ أَمۡلِكُ إِلَّا نَفۡسِي وَأَخِيۖ فَٱفۡرُقۡ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡفَٰسِقِينَ

Musa reče svom Gospodaru: "Gospodaru moj, ja nemam vlasti osim nad sobom i mojim bratom Harunom, pa presudi između mene i mog naroda koji napusti pokornost Tebi i Tvom poslaniku."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• مخالفة الرسل توجب العقاب، كما وقع لبني إسرائيل؛ إذ عاقبهم الله تعالى بالتِّيه.

Kršenje naredbe poslanika uzrokuje kaznu, kao što se desilo Izraelićanima kada ih je Uzvišeni Allah kaznio lutanjem po pustinji.

• قصة ابني آدم ظاهرها أن أول ذنب وقع في الأرض - في ظاهر القرآن - هو الحسد والبغي، والذي أدى به للظلم وسفك الدم الحرام الموجب للخسران.

Kazivanje o Ademovim sinovima doslovno ukazuje na to da su zavist i nepravda prvi grijesi koji su počinjeni na Zemlji, a koji su odveli u nepravdu i bespravno prolivanje krvi, što vodi u propast.

• الندامة عاقبة مرتكبي المعاصي.

Oni koji čine grijehe zažalit će zbog toga.

• أن من سَنَّ سُنَّة قبيحة أو أشاع قبيحًا وشجَّع عليه، فإن له مثل سيئات من اتبعه على ذلك.

Ko uvede ružnu praksu ili rasprostrani nešto ružno i podstiče na to imat će onoliko grijeha koliko svi oni koji ga u tome budu slijedili.