மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 39 அத்தியாயம் ஸூரா அல்மாயிதா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 39

فَمَن تَابَ مِنۢ بَعۡدِ ظُلۡمِهِۦ وَأَصۡلَحَ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَتُوبُ عَلَيۡهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ

A ko se Allahu pokaje od krađe i čini dobra djela, Allah će mu oprostiti, iz Svoje milosti. Allah prašta onom ko se pokaje i milostiv je prema njemu. Ali, dunjalučka kazna ne spada sa njega ako se pokaje, ukoliko njegov slučaj dođe do (predstavnika) vlasti.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• حكمة مشروعية حد السرقة: ردع السارق عن التعدي على أموال الناس، وتخويف من عداه من الوقوع في مثل ما وقع فيه.

Mudrost propisanosti kazne za kradljivca jest odvraćanje kradljivaca da skrnave tuđi imetak, i upozorenje svim ostalima na takva djela.

• قَبول توبة السارق ما لم يبلغ السلطان وعليه إعادة ما سرق، فإذا بلغ السلطان وجب الحكم، ولا يسقط بالتوبة.

Ovi ajeti ukazuju na prihvatanje pokajanja od kradljivca ukoliko do vlasti ne dopre vijest o njegovom činu, i obaveza mu je da vrati ono što je ukrao. Ako pak do vlasti dopre njegovo djelo, onda je provođenje zakona nad njim obavezno, i ne izostavlja se zbog toga što se on pokajao.

• يحسن بالداعية إلى الله ألَّا يحمل همًّا وغمًّا بسبب ما يحصل من بعض الناس مِن كُفر ومكر وتآمر؛ لأن الله تعالى يبطل كيد هؤلاء.

Lijepo je da se onaj ko poziva Allahu ne opterećuje brigom zbog nevjerstva, spletki i zavjera koje neki ljudi prakticiraju, jer Allah će njihove spletke uništiti.

• حِرص المنافقين على إغاظة المؤمنين بإظهار أعمال الكفر مع ادعائهم الإسلام.

Munafici stalno teže da isprovociraju vjernike čineći djela nevjerstva, a istovremeno tvrde da su muslimani.