மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 7 அத்தியாயம் ஸூரா அல்ஜும்ஆ - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 7

وَلَا يَتَمَنَّوۡنَهُۥٓ أَبَدَۢا بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡۚ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِٱلظَّٰلِمِينَ

Oni to nikada neće poželjeti, nego samo žele da vječno ostanu na dunjaluku, zbog nevjerstva, grijeha i nepravde koje su činili, kao i zbog iskrivljenja Tevrata i njegove izmjene. Allah zna ko je nepravedan, Njemu ništa nije skriveno i On će ih za njihova djela adekvatno tretirati.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عظم منة النبي صلى الله عليه وسلم على البشرية عامة وعلى العرب خصوصًا، حيث كانوا في جاهلية وضياع.

Ajeti ukazuju na veličinu blagodati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, čija blagodat obuhvata cijelo čovječanstvo, općenito, a Arape posebno, jer su oni prije toga bili u neznanju i zabludi.

• الهداية فضل من الله وحده، تطلب منه وتستجلب بطاعته.

Uputa je blagodat koja dolazi samo od Allaha, od Njega se traži, a dobiva se pokornošću Njemu.

• تكذيب دعوى اليهود أنهم أولياء الله؛ بتحدّيهم أن يتمنوا الموت إن كانوا صادقين في دعواهم لأن الولي يشتاق لحبيبه.

Ajetima se negira ispravnost tvrdnje jevreja da su oni Allahovi miljenici i nudi im se kao izazov da požele smrt, ako su iskreni u svojim tvrdnjama, tim više jer čovjek žudi za susretom sa voljenim.