மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 2 அத்தியாயம் ஸூரா அல்முனாபிகூன் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 2

ٱتَّخَذُوٓاْ أَيۡمَٰنَهُمۡ جُنَّةٗ فَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّهُمۡ سَآءَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Svojim zakletvama da su vjernici čuvaju se od smrti i zarobljavanja, a ljude odvraćaju od vjerovanja, unoseći im razne sumnje. Ružno li je licemjerstvo i lažno zaklinjanje kojim se koriste.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب السعي إلى الجمعة بعد النداء وحرمة ما سواه من الدنيا إلا لعذر.

Obaveznost požurivanja i spremanja na džumu nakon drugog ezana i zabrana bavljenja ovodunjalučkim aktivnostima u tom periodu, osim ako za to ima opravdani razlog.

• تخصيص سورة للمنافقين فيه تنبيه على خطورتهم وخفاء أمرهم.

Posebno objavljivanje sure o licemjerima ukazuje na njihovu opasnost i skrivenost njihovog stanja.

• العبرة بصلاح الباطن لا بجمال الظاهر ولا حسن المنطق.

Poenta je u ispravnosti nutrine, a ne u ljepoti forme i lijepom govoru.