மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அல்ஹாக்கா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 567 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 9

وَجَآءَ فِرۡعَوۡنُ وَمَن قَبۡلَهُۥ وَٱلۡمُؤۡتَفِكَٰتُ بِٱلۡخَاطِئَةِ

Faraon, narodi prije njega i stanovnici naselja koja smo kaznili tako što smo ih prevrnuli, tj. narod Lutov, činili su širk i druge grijehe.

வசனம்: 10

فَعَصَوۡاْ رَسُولَ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَهُمۡ أَخۡذَةٗ رَّابِيَةً

Svi su oni griješili prema poslaniku koji im je dolazio i poricali ga, pa ih je Allah kaznio više nego što je potrebno da budu uništeni.

வசனம்: 11

إِنَّا لَمَّا طَغَا ٱلۡمَآءُ حَمَلۡنَٰكُمۡ فِي ٱلۡجَارِيَةِ

Kada se voda podigla preko uobičajene granice, mi smo ih u lađi koju je Nuh, alejhi selam, sagradio, ponijeli.

வசனம்: 12

لِنَجۡعَلَهَا لَكُمۡ تَذۡكِرَةٗ وَتَعِيَهَآ أُذُنٞ وَٰعِيَةٞ

To smo uradili da lađu i kazivanje o njoj učinimo opomenom koja će se koristiti kao dokaz uništenja nevjernika i spasa vjernika i da je sačuva i zapamti uho koje je čuje.

வசனம்: 13

فَإِذَا نُفِخَ فِي ٱلصُّورِ نَفۡخَةٞ وَٰحِدَةٞ

Kada melek koji je zadužen za to, jednom u rog puhne, a to je drugo puhanje.

வசனம்: 14

وَحُمِلَتِ ٱلۡأَرۡضُ وَٱلۡجِبَالُ فَدُكَّتَا دَكَّةٗ وَٰحِدَةٗ

Kada se Zemlja i brda podignu, pa se zbog jednog jakog udara Zemlja i brda raspadnu u komadiće.

வசனம்: 15

فَيَوۡمَئِذٖ وَقَعَتِ ٱلۡوَاقِعَةُ

Kada se sve to desi, biće Sudnji dan.

வசனம்: 16

وَٱنشَقَّتِ ٱلسَّمَآءُ فَهِيَ يَوۡمَئِذٖ وَاهِيَةٞ

Nebo će se rascijepiti i meleki će tog dana sići. Tog dana ono će biti slabo i labavo, nakon što je bilo jako i čvrsto.

வசனம்: 17

وَٱلۡمَلَكُ عَلَىٰٓ أَرۡجَآئِهَاۚ وَيَحۡمِلُ عَرۡشَ رَبِّكَ فَوۡقَهُمۡ يَوۡمَئِذٖ ثَمَٰنِيَةٞ

Meleki će biti na krajevima njenim, i taj dan će Arš (Prijesto) tvoga Gospodara nositi osam Allahu bliskih meleka.

வசனம்: 18

يَوۡمَئِذٖ تُعۡرَضُونَ لَا تَخۡفَىٰ مِنكُمۡ خَافِيَةٞ

O ljudi, tog dana vi ćete biti izloženi pred Gospodarem, Njemu ništa neće biti skriveno, jer On je sa svime upoznat.

வசனம்: 19

فَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِيَمِينِهِۦ فَيَقُولُ هَآؤُمُ ٱقۡرَءُواْ كِتَٰبِيَهۡ

Onaj kome knjiga njegovih djela bude data u njegovu desnu ruku, radostan i sretan će kazati: Uzmite i čitajte knjigu mojih djela.

வசனம்: 20

إِنِّي ظَنَنتُ أَنِّي مُلَٰقٍ حِسَابِيَهۡ

Ja sam na dunjaluku znao i bio uvjeren da ću biti proživljen i da ću se susresti sa onim što sam radio.

வசனம்: 21

فَهُوَ فِي عِيشَةٖ رَّاضِيَةٖ

Živjeće zadovoljnim životom kada vidi vječne blagodati koje ga čekaju.

வசனம்: 22

فِي جَنَّةٍ عَالِيَةٖ

u Džennetu koji je mjestom i statusom visok i uzvišen

வசனம்: 23

قُطُوفُهَا دَانِيَةٞ

Plodovi koji se nalaze u Džennetu biće blizu onih koji ih budu uzimali.

வசனம்: 24

كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ هَنِيٓـَٔۢا بِمَآ أَسۡلَفۡتُمۡ فِي ٱلۡأَيَّامِ ٱلۡخَالِيَةِ

Kao vid počasti, kazat će im se: Jedite i pijte ono u čemu neće imati nikakve štete, zbog dobrih djela koja ste činili u proteklim danima na dunjaluku.

வசனம்: 25

وَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِشِمَالِهِۦ فَيَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي لَمۡ أُوتَ كِتَٰبِيَهۡ

Onaj kome bude data knjiga njegovih djela u lijevu ruku, žestoko će se kajati i kazat će: Bolje da mi nije ni data knjiga moja, jer se u njoj nalaze loša djela zbog kojih zaslužujem kaznu.

வசனம்: 26

وَلَمۡ أَدۡرِ مَا حِسَابِيَهۡ

Bolje da nisam ni znao kakav će biti moj obračun.

வசனம்: 27

يَٰلَيۡتَهَا كَانَتِ ٱلۡقَاضِيَةَ

Kamo sreće da nakon smrti nisam nikada proživljen bio.

வசனம்: 28

مَآ أَغۡنَىٰ عَنِّي مَالِيَهۡۜ

Moj imetak me neće nimalo spasiti od Allahove kazne.

வசனம்: 29

هَلَكَ عَنِّي سُلۡطَٰنِيَهۡ

Nestalo mi je dokaza, snage i položaja na kojeg sam se oslanjao i pouzdao.

வசனம்: 30

خُذُوهُ فَغُلُّوهُ

Reći će se melekima: uzmite ga i skupite mu ruke prema vratu (u okove).

வசனம்: 31

ثُمَّ ٱلۡجَحِيمَ صَلُّوهُ

Zatim ga uvedite u Vatru, kako bi osjetio njenu vrelinu.

வசனம்: 32

ثُمَّ فِي سِلۡسِلَةٖ ذَرۡعُهَا سَبۡعُونَ ذِرَاعٗا فَٱسۡلُكُوهُ

Zatim ga u lance koji su dugi sedamdeset lakata, vežite.

வசனம்: 33

إِنَّهُۥ كَانَ لَا يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ ٱلۡعَظِيمِ

jer on u Allaha Velikog nije vjerovao

வசனம்: 34

وَلَا يَحُضُّ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

On druge nije podsticao da se hrane siromasi.

வசனம்: 35

فَلَيۡسَ لَهُ ٱلۡيَوۡمَ هَٰهُنَا حَمِيمٞ

On na Sudnjem danu neće imati bliskog prijatelja koji će ga od kazne spasiti.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• المِنَّة التي على الوالد مِنَّة على الولد تستوجب الشكر.

Blagodat prema ocu je blagodat i prema djetetu, i ona iziskuje zahvaljivanje na njoj.

• إطعام الفقير والحض عليه من أسباب الوقاية من عذاب النار.

Pomaganje siromaha i dijelenje hrane, kao i podsticanja na to, djela su koja uzrokuju spas od Vatre.

• شدة عذاب يوم القيامة تستوجب التوقي منه بالإيمان والعمل الصالح.

Iz spoznaje žestine kazne na Sudnjem danu proizlazi obaveza zaštite od te kazne kroz vjerovanje i činjenje dobrih djela.