மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 129 அத்தியாயம் ஸூரா அத்தவ்பா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 129

فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَقُلۡ حَسۡبِيَ ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُۖ وَهُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡعَظِيمِ

Ukoliko se oni okrenu od tebe i ne povjeruju u ono u šta ih pozivaš, reci im, Poslaniče: "Meni je dovoljan Allah, jedino On zaslužuje da bude obožavan, samo se na Njega oslanjam i On je Gospodar velikog Prijestolja."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.

Legitimnost otpočinjanja borbe protiv najbližih nevjernika kada za tim ima potrebe.

• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.

U ajetima se pojašnjava stanje licemjera kada dolazi objava, a to stanje ukazuje na uznemirenost.

• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.

Ajetima se pojašnjava samilost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prema vjernicma i briga za njima.

• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.

Ajeti ukazuju da se vjerovanje povećava i smanjuje, i vjernik stalno treba da vodi brigu o svome vjerovanju, čuva ga i obnavlja, kako bi konstantno bio u napretku.