மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 27 அத்தியாயம் ஸூரா அத்தவ்பா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 27

ثُمَّ يَتُوبُ ٱللَّهُ مِنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Zatim, ko se pokaje od svog nevjerstva i svoje zablude, nakon te kazne - Allah će mu oprostiti, jer On prašta pokajnicima i milostiv je prema njima. On od pokajnika prihvata pokajanje nakon nevjerstva i činjenja grijeha.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• في الآيات دليل على أن تعلق القلب بأسباب الرزق جائز، ولا ينافي التوكل.

Navedeni ajeti dokazuju da je dozvoljeno biti vezan srcem za uzroke postizanja nafake, te da to nije u suprotnosti s tevekulom, oslanjanjem na Allaha.

• في الآيات دليل على أن الرزق ليس بالاجتهاد، وإنما هو فضل من الله تعالى تولى قسمته.

Ajeti ukazuju na to da se propisana nafaka ne može povećati trudom i zalaganjem, nego je to nešto što je Allah Uzvišeni odredio i među ljudima podijelio.

• الجزية واحد من خيارات ثلاثة يعرضها الإسلام على الأعداء، يقصد منها أن يكون الأمر كله للمسلمين بنزع شوكة الكافرين.

Davanje džizje jedna je od triju mogućnosti koje islam pruža neprijateljima. A tim se mogućnostima želi postići da muslimani odlučuju u svemu, odnosno da se nevjernicima oduzme moć.

• في اليهود من الخبث والشر ما أوصلهم إلى أن تجرؤوا على الله، وتنقَّصوا من عظمته سبحانه.

Jevreji su toliko iskvareni i zli da su se osmjelili govoriti protiv Gospodara svjetova i pripisivati Mu manjkavosti.