மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 93 அத்தியாயம் ஸூரா யூனுஸ் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 93

وَلَقَدۡ بَوَّأۡنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ مُبَوَّأَ صِدۡقٖ وَرَزَقۡنَٰهُم مِّنَ ٱلطَّيِّبَٰتِ فَمَا ٱخۡتَلَفُواْ حَتَّىٰ جَآءَهُمُ ٱلۡعِلۡمُۚ إِنَّ رَبَّكَ يَقۡضِي بَيۡنَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ فِيمَا كَانُواْ فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ

И Ми смо синове Израиљеве у часни предео и похвално место, у благословљеној Палестини, населили и лепом и дозвољеном храном их опскрбили, и тек кад им је дошло право знање у Кур'ану које потврђује истинитост Торе у којем је описан Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, они су се у мишљењу и вери разишли. А Господар твој ће им, сигурно, на Судњем дану пресудити о ономе у чему су се разилазили. Када су то занегирали одузета им је домовина. Твој Господар, о Мухаммеде, на Судњем дану ће им пресудити у вези њиховог разилажења, па ће онима који су били у праву и онима који су били у заблуди дати оно што заслужују.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.

Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.

• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.

Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.

• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.

Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.