மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அல்அன்பியா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 325 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 36

وَإِذَا رَءَاكَ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ إِن يَتَّخِذُونَكَ إِلَّا هُزُوًا أَهَٰذَا ٱلَّذِي يَذۡكُرُ ءَالِهَتَكُمۡ وَهُم بِذِكۡرِ ٱلرَّحۡمَٰنِ هُمۡ كَٰفِرُونَ

Кад безбожници виде Веровесника, нека је Божји мир над њим и благослов, ругају се и говоре: “Ево ово је човек који хули ваше богове!” Они поричу Божја знамења, негирају часни Кур’ан и окрећу се од веровања. Они су ти који заслужују критику јер поседују све ружне особине.

வசனம்: 37

خُلِقَ ٱلۡإِنسَٰنُ مِنۡ عَجَلٖۚ سَأُوْرِيكُمۡ ءَايَٰتِي فَلَا تَسۡتَعۡجِلُونِ

Бог Узвишен је створио човека па је по природи нестрпљив, и не може да дочека одређено. Због тога неверници пожурују Божју казну – а Узвишени Бог им је обећао да ће им показати казну и нема потребе да је пожурују.

வசனம்: 38

وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلۡوَعۡدُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Неверници пожурују казну исмејавајући се: “Кад ће већ једном Судњи дан, којим нам претите о верници, ако је истина то што тврдите?”

வசனம்: 39

لَوۡ يَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ حِينَ لَا يَكُفُّونَ عَن وُجُوهِهِمُ ٱلنَّارَ وَلَا عَن ظُهُورِهِمۡ وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ

Да безбожници знају каква их стравична казна у ватри Пакла у оковима чека, а коју неће моћи отклонити, не би устрајали на порицању, и не би пожуривали да их снађе казна.

வசனம்: 40

بَلۡ تَأۡتِيهِم بَغۡتَةٗ فَتَبۡهَتُهُمۡ فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ رَدَّهَا وَلَا هُمۡ يُنظَرُونَ

Међутим, казна ће изненада да им дође и запрепастиће их, па је неће моћи одбити нити ће им се времена дати да се покају за своја недела и да затраже опрост од Бога Узвишеног.

வசனம்: 41

وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако ти се твој народ исмејава Божји Посланиче, знај да су се и пријашњи народи исмејавали својим посланицима... Па је Свевишњи Бог учинио да се оствари казна над неверницима који су се исмејавали својим посланицима онда када би их они упозоравали на казну.

வசனம்: 42

قُلۡ مَن يَكۡلَؤُكُم بِٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ مِنَ ٱلرَّحۡمَٰنِۚ بَلۡ هُمۡ عَن ذِكۡرِ رَبِّهِم مُّعۡرِضُونَ

Божји Посланиче, реци онима који пожурују казну: “Осим Милостивог Бога, нико вас не може сачувати и заштитити, ноћу и дању, ако Он жели да вас казни.” Али ипак, неверници се, и поред тога, окрећу од Кур'ана и доказа у њему, и никакве поуке не узимају, због свог незнања и немарности.

வசனம்: 43

أَمۡ لَهُمۡ ءَالِهَةٞ تَمۡنَعُهُم مِّن دُونِنَاۚ لَا يَسۡتَطِيعُونَ نَصۡرَ أَنفُسِهِمۡ وَلَا هُم مِّنَّا يُصۡحَبُونَ

Могу ли божанства којима се клањају многобошци да одбране своје следбенике од Божје казне? Та божанства која обожавају не могу нимало себи да помогну па како ће другима помоћи? Заиста, божанства њихова их не могу заштити од Наше казне!

வசனம்: 44

بَلۡ مَتَّعۡنَا هَٰٓؤُلَآءِ وَءَابَآءَهُمۡ حَتَّىٰ طَالَ عَلَيۡهِمُ ٱلۡعُمُرُۗ أَفَلَا يَرَوۡنَ أَنَّا نَأۡتِي ٱلۡأَرۡضَ نَنقُصُهَا مِنۡ أَطۡرَافِهَآۚ أَفَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

Неверници су довели себе у заблуду помоћу дугог живота, угледа, моћи и иметка, па упорно поричу и главе окрећу, заборављајући да Бог страховито кажњава. Зар ови заблудели не виде да Бог умањује њихову територију дајући им казне и поразе са свих страна? Зато нека се опамете и узму поуку пре него их стигне оно што је стигло народе пријашње. И нису они победници него побеђени.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• بيان كفر من يستهزئ بالرسول، سواء بالقول أو الفعل أو الإشارة.

Неверник је сваки онај ко се на било који начин исмејава с било којим Божјим послаником.

• من طبع الإنسان الاستعجال، والأناة خلق فاضل.

Човек је по природи брзоплет. А стрпљивост и промишљеност су похвалне особине.

• لا يحفظ من عذاب الله إلا الله.

Човека само Бог Узвишени може спасити од казне.

• مآل الباطل الزوال، ومآل الحق البقاء.

Неистина нестаје, а истина остаје.