மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 41 அத்தியாயம் ஸூரா அல்அன்பியா - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 41

وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако ти се твој народ исмејава Божји Посланиче, знај да су се и пријашњи народи исмејавали својим посланицима... Па је Свевишњи Бог учинио да се оствари казна над неверницима који су се исмејавали својим посланицима онда када би их они упозоравали на казну.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• بيان كفر من يستهزئ بالرسول، سواء بالقول أو الفعل أو الإشارة.

Неверник је сваки онај ко се на било који начин исмејава с било којим Божјим послаником.

• من طبع الإنسان الاستعجال، والأناة خلق فاضل.

Човек је по природи брзоплет. А стрпљивост и промишљеност су похвалне особине.

• لا يحفظ من عذاب الله إلا الله.

Човека само Бог Узвишени може спасити од казне.

• مآل الباطل الزوال، ومآل الحق البقاء.

Неистина нестаје, а истина остаје.