معانی کا ترجمہ آیت 41 سورت انبیاء - المختصر فی تفسیر القرآن الکریم کا سربیائی ترجمہ - قرآن کریم انسائیکلوپیڈیا

آیت: 41

وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако ти се твој народ исмејава Божји Посланиче, знај да су се и пријашњи народи исмејавали својим посланицима... Па је Свевишњи Бог учинио да се оствари казна над неверницима који су се исмејавали својим посланицима онда када би их они упозоравали на казну.

حالیہ صفحہ میں آیات کے فوائد:

• بيان كفر من يستهزئ بالرسول، سواء بالقول أو الفعل أو الإشارة.

Неверник је сваки онај ко се на било који начин исмејава с било којим Божјим послаником.

• من طبع الإنسان الاستعجال، والأناة خلق فاضل.

Човек је по природи брзоплет. А стрпљивост и промишљеност су похвалне особине.

• لا يحفظ من عذاب الله إلا الله.

Човека само Бог Узвишени може спасити од казне.

• مآل الباطل الزوال، ومآل الحق البقاء.

Неистина нестаје, а истина остаје.