மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அல்முஃமினூன் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 344 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 28

فَإِذَا ٱسۡتَوَيۡتَ أَنتَ وَمَن مَّعَكَ عَلَى ٱلۡفُلۡكِ فَقُلِ ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي نَجَّىٰنَا مِنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

“Па кад се сместиш у лађу, ти и они уз тебе, спасивши се од потопа, реци: ‘Хвала Богу, Који нас је избавио од безбожничког народа, којег је уништио!'"

வசனம்: 29

وَقُل رَّبِّ أَنزِلۡنِي مُنزَلٗا مُّبَارَكٗا وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡمُنزِلِينَ

И реци: “Господару, на благословљено и сигурно место ме искрцај, јер ти то најбоље знаш!”

வசனம்: 30

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ وَإِن كُنَّا لَمُبۡتَلِينَ

У помоћи коју је Бог Узвишени пружио Ноји и Својим штићеницима, и у казни коју даје онима који не верују јесте очит и непобитан доказ да је Бог Узвишени у могућности да пружи помоћ посланицима, а да уништи порицатеље. Господар је ставио Нојев народ на искушење пославши му Ноју, да би се знало ко је верник а ко неверник, ко је послушан Богу а ко непослушан.

வசனம்: 31

ثُمَّ أَنشَأۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِمۡ قَرۡنًا ءَاخَرِينَ

После Нојевог, мир над њим, народа Узвишени је Бог створио други народ.

வசனம்: 32

فَأَرۡسَلۡنَا فِيهِمۡ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ أَنِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۚ أَفَلَا تَتَّقُونَ

И послао је том народу посланика који им се обраћао: “Сународници моји, једино Бога обожавајте, ви другог истинског бога осим Њега немате! Зар се не бојите Бога? И зар нећете извршавати заповести, а сустезати се од забрана?”

வசனம்: 33

وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِهِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَكَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱلۡأٓخِرَةِ وَأَتۡرَفۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا مَا هَٰذَآ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يَأۡكُلُ مِمَّا تَأۡكُلُونَ مِنۡهُ وَيَشۡرَبُ مِمَّا تَشۡرَبُونَ

Али су прваци народа тог посланика, који су порицали оживљење, Рај и Пакао, и нису веровали у Бога Који им је иметак и углед дао, обичном свету и његовим следбеницима говорили: “Овај човек који вас позива да обожавате једног Бога је само обичан човек, као и ви сами – једе и пије, попут вас, па у чему над вама има предност и заслужује да буде посланик?”

வசனம்: 34

وَلَئِنۡ أَطَعۡتُم بَشَرٗا مِّثۡلَكُمۡ إِنَّكُمۡ إِذٗا لَّخَٰسِرُونَ

Рекли су: “Будете ли слушали овог човека, бићете прави страдалници, тим више јер никакву корист нећете извући из тога што ћете га следити, а напустићете обожавање својих богова. И следили бисте човека који никаве предности над вама нема.”

வசனம்: 35

أَيَعِدُكُمۡ أَنَّكُمۡ إِذَا مِتُّمۡ وَكُنتُمۡ تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَنَّكُم مُّخۡرَجُونَ

“Зар вам овај који тврди да је посланик, прети да ћете, након што помрете и прах и кости постанете, да будете изведени из земље и у живот враћени? Зар је тако нешто могуће?”

வசனம்: 36

۞ هَيۡهَاتَ هَيۡهَاتَ لِمَا تُوعَدُونَ

“Просто је немогуће да будете оживљени након што прах и кости постанете,” упозорили су главешине своје сународнике.

வசனம்: 37

إِنۡ هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا ٱلدُّنۡيَا نَمُوتُ وَنَحۡيَا وَمَا نَحۡنُ بِمَبۡعُوثِينَ

“Само овоземаљски живот наш постоји: живимо и умиремо, нараштаји се смењују, то је вечно трајање и неће бити никаквог оживљења на Будућем свету,” казали су.

வசனம்: 38

إِنۡ هُوَ إِلَّا رَجُلٌ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا وَمَا نَحۡنُ لَهُۥ بِمُؤۡمِنِينَ

И најзад су закључили: “Он, који говори да је послат вама, само је човек који о Богу лажи износи, и никад нећемо поверовати у његове речи.”

வசனம்: 39

قَالَ رَبِّ ٱنصُرۡنِي بِمَا كَذَّبُونِ

И посланик се обрати Силном Богу да уништи оне који га утерују у лаж.

வசனம்: 40

قَالَ عَمَّا قَلِيلٖ لَّيُصۡبِحُنَّ نَٰدِمِينَ

На то је Бог Узвишени одговорио том посланику: “За кратко време казна ће неизоставно да задеси невернике између твог народа и они ће се горко кајати због тога што су порицали!”

வசனம்: 41

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ بِٱلۡحَقِّ فَجَعَلۡنَٰهُمۡ غُثَآءٗۚ فَبُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

И заиста, недуго затим задесио је народ Ад страшни глас, и Свемогући Бог их је уништио, никог није поштедео, па су као нанос којег бујица понесе, изгледали – бестрага били порицатељи који су сами себи насиље учинили.

வசனம்: 42

ثُمَّ أَنشَأۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِمۡ قُرُونًا ءَاخَرِينَ

Након што је уништио тај народ, Свевишњи Бог створио је друге народе: Лотов, Јофоров и Јонин народ.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب حمد الله على النعم.

Обавеза је захваљивати Узвишеном Богу на благодатима.

• الترف في الدنيا من أسباب الغفلة أو الاستكبار عن الحق.

Прекомерно уживање на овом свету чини човека немарним и охолим наспрам истине.

• عاقبة الكافر الندامة والخسران.

Неверник ће се на концу кајати и настрадаће.

• الظلم سبب في البعد عن رحمة الله.

Због неправде човек буде удаљен од Божје милости.