மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 47 அத்தியாயம் ஸூரா அல்முஃமினூன் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 47

فَقَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لِبَشَرَيۡنِ مِثۡلِنَا وَقَوۡمُهُمَا لَنَا عَٰبِدُونَ

Онда фараон и његови сународници почеше говорити: “Зар ћемо поверовати двојици људи обичних као што смо и ми, који баш никакве предности над нама немају, знајући да је њихов народ у нашем ропству и да су нама потчињени?!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الاستكبار مانع من التوفيق للحق.

Охолост је разлог да човек буде одвраћен од истине.

• إطابة المأكل له أثر في صلاح القلب وصلاح العمل.

Конзумирање дозвољене хране има за резултат чистоћу срца и чињење исправних дела.

• التوحيد ملة جميع الأنبياء ودعوتهم.

Сви су веровесници позивали у монотеизам, Божју једноћу.

• الإنعام على الفاجر ليس إكرامًا له، وإنما هو استدراج.

Бог Свезнајући омогућује невернику да, по заслузи, ужива у материјалним благодатима, али то није почаст, него постепено приближавање казни.