மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்முஃமினூன் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Верници

சூராவின் இலக்குகளில் சில:

بيان فلاح المؤمنين وخسران الكافرين.

Објашњење успеха верника и страдање неверника.

---

வசனம்: 1

قَدۡ أَفۡلَحَ ٱلۡمُؤۡمِنُونَ

Они који верују у Свемогућег Бога, извршавају заповести и сустежу се од греха оствариће оно што желе и сачуваће се од оног од чега страхују.

வசனம்: 2

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي صَلَاتِهِمۡ خَٰشِعُونَ

Они обављају молитву искрено и предано, скрушено и смирено, присутног срца.

வசனம்: 3

وَٱلَّذِينَ هُمۡ عَنِ ٱللَّغۡوِ مُعۡرِضُونَ

Они се сустежу од свих речи и дела од којих нема користи на овом и на будућем свету.

வசனம்: 4

وَٱلَّذِينَ هُمۡ لِلزَّكَوٰةِ فَٰعِلُونَ

Они издвајају зекат - обавезну милостињу из свог иметка, чиме оплемењују свој иметак и своју душу.

வசனம்: 5

وَٱلَّذِينَ هُمۡ لِفُرُوجِهِمۡ حَٰفِظُونَ

Они се чувају од сваке врсте блуда. Они су чедни и честити.

வசனம்: 6

إِلَّا عَلَىٰٓ أَزۡوَٰجِهِمۡ أَوۡ مَا مَلَكَتۡ أَيۡمَٰنُهُمۡ فَإِنَّهُمۡ غَيۡرُ مَلُومِينَ

А наслађују се својим женама и онима које су у поседу њиховом. Због тога нико не може да им приговори.

வசனம்: 7

فَمَنِ ٱبۡتَغَىٰ وَرَآءَ ذَٰلِكَ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡعَادُونَ

А ко жуди и тражи да се наслађује мимо своје жене или оне која је у његовом поседу, тај је од оних који прелазе границе Божјег верозакона и чини оно што је забрањено.

வசனம்: 8

وَٱلَّذِينَ هُمۡ لِأَمَٰنَٰتِهِمۡ وَعَهۡدِهِمۡ رَٰعُونَ

Они су брижни у својим задужењима које им је Узвишени поверио или неко од људи, испуњавају договоре, верно оправдавају указано поверење и испуњавају оно на шта су се обавезали, а не варају и не крше договор.

வசனம்: 9

وَٱلَّذِينَ هُمۡ عَلَىٰ صَلَوَٰتِهِمۡ يُحَافِظُونَ

Они, такође, обављају молитве на време, и воде бригу о суштини и форми молитве; извршавају у потпуности саставне, обавезне и добровољне делове молитве.

வசனம்: 10

أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡوَٰرِثُونَ

Они који поседују наведене особине биће наследници.

வசனம்: 11

ٱلَّذِينَ يَرِثُونَ ٱلۡفِرۡدَوۡسَ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Они ће у Рају да наследе Фирдевс, па ће у њему заувек да бораве, уживаће у благодатима које никад неће да нестану. Фирдевс је средишњи и највиши део Раја, из њега извиру рајске реке и изнад њега је Престо Свемилосног.

வசனம்: 12

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن سُلَٰلَةٖ مِّن طِينٖ

Свемогући Бог створио је и обликовао Адама од блата.

வசனம்: 13

ثُمَّ جَعَلۡنَٰهُ نُطۡفَةٗ فِي قَرَارٖ مَّكِينٖ

А његово потомство затим ствара од семена мушкарца и жене, од којег у матерници настаје плод који у њој борави до рођења.

வசனம்: 14

ثُمَّ خَلَقۡنَا ٱلنُّطۡفَةَ عَلَقَةٗ فَخَلَقۡنَا ٱلۡعَلَقَةَ مُضۡغَةٗ فَخَلَقۡنَا ٱلۡمُضۡغَةَ عِظَٰمٗا فَكَسَوۡنَا ٱلۡعِظَٰمَ لَحۡمٗا ثُمَّ أَنشَأۡنَٰهُ خَلۡقًا ءَاخَرَۚ فَتَبَارَكَ ٱللَّهُ أَحۡسَنُ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Наиме, Бог Узвишени кап сперме претвори у заквачак црвене боје, па тај заквачак у груду меса, величине залогајчића, претвори, па потом од груде меса кости створи, које затим месом одене и затим га као ново биће, удахнувши у њега душу, створи – зато нека је слава Богу, најбољем Створитељу.

வசனம்: 15

ثُمَّ إِنَّكُم بَعۡدَ ذَٰلِكَ لَمَيِّتُونَ

Најзад ћете, о људи, након што прођете кроз све те етапе, умрети, и то онда кад сваком наступи његов смртни час.

வசனம்: 16

ثُمَّ إِنَّكُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ تُبۡعَثُونَ

Затим ћете после смрти и загробног живота бити оживљени и доведени на стајалиште ради полагања рачуна пред Свезнајућим Богом.

வசனம்: 17

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا فَوۡقَكُمۡ سَبۡعَ طَرَآئِقَ وَمَا كُنَّا عَنِ ٱلۡخَلۡقِ غَٰفِلِينَ

Људи, Узвишени Бог саздао је седам небеских сводова, један изнад другог, и није према створењима немаран нити заборавља оно што је створио.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• للفلاح أسباب متنوعة يحسن معرفتها والحرص عليها.

Много је узрока који воде у спасење. Потребно је спознати их и трудити се у томе.

• التدرج في الخلق والشرع سُنَّة إلهية.

Постепено стварање и постепено прописивање закона је Божји начин поступања.

• إحاطة علم الله بمخلوقاته.

Бог знањем обухвата све што постоји.

வசனம்: 18

وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءَۢ بِقَدَرٖ فَأَسۡكَنَّٰهُ فِي ٱلۡأَرۡضِۖ وَإِنَّا عَلَىٰ ذَهَابِۭ بِهِۦ لَقَٰدِرُونَ

Племенити Бог с неба благословљену кишу спушта, у потребној мери – не превише, па да штета настане, нити премало, па да је не буде у довољним количинама. Затим је у земљи смешта и задржава, да је користе људи и животиње. Бог је у могућности да учини да иста та вода нестане, па не бисте могли да је користите.

வசனம்: 19

فَأَنشَأۡنَا لَكُم بِهِۦ جَنَّٰتٖ مِّن نَّخِيلٖ وَأَعۡنَٰبٖ لَّكُمۡ فِيهَا فَوَٰكِهُ كَثِيرَةٞ وَمِنۡهَا تَأۡكُلُونَ

И помоћу кише Свемогући Бог подиже вртове од палми и винове лозе, у којима постоје плодови разног укуса и облика, као нпр. смоква, нар и јабука, које са уживањем једете.

வசனம்: 20

وَشَجَرَةٗ تَخۡرُجُ مِن طُورِ سَيۡنَآءَ تَنۢبُتُ بِٱلدُّهۡنِ وَصِبۡغٖ لِّلۡأٓكِلِينَ

Помоћу кише избија маслиново стабло које расте у подручју Синајске горе; од њега уље и зачин добијате.

வசனம்: 21

وَإِنَّ لَكُمۡ فِي ٱلۡأَنۡعَٰمِ لَعِبۡرَةٗۖ نُّسۡقِيكُم مِّمَّا فِي بُطُونِهَا وَلَكُمۡ فِيهَا مَنَٰفِعُ كَثِيرَةٞ وَمِنۡهَا تَأۡكُلُونَ

О људи, у стварању стоке, камила, крава, оваца и коза, вам је поука и предмет размишљања да је Бог благ према вама и да све може да учини. Он даје да пијете укусно млеко, које се налази у њиховим утробама; служи вам, осим тога, и за јахање, користите се њиховом вуном, крзном и кожом, и једете њихово месо.

வசனம்: 22

وَعَلَيۡهَا وَعَلَى ٱلۡفُلۡكِ تُحۡمَلُونَ

Као што на стоци путујете и превозите терет, исто тако на лађама се возите и на њима терет превозите.

வசனம்: 23

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَقَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۚ أَفَلَا تَتَّقُونَ

Свевишњи Бог послао је Ноја, мир над њим, његовим сународницима да их позива у обожавање јединог Бога. И он им рече: “Народе мој, једино Бога обожавајте, ви другог истинског бога осим Њега немате! Зар се нећете Бога бојати, и извршавати Његове заповести, а сустезати се од Његових забрана?”

வசனம்: 24

فَقَالَ ٱلۡمَلَؤُاْ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ مَا هَٰذَآ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يُرِيدُ أَن يَتَفَضَّلَ عَلَيۡكُمۡ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ لَأَنزَلَ مَلَٰٓئِكَةٗ مَّا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِيٓ ءَابَآئِنَا ٱلۡأَوَّلِينَ

Али, главешине Нојевог, мир над њим, народа, који нису веровали у Господара, говорили су обичном свету и Нојевим следбеницима: “Ној тврди да је посланик, али он је обичан човек као што сте и ви, он помоћу свог мисионарства жели да стекне углед и предност над вама. Да је Бог хтео да вам пошаље Свог изасланика, послао би анђеле, а не човека. Заиста, Ној доноси чудно учење које није било познато нашим древним прецима.”

வசனம்: 25

إِنۡ هُوَ إِلَّا رَجُلُۢ بِهِۦ جِنَّةٞ فَتَرَبَّصُواْ بِهِۦ حَتَّىٰ حِينٖ

Уз то су рекли: “Ној није ништа друго до луд човек, па сачекајте док људима буде јасно његово право стање!”

வசனம்: 26

قَالَ رَبِّ ٱنصُرۡنِي بِمَا كَذَّبُونِ

Ној, мир над њим, се обратио Свемогућем Богу затраживши да уништи његове непријатеље због тога што поричу његово посланство и зато што су рекли: “Ној није ништа друго до луд човек, па сачекајте да људима буде јасно његово право стање!”

வசனம்: 27

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡهِ أَنِ ٱصۡنَعِ ٱلۡفُلۡكَ بِأَعۡيُنِنَا وَوَحۡيِنَا فَإِذَا جَآءَ أَمۡرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ فَٱسۡلُكۡ فِيهَا مِن كُلّٖ زَوۡجَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَأَهۡلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيۡهِ ٱلۡقَوۡلُ مِنۡهُمۡۖ وَلَا تُخَٰطِبۡنِي فِي ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ إِنَّهُم مُّغۡرَقُونَ

Свевишњи Бог објавио је Ноји: “Гради велику лађу, Ја ћу те гледати, чувати и пружаћу ти Своју помоћ и подршку! Кад дође време да твој народ буде кажњен и кад вода почне испод пећи да избија, тад од сваке врсте по један пар, мужјака и женку, на лађу укрцај, да се сачува животињска врста, и вернике из своје породице укрцај, осим своје супруге и сина, а за безбожнике се не заузимај – они ће неизоставно бити потопљени и сасвим уништени!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لطف الله بعباده ظاهر بإنزال المطر وتيسير الانتفاع به.

Божја се милост и благост према створењима огледају и у томе што с неба спушта кишу и даје да је људи и животиње пију.

• التنويه بمنزلة شجرة الزيتون.

Указивање да је маслина веома значајна и битна.

• اعتقاد المشركين ألوهية الحجر، وتكذيبهم بنبوة البشر، دليل على سخف عقولهم.

То што незнанобошци верују да се кип од камена може обожавати, а истовремено негирају да човек може бити Божји посланик указује на њихову умну поремећеност.

• نصر الله لرسله ثابت عندما تكذبهم أممهم.

Бог посланицима неизоставно пружа Своју помоћ онда кад их њихови народи сматрају и називају лашцима.

வசனம்: 28

فَإِذَا ٱسۡتَوَيۡتَ أَنتَ وَمَن مَّعَكَ عَلَى ٱلۡفُلۡكِ فَقُلِ ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي نَجَّىٰنَا مِنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

“Па кад се сместиш у лађу, ти и они уз тебе, спасивши се од потопа, реци: ‘Хвала Богу, Који нас је избавио од безбожничког народа, којег је уништио!'"

வசனம்: 29

وَقُل رَّبِّ أَنزِلۡنِي مُنزَلٗا مُّبَارَكٗا وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡمُنزِلِينَ

И реци: “Господару, на благословљено и сигурно место ме искрцај, јер ти то најбоље знаш!”

வசனம்: 30

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ وَإِن كُنَّا لَمُبۡتَلِينَ

У помоћи коју је Бог Узвишени пружио Ноји и Својим штићеницима, и у казни коју даје онима који не верују јесте очит и непобитан доказ да је Бог Узвишени у могућности да пружи помоћ посланицима, а да уништи порицатеље. Господар је ставио Нојев народ на искушење пославши му Ноју, да би се знало ко је верник а ко неверник, ко је послушан Богу а ко непослушан.

வசனம்: 31

ثُمَّ أَنشَأۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِمۡ قَرۡنًا ءَاخَرِينَ

После Нојевог, мир над њим, народа Узвишени је Бог створио други народ.

வசனம்: 32

فَأَرۡسَلۡنَا فِيهِمۡ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ أَنِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۚ أَفَلَا تَتَّقُونَ

И послао је том народу посланика који им се обраћао: “Сународници моји, једино Бога обожавајте, ви другог истинског бога осим Њега немате! Зар се не бојите Бога? И зар нећете извршавати заповести, а сустезати се од забрана?”

வசனம்: 33

وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِهِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَكَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱلۡأٓخِرَةِ وَأَتۡرَفۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا مَا هَٰذَآ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يَأۡكُلُ مِمَّا تَأۡكُلُونَ مِنۡهُ وَيَشۡرَبُ مِمَّا تَشۡرَبُونَ

Али су прваци народа тог посланика, који су порицали оживљење, Рај и Пакао, и нису веровали у Бога Који им је иметак и углед дао, обичном свету и његовим следбеницима говорили: “Овај човек који вас позива да обожавате једног Бога је само обичан човек, као и ви сами – једе и пије, попут вас, па у чему над вама има предност и заслужује да буде посланик?”

வசனம்: 34

وَلَئِنۡ أَطَعۡتُم بَشَرٗا مِّثۡلَكُمۡ إِنَّكُمۡ إِذٗا لَّخَٰسِرُونَ

Рекли су: “Будете ли слушали овог човека, бићете прави страдалници, тим више јер никакву корист нећете извући из тога што ћете га следити, а напустићете обожавање својих богова. И следили бисте човека који никаве предности над вама нема.”

வசனம்: 35

أَيَعِدُكُمۡ أَنَّكُمۡ إِذَا مِتُّمۡ وَكُنتُمۡ تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَنَّكُم مُّخۡرَجُونَ

“Зар вам овај који тврди да је посланик, прети да ћете, након што помрете и прах и кости постанете, да будете изведени из земље и у живот враћени? Зар је тако нешто могуће?”

வசனம்: 36

۞ هَيۡهَاتَ هَيۡهَاتَ لِمَا تُوعَدُونَ

“Просто је немогуће да будете оживљени након што прах и кости постанете,” упозорили су главешине своје сународнике.

வசனம்: 37

إِنۡ هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا ٱلدُّنۡيَا نَمُوتُ وَنَحۡيَا وَمَا نَحۡنُ بِمَبۡعُوثِينَ

“Само овоземаљски живот наш постоји: живимо и умиремо, нараштаји се смењују, то је вечно трајање и неће бити никаквог оживљења на Будућем свету,” казали су.

வசனம்: 38

إِنۡ هُوَ إِلَّا رَجُلٌ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا وَمَا نَحۡنُ لَهُۥ بِمُؤۡمِنِينَ

И најзад су закључили: “Он, који говори да је послат вама, само је човек који о Богу лажи износи, и никад нећемо поверовати у његове речи.”

வசனம்: 39

قَالَ رَبِّ ٱنصُرۡنِي بِمَا كَذَّبُونِ

И посланик се обрати Силном Богу да уништи оне који га утерују у лаж.

வசனம்: 40

قَالَ عَمَّا قَلِيلٖ لَّيُصۡبِحُنَّ نَٰدِمِينَ

На то је Бог Узвишени одговорио том посланику: “За кратко време казна ће неизоставно да задеси невернике између твог народа и они ће се горко кајати због тога што су порицали!”

வசனம்: 41

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ بِٱلۡحَقِّ فَجَعَلۡنَٰهُمۡ غُثَآءٗۚ فَبُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

И заиста, недуго затим задесио је народ Ад страшни глас, и Свемогући Бог их је уништио, никог није поштедео, па су као нанос којег бујица понесе, изгледали – бестрага били порицатељи који су сами себи насиље учинили.

வசனம்: 42

ثُمَّ أَنشَأۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِمۡ قُرُونًا ءَاخَرِينَ

Након што је уништио тај народ, Свевишњи Бог створио је друге народе: Лотов, Јофоров и Јонин народ.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب حمد الله على النعم.

Обавеза је захваљивати Узвишеном Богу на благодатима.

• الترف في الدنيا من أسباب الغفلة أو الاستكبار عن الحق.

Прекомерно уживање на овом свету чини човека немарним и охолим наспрам истине.

• عاقبة الكافر الندامة والخسران.

Неверник ће се на концу кајати и настрадаће.

• الظلم سبب في البعد عن رحمة الله.

Због неправде човек буде удаљен од Божје милости.

வசனம்: 43

مَا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

И ниједан порицатељски народ није могао свој час суђени убрзати, нити га одложити, без обзира на могућности којима располаже.

வசனம்: 44

ثُمَّ أَرۡسَلۡنَا رُسُلَنَا تَتۡرَاۖ كُلَّ مَا جَآءَ أُمَّةٗ رَّسُولُهَا كَذَّبُوهُۖ فَأَتۡبَعۡنَا بَعۡضَهُم بَعۡضٗا وَجَعَلۡنَٰهُمۡ أَحَادِيثَۚ فَبُعۡدٗا لِّقَوۡمٖ لَّا يُؤۡمِنُونَ

Потом је Свевишњи Бог посланике редом слао, једне за другим. Кад год би некој заједници дошао њен посланик, она би га порицала, па је Бог исте те заједнице уништавао редом, једну за другом, остављајући за њима пука предања. Нека је несрећан и далеко од Божје милости народ који не верује у оно што посланици доносе од свога Господара!

வசனம்: 45

ثُمَّ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ وَأَخَاهُ هَٰرُونَ بِـَٔايَٰتِنَا وَسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٍ

Онда је Племенити Бог послао Мојсија и његовог брата Арона с очитих девет знамења: штап који се претварао у змију, рука, скакавци, крпељи, жабе, крв, поплаве, сушне године и мањак плодова. Бог им је очите знакове дао.

வசனம்: 46

إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمًا عَالِينَ

Посланици Мојсије и Арон су донели фараону и његовом народу, Коптима, јасне и очигледне доказе, али су се они узохолили па су порекли истину, а били су народ који је људима неправду чинио, и ред на Земљи реметио.

வசனம்: 47

فَقَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لِبَشَرَيۡنِ مِثۡلِنَا وَقَوۡمُهُمَا لَنَا عَٰبِدُونَ

Онда фараон и његови сународници почеше говорити: “Зар ћемо поверовати двојици људи обичних као што смо и ми, који баш никакве предности над нама немају, знајући да је њихов народ у нашем ропству и да су нама потчињени?!”

வசனம்: 48

فَكَذَّبُوهُمَا فَكَانُواْ مِنَ ٱلۡمُهۡلَكِينَ

Фараон и Копти су Мојсија и Арона у лаж утерали, па их је Свемогући Бог уништио потопивши их у мору.

வசனம்: 49

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ لَعَلَّهُمۡ يَهۡتَدُونَ

Мојсију, мир над њим, је Бог дао Тору, не би ли помоћу ње његов народ ишао Правим путем и поступао у складу с њом.

வசனம்: 50

وَجَعَلۡنَا ٱبۡنَ مَرۡيَمَ وَأُمَّهُۥٓ ءَايَةٗ وَءَاوَيۡنَٰهُمَآ إِلَىٰ رَبۡوَةٖ ذَاتِ قَرَارٖ وَمَعِينٖ

Такође је Свезнајући Бог Исуса, мир над њим, и мајку његову Марију знамењем, поуком и доказом Своје моћи учинио: створио је посланика Исуса у утроби његове мајке и на једној им висоравни уточиште дао, на којој је био извор воде и њихово сигурно станиште.

வசனம்: 51

يَٰٓأَيُّهَا ٱلرُّسُلُ كُلُواْ مِنَ ٱلطَّيِّبَٰتِ وَٱعۡمَلُواْ صَٰلِحًاۖ إِنِّي بِمَا تَعۡمَلُونَ عَلِيمٞ

“Посланици, укусним дозвољеним јелима храните се, и чините дела озакоњена верозаконом, Ја заиста добро знам шта чините ви, Мени ништа није скривено!”

வசனம்: 52

وَإِنَّ هَٰذِهِۦٓ أُمَّتُكُمۡ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ وَأَنَا۠ رَبُّكُمۡ فَٱتَّقُونِ

“Ова ваша вера, о веровесници, јесте једна вера – Ислам, а Ја сам Господар ваш, Један Једини, па се Мене бојте извршавајући заповести и сустежући се од Мојих забрана!”

வசனம்: 53

فَتَقَطَّعُوٓاْ أَمۡرَهُم بَيۡنَهُمۡ زُبُرٗاۖ كُلُّ حِزۡبِۭ بِمَا لَدَيۡهِمۡ فَرِحُونَ

Али су се људи поделили у питањима вере, па су се у скупине и таборе расколили и вере разне су измислили; свака скупина задовољна и сретна са оним што заговара, држи да је управо она на вери коју Бог воли па се на оно што други људи исповедају не осврће.

வசனம்: 54

فَذَرۡهُمۡ فِي غَمۡرَتِهِمۡ حَتَّىٰ حِينٍ

Зато Посланиче препусти меканске безбожнике још неко време заблуди и отуђености од истине – све док их не снађе Божја казна.

வசனம்: 55

أَيَحۡسَبُونَ أَنَّمَا نُمِدُّهُم بِهِۦ مِن مَّالٖ وَبَنِينَ

Зар они који су се поделили на скупине и радосни се оним што исповедају мисле да им Бог Узвишени даје иметак и синове због тога што су то заслужили? Није тако како они мисле!

வசனம்: 56

نُسَارِعُ لَهُمۡ فِي ٱلۡخَيۡرَٰتِۚ بَل لَّا يَشۡعُرُونَ

Ми им то дајемо само зато да бисмо их постепено казни приближили, али они не опажају.

வசனம்: 57

إِنَّ ٱلَّذِينَ هُم مِّنۡ خَشۡيَةِ رَبِّهِم مُّشۡفِقُونَ

Они који верују, премда чине добро, брижни су због страха од Божје казне и Његове срџбе.

வசனம்: 58

وَٱلَّذِينَ هُم بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِمۡ يُؤۡمِنُونَ

Они чврсто верују у Божје речи и доказе које је објавио у часном Кур’ану.

வசனம்: 59

وَٱلَّذِينَ هُم بِرَبِّهِمۡ لَا يُشۡرِكُونَ

Они обожавају искључиво Узвишеног Бога, и ништа друго уз Њега не обожавају.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الاستكبار مانع من التوفيق للحق.

Охолост је разлог да човек буде одвраћен од истине.

• إطابة المأكل له أثر في صلاح القلب وصلاح العمل.

Конзумирање дозвољене хране има за резултат чистоћу срца и чињење исправних дела.

• التوحيد ملة جميع الأنبياء ودعوتهم.

Сви су веровесници позивали у монотеизам, Божју једноћу.

• الإنعام على الفاجر ليس إكرامًا له، وإنما هو استدراج.

Бог Свезнајући омогућује невернику да, по заслузи, ужива у материјалним благодатима, али то није почаст, него постепено приближавање казни.

வசனம்: 60

وَٱلَّذِينَ يُؤۡتُونَ مَآ ءَاتَواْ وَّقُلُوبُهُمۡ وَجِلَةٌ أَنَّهُمۡ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ رَٰجِعُونَ

Они се труде у чињењу добрих дела помоћу којих се приближавају Богу, а притом се искрено плаше да им добро, удељивање милостиње и сва друга добра дела, која чине можда неће бити примљено оног Дана кад се сусретну са Свезнајућим Богом.

வசனம்: 61

أُوْلَٰٓئِكَ يُسَٰرِعُونَ فِي ٱلۡخَيۡرَٰتِ وَهُمۡ لَهَا سَٰبِقُونَ

верници који поседују ове особине јесу они који журе да чине добра дела и у томе успевају друге да претичу.

வசனம்: 62

وَلَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ وَلَدَيۡنَا كِتَٰبٞ يَنطِقُ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ

Имајте на уму да Узвишени Бог никог не задужује више него што је у његовој моћи, већ га обавезује само са оним делом које може извршити. Сва дела забележена су код Бога у Књизи која казује по истини и неће им бити неправда учињена, па им неће бити умањена награда, а нити ће им бити стављено у одговорност оно што нису урадили.

வசனம்: 63

بَلۡ قُلُوبُهُمۡ فِي غَمۡرَةٖ مِّنۡ هَٰذَا وَلَهُمۡ أَعۡمَٰلٞ مِّن دُونِ ذَٰلِكَ هُمۡ لَهَا عَٰمِلُونَ

Напротив, срца неверника су немарна према величанственом Кур’ану који им је објављен. А они, поред свог неверства, стално ружна дела чине.

வசனம்: 64

حَتَّىٰٓ إِذَآ أَخَذۡنَا مُتۡرَفِيهِم بِٱلۡعَذَابِ إِذَا هُمۡ يَجۡـَٔرُونَ

А кад Аллах, узвишен и слављен нека је Он, на Дан полагања рачуна изложи Ватри оне који су раскошно и разуздано живели, закукаће и затражити помоћ и излаз.

வசனம்: 65

لَا تَجۡـَٔرُواْ ٱلۡيَوۡمَۖ إِنَّكُم مِّنَّا لَا تُنصَرُونَ

Како би схватили да Бог према њима неће имати милости, биће им речено: “Данас немојте запомагати и не тражите помоћ, нико вам неће у помоћ притећи и нико вас не може Божје казне ослободити!”

வசனம்: 66

قَدۡ كَانَتۡ ءَايَٰتِي تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَكُنتُمۡ عَلَىٰٓ أَعۡقَٰبِكُمۡ تَنكِصُونَ

“На Земљи су вам биле казиване речи из Божје Књиге, али сте се од њих окретали и презирали сте да их слушате."

வசனம்: 67

مُسۡتَكۡبِرِينَ بِهِۦ سَٰمِرٗا تَهۡجُرُونَ

Уздизали сте се и охолили изнад других људи и дичили сте се светим храмом у Мекки тврдећи да му припадате – а заправо му не припадате, јер Каби припадају само богобојазни! И поред Кабе сте о ружним стварима причали, скрнавећи јој светост.”

வசனம்: 68

أَفَلَمۡ يَدَّبَّرُواْ ٱلۡقَوۡلَ أَمۡ جَآءَهُم مَّا لَمۡ يَأۡتِ ءَابَآءَهُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Зашто незнанобожци не размисле о кур’анским речима и доказима како би се уверили да је Кур’ан од Бога, и да поступају по њему? Или им је дошла посланица која није дошла њиховим прецима давним, па су због тога леђа окренули и порекли Књигу?

வசனம்: 69

أَمۡ لَمۡ يَعۡرِفُواْ رَسُولَهُمۡ فَهُمۡ لَهُۥ مُنكِرُونَ

Или их је на порицање Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, навело то што им није познато његово име, порекло, искреност, оданост и поверљивост?

வசனம்: 70

أَمۡ يَقُولُونَ بِهِۦ جِنَّةُۢۚ بَلۡ جَآءَهُم بِٱلۡحَقِّ وَأَكۡثَرُهُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ

Они говоре да је посланик Мухаммед луд. То су само лажи које они говоре! Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, доноси истину од Бога у коју нема сумње, али они мрзе истину, из зависти и ината, и из слепе приврежености неистини.

வசனம்: 71

وَلَوِ ٱتَّبَعَ ٱلۡحَقُّ أَهۡوَآءَهُمۡ لَفَسَدَتِ ٱلسَّمَٰوَٰتُ وَٱلۡأَرۡضُ وَمَن فِيهِنَّۚ بَلۡ أَتَيۡنَٰهُم بِذِكۡرِهِمۡ فَهُمۡ عَن ذِكۡرِهِم مُّعۡرِضُونَ

Кад би Бог Узвишени појаве усклађивао с прохтевима оних који не верују, небеса и Земља би у нереду страдала, и све што се на њима налази, јер они не знају какве би последице имало то да они, који не знају, имају власт управљања.

வசனம்: 72

أَمۡ تَسۡـَٔلُهُمۡ خَرۡجٗا فَخَرَاجُ رَبِّكَ خَيۡرٞۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلرَّٰزِقِينَ

Да ли, Посланиче, од незнанобожаца тражиш материјалну надокнаду за достављање Ислама, па их је то од веровања одвратило? Напротив, ти ни од кога не тражиш надокнаду за достављање посланице. А награда Господара твог је боља од њихове надокнаде, јер Бог најбоље опскрбљује.

வசனம்: 73

وَإِنَّكَ لَتَدۡعُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Божји Посланиче, ти позиваш људе у Ислам, пут у којем нема сумње и нема лажи.

வசனம்: 74

وَإِنَّ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ عَنِ ٱلصِّرَٰطِ لَنَٰكِبُونَ

Међутим, они који негирају живот након смрти, Рај и Пакао, као и све што ће се тада збити отуђују се од Ислама и приклањају се правцима који у Ватру воде.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• خوف المؤمن من عدم قبول عمله الصالح.

Верник се плаши да његова добра дела неће бити примљена.

• سقوط التكليف بما لا يُسْتطاع رحمة بالعباد.

Бог је, из Своје милости, одредио да човек није обавезан извршити оно што није у могућности.

• الترف مانع من موانع الاستقامة وسبب في الهلاك.

Прекомерно уживање на овом свету одвраћа човека од слеђења Ислама и неизоставно га води у пропаст.

• قصور عقول البشر عن إدراك كثير من المصالح.

Људи немају савршен разум, па стога не могу докучити много шта у чему је добро за њих.

வசனம்: 75

۞ وَلَوۡ رَحِمۡنَٰهُمۡ وَكَشَفۡنَا مَا بِهِم مِّن ضُرّٖ لَّلَجُّواْ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

И кад би Свемогући Бог указао Своју милост незнанобошцима отклањајући од њих сушу и глад, они би ипак наставили да пркосе и да ред на Земљи ремете, окрећући се од Ислама, и лутајући у тами без икаквог циља и сумњајући.

வசனம்: 76

وَلَقَدۡ أَخَذۡنَٰهُم بِٱلۡعَذَابِ فَمَا ٱسۡتَكَانُواْ لِرَبِّهِمۡ وَمَا يَتَضَرَّعُونَ

Премда је незнанобошце Бог Узвишени стављао на разне муке и доводио у разна искушења, они се нису понизно молили Узвишеном Богу нити су се кајали за своје грехе, како би их казна мимоишла.

வசனம்: 77

حَتَّىٰٓ إِذَا فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا ذَا عَذَابٖ شَدِيدٍ إِذَا هُمۡ فِيهِ مُبۡلِسُونَ

Али, кад Свезнајући Бог отвори на Будућем свету капију тешке, несносне патње у којој ће неверници да настрадају, они ће тад изгубити наду у Божју милост и у било какво добро.

வசனம்: 78

وَهُوَ ٱلَّذِيٓ أَنشَأَ لَكُمُ ٱلسَّمۡعَ وَٱلۡأَبۡصَٰرَ وَٱلۡأَفۡـِٔدَةَۚ قَلِيلٗا مَّا تَشۡكُرُونَ

Ви који поричете оживљење, једино вам Бог даје уши да помоћу њих чујете, и очи да помоћу њих видите, и памет да помоћу ње докучите и разумете – а ви сте тако мало захвални на тим огромним благодатима.

வசனம்: 79

وَهُوَ ٱلَّذِي ذَرَأَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَإِلَيۡهِ تُحۡشَرُونَ

Бог је Онај Који ствара људе на земаљској кугли и само ће се Њему све што постоји на Судњем дану вратити, па ће Он сваком оно што је заслужио дати.

வசனம்: 80

وَهُوَ ٱلَّذِي يُحۡيِۦ وَيُمِيتُ وَلَهُ ٱخۡتِلَٰفُ ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

Једино Бог из ничег ствара, и једини Који живот и смрт даје. Једино Бог чини да се ноћ, која тмине доноси, и дан, који светло носи, смењују иако нису исте дужине. Па зашто не схватите да је Бог свемоћан и да једино Он ствара и управља свиме?

வசனம்: 81

بَلۡ قَالُواْ مِثۡلَ مَا قَالَ ٱلۡأَوَّلُونَ

Па ипак, они говоре исто онако како су говорили неверници из претходних народа.

வசனம்: 82

قَالُوٓاْ أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Искључујући могућност оживљења, говоре: “Је ли замисливо и је ли могуће да ћемо, кад наша тела иструну и прах постану, бити оживљени како би полагали рачуне?”

வசனம்: 83

لَقَدۡ وُعِدۡنَا نَحۡنُ وَءَابَآؤُنَا هَٰذَا مِن قَبۡلُ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّآ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“То што ти, Мухаммеде, говориш”, кажу неверници, “говорено је и нашим давним прецима, али се није показало да је то истина; то су само приче и измишљотине народа древних!”

வசனம்: 84

قُل لِّمَنِ ٱلۡأَرۡضُ وَمَن فِيهَآ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

Упитај, Веровесниче, оне који не верују у Будући свет: “Ко је Створитељ Земље и коме припада све што постоји на њој? Одговорите на ово питање ако поседујете знање!”

வசனம்: 85

سَيَقُولُونَ لِلَّهِۚ قُلۡ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Неверници ће уистину потврдити да је једино Бог Створитељ Земље и да је она у Његовој власти, па упитај их Посланиче: “Зар у томе није показатељ да је Узвишени Бог у могућности да мртве оживи?”

வசனம்: 86

قُلۡ مَن رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ ٱلسَّبۡعِ وَرَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡعَظِيمِ

Божји Посланиче, упитај незнанобошце: “Ко је створио седам небеса и ко њима управља? Ко је Господар Арша - престола величанственог, највећег и најузвишенијег створења?”

வசனம்: 87

سَيَقُولُونَ لِلَّهِۚ قُلۡ أَفَلَا تَتَّقُونَ

Неизоставно ће посведочити да су седам небеса и величанствени Престо у Божјој власти, па их подсети: “Зар се нећете бојати Бога извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана?”

வசனம்: 88

قُلۡ مَنۢ بِيَدِهِۦ مَلَكُوتُ كُلِّ شَيۡءٖ وَهُوَ يُجِيرُ وَلَا يُجَارُ عَلَيۡهِ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

Упитај их Посланиче: “Ко апсолутно све поседује и ко апсолутно свиме управља? Ко узима у заштиту оне којима је она потребна и који је траже, и од кога нико не може бити заштићен? Знате ли шта о томе?”

வசனம்: 89

سَيَقُولُونَ لِلَّهِۚ قُلۡ فَأَنَّىٰ تُسۡحَرُونَ

Незнанобошци ће признати да је у Божјим рукама све и да Он свиме управља, па их упитај: “Зар сте онда дозволили да вас неко толико заведе и одврати од размишљања о Богу, и да се лажним божанствима клањате, и сами признајући то!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عدم اعتبار الكفار بالنعم أو النقم التي تقع عليهم دليل على فساد فطرهم.

Неверници не извлаче поуку из благостања нити из искушења која их сналазе. То је довољан показатељ да је њихово урођено природно веровање нарушено.

• كفران النعم صفة من صفات الكفار.

Негирање Божјих благодати пракса је оних који не верују.

• التمسك بالتقليد الأعمى يمنع من الوصول للحق.

Слепо слеђење својих обичаја одвраћа од спознаје истине.

• الإقرار بالربوبية ما لم يصحبه إقرار بالألوهية لا ينجي صاحبه.

Онај ко верује да је Бог једини Створитељ а притом не верује да само Бога треба обожавати - није верник и то му није довољно за спасење на Будућем свету.

வசனம்: 90

بَلۡ أَتَيۡنَٰهُم بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Да, Племенити Бог је онима који не верују истину, у коју нема сумње, донео, а они су заиста прави лажљивци, утолико већи лажљивци јер сматрају да поред Бога постоји друго божанство и да Он има дете. Нека је Господар узвишен и слављен и веома високо изнад тога!

வசனம்: 91

مَا ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ مِن وَلَدٖ وَمَا كَانَ مَعَهُۥ مِنۡ إِلَٰهٍۚ إِذٗا لَّذَهَبَ كُلُّ إِلَٰهِۭ بِمَا خَلَقَ وَلَعَلَا بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۚ سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Свевишњи Бог није узео Себи дете, како то тврде неверници, и с Њиме нема истинског бога, само Он заслужује да буде обожаван! Да постоји више богова, сваки би бог полагао право да управља оним што је створио, па би настала пометња у свемиру и водила би се борба међу њима. Истина је да то није и не може бити. Аллах је једини Бог који заслужује обожавање. Нека је слављен и хваљен наш Створитељ, и нека је врло високо изнад тога да има дете или да поред Њега постоји други бог, као што тврде незнанобошци.

வசனம்: 92

عَٰلِمِ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِ فَتَعَٰلَىٰ عَمَّا يُشۡرِكُونَ

Само Свезнајући Бог зна невидљиво и оно што је створењима непознато, а зна и оно што је видљиво и што се чулима може докучити. Њему ништа није скривено, па Га величај и слави јер је немогуће и незамисливо да поред Њега постоји истинско божанство.

வசனம்: 93

قُل رَّبِّ إِمَّا تُرِيَنِّي مَا يُوعَدُونَ

Божји Посланиче, реци: “Боже, ако ми покажеш казну коју си припремио незнанобошцима, а којом им претиш."

வசனம்: 94

رَبِّ فَلَا تَجۡعَلۡنِي فِي ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

И додај: “Онда ме, Боже, немој уништити с народом који не верује!”

வசனம்: 95

وَإِنَّا عَلَىٰٓ أَن نُّرِيَكَ مَا نَعِدُهُمۡ لَقَٰدِرُونَ

А Узвишени Бог је у могућности да ти, Посланиче милости, покаже овосветску казну којом прети онима који не верују. Бог је у могућности и то да учини, а и све друго.

வசனம்: 96

ٱدۡفَعۡ بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ ٱلسَّيِّئَةَۚ نَحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَصِفُونَ

Веровесниче, немој на зло које ти људи учине злим узвраћати, већ опрости, пређи преко увреде и узнемиравања, стрпи се! Свезнајућем Богу савршено је познато шта незнанобошци износе када у лаж верују и када поричу, и када те описују онако како ти не приличи па говоре да си чаробњак и луд.

வசனம்: 97

وَقُل رَّبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنۡ هَمَزَٰتِ ٱلشَّيَٰطِينِ

И замоли, Веровесниче, узвишеног Господара: “Боже, код Тебе заштиту тражим, и сачувај ме од ружних мисли и ђавољег деловања!”

வசனம்: 98

وَأَعُوذُ بِكَ رَبِّ أَن يَحۡضُرُونِ

И додај: “И Теби се, Боже, Господару мој, обраћам с молитвом да удаљиш ђаволе из моје близине како ми не би наудили и омели ме у мојим пословима!”

வசனம்: 99

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَحَدَهُمُ ٱلۡمَوۡتُ قَالَ رَبِّ ٱرۡجِعُونِ

Када невернику дође смртни час и увери се да ће допасти незамисливо огромних мука, кајући се због пропуштеног у животу, он узвикне: “Боже, врати ме у живот на Земљи!”

வசனம்: 100

لَعَلِّيٓ أَعۡمَلُ صَٰلِحٗا فِيمَا تَرَكۡتُۚ كَلَّآۚ إِنَّهَا كَلِمَةٌ هُوَ قَآئِلُهَاۖ وَمِن وَرَآئِهِم بَرۡزَخٌ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

“Врати ме у прошли живот како бих се покајао и поверовао и чинио добра дела!”, говори онај који не верује. Међутим, када би се вратио, опет добро не би чинио. Између њега и повратка у овоземаљски живот стајаће препрека до Дана проживљења. Никад се неће вратити на овај свет, неће му се пружити прилика да исправи своје грешке у прошлом животу.

வசனம்: 101

فَإِذَا نُفِخَ فِي ٱلصُّورِ فَلَآ أَنسَابَ بَيۡنَهُمۡ يَوۡمَئِذٖ وَلَا يَتَسَآءَلُونَ

И кад наступи време Судњег дана па за то одређен анђео дуне у рог и људи се појаве на стајалишту, неће бити од користи ни порекло, којим се људи поносе, ни родбинске везе. Тог Дана људи неће једни друге ништа да питају, свако ће бити заокупљен собом и својом муком.

வசனம்: 102

فَمَن ثَقُلَتۡ مَوَٰزِينُهُۥ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

Онај човек чија добра дела, кад се ставе на вагу, претегну, тај ће успети и остварити оно што је желео: биће уведен у Рај, а сачуван од Ватре.

வசனம்: 103

وَمَنۡ خَفَّتۡ مَوَٰزِينُهُۥ فَأُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فِي جَهَنَّمَ خَٰلِدُونَ

А превагнуће лоша дела оног ко није веровао и није чинио добра дела. Због тога ће у Пакленој ватри вечно да остане, никад из ње неће да изађе.

வசனம்: 104

تَلۡفَحُ وُجُوهَهُمُ ٱلنَّارُ وَهُمۡ فِيهَا كَٰلِحُونَ

Што се тиче ове несрећне категорије људи, њихова ће лица ватра пржити и сасвим их изобличити и поцрнети, а усне ће им се обесити а зуби ће им напоље испасти, због жестине ватре у Паклу.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الاستدلال باستقرار نظام الكون على وحدانية الله.

Ред и хармонија која влада у свемиру доказује Божју једноћу.

• إحاطة علم الله بكل شيء.

Бог Својим знањем све обухвата.

• معاملة المسيء بالإحسان أدب إسلامي رفيع له تأثيره البالغ في الخصم.

Узвраћање добрим на зло правило је лепог понашања које оставља снажан утисак на противника.

• ضرورة الاستعاذة بالله من وساوس الشيطان وإغراءاته.

Непходно је да човек тражи заштиту код Бога против ђавољег дошаптавања и завођења.

வசனம்: 105

أَلَمۡ تَكُنۡ ءَايَٰتِي تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَكُنتُم بِهَا تُكَذِّبُونَ

Они који нису веровали на Дан коначног суда биће укорени: “Зар вам речи Моје у Кур'ану нису казиване у животу на Земљи, а ви сте их порицали?”

வசனம்: 106

قَالُواْ رَبَّنَا غَلَبَتۡ عَلَيۡنَا شِقۡوَتُنَا وَكُنَّا قَوۡمٗا ضَآلِّينَ

Рећи ће: “Боже, Господару наш, греси и неваљала дела, које си нам Ти предодредио, били су јачи од нас, па смо се отуђили од истине и нисмо на Правој стази били!”

வசனம்: 107

رَبَّنَآ أَخۡرِجۡنَا مِنۡهَا فَإِنۡ عُدۡنَا فَإِنَّا ظَٰلِمُونَ

“Господару наш, избави нас из ватре у Паклу и врати нас на пролазни свет да бисмо на Правом путу били!” И рећи ће: “Ако бисмо се странпутици и неверству вратили, тад бисмо заиста неправедници били и казну бисмо заиста заслужили!”

வசனம்: 108

قَالَ ٱخۡسَـُٔواْ فِيهَا وَلَا تُكَلِّمُونِ

“Останите у Паклу, понижени и сасвим безвредни и више Ми се немојте обраћати!” Казаће им Свевишњи Бог.

வசனம்: 109

إِنَّهُۥ كَانَ فَرِيقٞ مِّنۡ عِبَادِي يَقُولُونَ رَبَّنَآ ءَامَنَّا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَا وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ

“Неке слуге Моје, искрени верници, тражили су од Мене,” рећи ће Бог,“ да им опростим грехе и да пређем преко лоших дела њихових, и да их уведем у Своју милост, а Ја сам најмилостивији…”

வசனம்: 110

فَٱتَّخَذۡتُمُوهُمۡ سِخۡرِيًّا حَتَّىٰٓ أَنسَوۡكُمۡ ذِكۡرِي وَكُنتُم مِّنۡهُمۡ تَضۡحَكُونَ

“Ви сте им се толико ругали да сте заборавили да Ме славите и спомињете; то вас је преко сваке мере заокупило, па сте остали незнанобошци; и верницима сте се стално ругали и исмејавали,” казаће Узвишени Бог.

வசனம்: 111

إِنِّي جَزَيۡتُهُمُ ٱلۡيَوۡمَ بِمَا صَبَرُوٓاْ أَنَّهُمۡ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ

И додаће: “Ето, њих, исте те вернике, Ја сам данас наградио рајским баштама уживања зато што су стрпљиво веровали и добра дела чинили и што су стрпљиво подносили ваше увреде.”

வசனம்: 112

قَٰلَ كَمۡ لَبِثۡتُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ عَدَدَ سِنِينَ

У ватри Пакла, безбожници ће бити упитани: “Колико сте година на Земљи живели, колико сте година протраћили?”

வசனம்: 113

قَالُواْ لَبِثۡنَا يَوۡمًا أَوۡ بَعۡضَ يَوۡمٖ فَسۡـَٔلِ ٱلۡعَآدِّينَ

Одговориће: “Живели смо на пролазном свету дан или само део дана. Питај оне који то боље од нас знају.”

வசனம்: 114

قَٰلَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗاۖ لَّوۡ أَنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

“На Земљи сте само мало времена провели, толико мало да сте требали бити стрпљиви у послушности и покорности Богу, да сте само знали!" Биће им речено.

வசனம்: 115

أَفَحَسِبۡتُمۡ أَنَّمَا خَلَقۡنَٰكُمۡ عَبَثٗا وَأَنَّكُمۡ إِلَيۡنَا لَا تُرۡجَعُونَ

Бог ће рећи: “О људи, зар сте мислили да сам вас узалуд, без икаквог циља створио? Да добре нећу наградити, а зле казнити? Да ћу поступити према вама којима сам разума дао, као према животињама које разума нису имале? Да после смрти нећете бити враћени Мени и да на одговорност за своја дела нећете одговарати?”

வசனம்: 116

فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡكَرِيمِ

Нека је слављен и узвишен Бог Који управља створењима онако како жели, и Који је истина, и Чије је обећање истина, и Чије су речи истина, и осим Кога нема истинског божанства. Он је Господар Престола величанственог, највећег створења! Онај ко је Господар највећег створења, тај је Господар и свих мањих створења.

வசனம்: 117

وَمَن يَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ لَا بُرۡهَٰنَ لَهُۥ بِهِۦ فَإِنَّمَا حِسَابُهُۥ عِندَ رَبِّهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلۡكَٰفِرُونَ

А онај ко, поред Свевишњег Бога, обожава другог бога немајући баш никаквог доказа да исти тај бог заслужује да буде обожаван, а што је случај са свим лажним божанствима, такав ће се, због многобоштва, ружног и највећег греха, суочити са страшним страдањем и вечном патњом. Имајте на уму да незнанобожци неће успети нити ће се спасити на Дан коначног полагања рачуна!

வசனம்: 118

وَقُل رَّبِّ ٱغۡفِرۡ وَٱرۡحَمۡ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ

И реци Божји Посланиче: “Боже опрости ми све, и пређи преко мојих лоших дела и узми ме у окриље Своје милости, јер си најмилостивији, примаш покајање и бришеш грехе!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الكافر حقير مهان عند الله.

Неверник код Бога нема баш никакву вредност.

• الاستهزاء بالصالحين ذنب عظيم يستحق صاحبه العذاب.

Исмејавање верника велики је грех чији починилац заслужује казну.

• تضييع العمر لازم من لوازم الكفر.

Губљење времена је неизбежна последица због неверства у Бога.

• الثناء على الله مظهر من مظاهر الأدب في الدعاء.

Пре молбе неопходно је захвалити се Богу и похвалити Га.

• لما افتتح الله سبحانه السورة بذكر صفات فلاح المؤمنين ناسب أن تختم السورة بذكر خسارة الكافرين وعدم فلاحهم.

Будући да су на почетку овог поглавља истакнуте особине због којих ће верници успети, њен крај садржи обавест о томе да ће незнанобожци настрадати.