மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 62 அத்தியாயம் ஸூரா அல்முஃமினூன் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 62

وَلَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ وَلَدَيۡنَا كِتَٰبٞ يَنطِقُ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ

Имајте на уму да Узвишени Бог никог не задужује више него што је у његовој моћи, већ га обавезује само са оним делом које може извршити. Сва дела забележена су код Бога у Књизи која казује по истини и неће им бити неправда учињена, па им неће бити умањена награда, а нити ће им бити стављено у одговорност оно што нису урадили.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• خوف المؤمن من عدم قبول عمله الصالح.

Верник се плаши да његова добра дела неће бити примљена.

• سقوط التكليف بما لا يُسْتطاع رحمة بالعباد.

Бог је, из Своје милости, одредио да човек није обавезан извршити оно што није у могућности.

• الترف مانع من موانع الاستقامة وسبب في الهلاك.

Прекомерно уживање на овом свету одвраћа човека од слеђења Ислама и неизоставно га води у пропаст.

• قصور عقول البشر عن إدراك كثير من المصالح.

Људи немају савршен разум, па стога не могу докучити много шта у чему је добро за њих.