மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 18 அத்தியாயம் ஸூரா அல்முஃமினூன் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 18

وَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءَۢ بِقَدَرٖ فَأَسۡكَنَّٰهُ فِي ٱلۡأَرۡضِۖ وَإِنَّا عَلَىٰ ذَهَابِۭ بِهِۦ لَقَٰدِرُونَ

Племенити Бог с неба благословљену кишу спушта, у потребној мери – не превише, па да штета настане, нити премало, па да је не буде у довољним количинама. Затим је у земљи смешта и задржава, да је користе људи и животиње. Бог је у могућности да учини да иста та вода нестане, па не бисте могли да је користите.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لطف الله بعباده ظاهر بإنزال المطر وتيسير الانتفاع به.

Божја се милост и благост према створењима огледају и у томе што с неба спушта кишу и даје да је људи и животиње пију.

• التنويه بمنزلة شجرة الزيتون.

Указивање да је маслина веома значајна и битна.

• اعتقاد المشركين ألوهية الحجر، وتكذيبهم بنبوة البشر، دليل على سخف عقولهم.

То што незнанобошци верују да се кип од камена може обожавати, а истовремено негирају да човек може бити Божји посланик указује на њихову умну поремећеност.

• نصر الله لرسله ثابت عندما تكذبهم أممهم.

Бог посланицима неизоставно пружа Своју помоћ онда кад их њихови народи сматрају и називају лашцима.