மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 91 அத்தியாயம் ஸூரா அல்முஃமினூன் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 91

مَا ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ مِن وَلَدٖ وَمَا كَانَ مَعَهُۥ مِنۡ إِلَٰهٍۚ إِذٗا لَّذَهَبَ كُلُّ إِلَٰهِۭ بِمَا خَلَقَ وَلَعَلَا بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۚ سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Свевишњи Бог није узео Себи дете, како то тврде неверници, и с Њиме нема истинског бога, само Он заслужује да буде обожаван! Да постоји више богова, сваки би бог полагао право да управља оним што је створио, па би настала пометња у свемиру и водила би се борба међу њима. Истина је да то није и не може бити. Аллах је једини Бог који заслужује обожавање. Нека је слављен и хваљен наш Створитељ, и нека је врло високо изнад тога да има дете или да поред Њега постоји други бог, као што тврде незнанобошци.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الاستدلال باستقرار نظام الكون على وحدانية الله.

Ред и хармонија која влада у свемиру доказује Божју једноћу.

• إحاطة علم الله بكل شيء.

Бог Својим знањем све обухвата.

• معاملة المسيء بالإحسان أدب إسلامي رفيع له تأثيره البالغ في الخصم.

Узвраћање добрим на зло правило је лепог понашања које оставља снажан утисак на противника.

• ضرورة الاستعاذة بالله من وساوس الشيطان وإغراءاته.

Непходно је да човек тражи заштиту код Бога против ђавољег дошаптавања и завођења.