மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அஸ்ஸாபாத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 450 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И њих двојица, Јишмаил и Аврам, повиноваше се Божјој наредби. Аврам је положио на тло сина Јишмаила како би га заклао.

வசனம்: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Тад, у том тешком тренутку, Свезнајући Бог зовну Аврама.

வசனம்: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Зовнуо га је: “Авраме, извршио си оно што се од тебе тражило у сну! Као што је тебе, Авраме, Племенити Бог наградио због чврстог веровања и извршења Божје заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Зналцу свих тајни и сачуваће их од пропасти.”

வசனம்: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

Заповест да Аврам, мир над њим, закоље сина Јишмаила био је заиста огромни испит, који је Аврам положио.

வசனம்: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Бог Узвишени, искупио је Јишмаила великим овном којег је заклао Аврам уместо свог сина.

வசனம்: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Свевишњи Бог сачувао је леп спомен на посланика Аврама, мир над њим, у каснијим нараштајима: сви га спомињу по добру.

வசனம்: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је мир Авраму од Бога, и сигурност од сваког страха и сваке непријатности!

வசனம்: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Аврама Узвишени Бог наградио због извршења заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу, Зналцу свих тајни, и сачуваће од страдања.

வசனம்: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Аврам, мир над њим, био је један од Богу оданих и искрених слуга.

வசனம்: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Свевишњи Бог обрадовао је посланика Аврама другим сином Исаком, кога је такође учинио веровесником и оданим верником – као награда Авраму за послушност Богу и намеру да закоље сина јединца Јишмаила.

வசனம்: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

Узвишени Бог дао је да Аврам и Исак буду благословљени, обасуо их је бројним благодатима, у шта спада и то да су имали много потомака. И учинио је да међу њиховим потомцима има добрих људи и богобојазних верника, али и оних који сами себи наносе јасно неправду верујући у политеизам и чинећи грехе.

வசனம்: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Племенити Бог указао је Своју милост и доброту Мојсију и Арону давши им посланство.

வசனம்: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

Бог је спасио од дављења Мојсија, Арона и синове Јишмаилове који су у њих поверовали, а пре тога – од свеопштег поробљавања које им је претило од фараона.

வசனம்: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

Господар им је помогао да победе фараона и да њихова реч буде изнад речи непријатеља.

வசனம்: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

Бог је Мојсију и Арону дао Тору, јасну књигу у којој нема никаквих нејасноћа.

வசனம்: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

И њима двојици Узвишени Бог је указао на Прави пут, у којем нема девијације. То је Ислам, пут који води ка Божјем задовољству.

வசனம்: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Племенити Бог сачувао је леп спомен на посланике Мојсија и Арона у каснијим нараштајима.

வசனம்: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека је поздрав мира, леп и благословљен, од Бога Мојсију и Арону, сигурност од сваког страха и свих непријатности и нека их прати Његово задовољство!

வசனம்: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Бог Узвишени, наградио огромном наградом Мојсија и Арона због тога што су чинили добра дела, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

வசனம்: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланици Мојсије и Арон били су одане Божје слуге, верници који су следили заповести.

வசனம்: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Илјас, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог одабрао и почастио веровесништвом.

வசனம்: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Илјас, мир над њим, обратио се својим сународницима, синовима Израиљевим: “Бојте се Бога тако што ћете извршавати заповести, а сустезати се од забрана; а незнанобоштво је највећа забрана!”

வசனம்: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

“Зар се клоните обожавања Бога, Узвишеног, најлепшег Створитеља, а обожавате Бала?” Укорио их је.

வசனம்: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Само је Бог Узвишени, ваш Господар, Он вас је створио, као и претке ваше. Он заслужује да се обожава, а не кипови, који ни зло ни добро не могу донети”, казао је Илјас.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• قوله: ﴿فَلَمَّآ أَسْلَمَا﴾ دليل على أن إبراهيم وإسماعيل عليهما السلام كانا في غاية التسليم لأمر الله تعالى.

Божје речи у вези с Аврамом и Јишмаилом: “И њих двојица послушаше...” садржајан су показатељ тога да су се ова два веровесника у потпуности, без резерве, предали Божјој наредби.

• من مقاصد الشرع تحرير العباد من عبودية البشر.

Исламски верозакон тежи томе да људе ослободи од робовања људима.

• الثناء الحسن والذكر الطيب من النعيم المعجل في الدنيا.

Спомињање по добру и изношење позитивних особина део је благодати коју Бог вернику даје још на овом свету.