மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 149 அத்தியாயம் அஸ்ஸாபாத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

Упитај, Веровесниче, своје сународнике, корећи их: “Како то да кћери, које вама нису драге, приписујете Богу, а синове, које волите, приписујете себи?! Каква је то подела?”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• سُنَّة الله التي لا تتبدل ولا تتغير: إنجاء المؤمنين وإهلاك الكافرين.

Указивање спаса верницима и уништење незнанобожаца Божји је закон који се никад не мења.

• ضرورة العظة والاعتبار بمصير الذين كذبوا الرسل حتى لا يحل بهم ما حل بغيرهم.

Неопходно је да човек извуче поуку из страдања оних који су посланике у лаж утеривали, и да га не би задесило оно што је исте те порицатеље задесило.

• جواز القُرْعة شرعًا لقوله تعالى: ﴿ فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ اْلْمُدْحَضِينَ ﴾.

На темељу Божјих речи: “...и баци коцку и коцка на њега паде...”, дозвољено је бацати коцку приликом одлучивања о нечему.