மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அஸ்ஸாபாத் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Редови

சூராவின் இலக்குகளில் சில:

تنزيه الله عما نسبه إليه المشركون، وإبطال مزاعمهم في الملائكة والجن.

У овом се поглављу негира оно што незнанобошци приписују Богу и побија се њихово веровање у погледу анђела и духова.

---

வசனம்: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Свевишњи Бог заклиње се анђелима, који богослуже поређани у збијене и правилне редове.

வசனம்: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

И заклиње се анђелима који одвраћају и навраћају облаке гонећи их из једног у други део Земље, онде где треба да падне киша.

வசனம்: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

И заклиње се анђелима који читају Његову величанствену књигу.

வசனம்: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

Ваш Бог је, о људи, Један Једини, Који нема сличног, па само Њега обожавајте.

வசனம்: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Једино је Бог Узвишени, Створитељ небеса и Земље и оног што се налази између њих. Он је Створитељ истока, на којима се појављују Сунце и Месец током целе године.

வசனம்: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Свемогући Бог украсио је земаљско небо звездама и планетама, па изгледају попут бисера поређаних.

வசனம்: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

И Бог помоћу звезда чува небо од сваког ђавола пркосног, бунтовног.

வசனம்: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

Ђаволе са свих страна неба гађају звезде пламтеће, како не би чули шта од објаве и прописа које Бог одређује анђелима.

வசனம்: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

Ђаволи бивају далеко прогнани па не могу да чују Објаву; а у ватри Пакла чека их вечна, страшна и болна патња.

வசனம்: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

А може бити да неки ђаво, ипак, уграби реч-две чувши разговор анђела, а што, опет, није познато на Земљи, па га погоди звезда пламтећа. Догоди се и то да га стигне звезда блистава пре него што пренесе оно што је чуо; а када оно што чује достави пророцима, они на то додају стотину лажи.

வசனம்: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Веровесниче, упитај оне који поричу оживљење је ли њих било теже створити или друга створења, као нпр. небеса, Земљу, анђеле! А они су створени од крхке и лепљиве иловаче, па су и по природи слабашни. Како они поричу проживљење, а створени су лако, од иловаче лепљиве?

வசனம்: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Ти се, Посланиче милости, чудиш Божјој моћи и управљању створеним, и томе што они поричу оживљење! Мекански незнанобошци толико поричу оживљење да ти се ругају кад нешто у вези с оживљењем говориш.

வசனம்: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

Немарни су и окрећу се од истине, не извлаче корист из објаве кад им се казује и не размишљају о њеним порукама. Њихова су срца окрутна.

வசனம்: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

Кад год незнабошци виде јасан доказ који указује да је Веровесниково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство истина, и кад год виде наднаравно дело, исмејавају оно што су видели.

வசனம்: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

Притом говоре: “О Мухаммеде, сваком је јасно да је очита чаролија ово што си нам донео!”

வசனம்: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Они питају: “Зар ћемо, Мухаммеде, кад се наша тела и кости распадну у земљи, и кад прашина постанемо, зар ћемо заиста бити враћени у живот? Хоћемо ли збиља бити оживљени из гробова? То је немогуће!”

வசனம்: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

И додају: “Зар ће бити оживљени чак и наши преци који су давно живели?”

வசனம்: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Божји Посланиче, реци безбожницима: “Да, оживеће вас Бог, Који вас је створио први пут, а бићете понижени и нећете имати никакву вредност на Дан коначног полагања рачуна! Бог ће оживети вас и претке ваше, и то након што ваше кости буду потпуно труле.”

வசனம்: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

Људи ће бити оживљени услед само једног страшног гласа и сви ће одједном изаћи из својих гробова и наћи ће се у страхотама Судњег дана и чекаће шта ће их од Бога снаћи.

வசனம்: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Они који нису веровали рећи ће: “О, велике ли пропасти за нас и тешко нама! Ово је Дан коначног полагања рачуна, у којем ће Бог сваком дати према оном што је радио на пролазном свету.”

வசனம்: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Биће им речено: “Ово је Дан коначног суда, у којем ће Бог пресудити међу људима, Суд који сте на пролазном свету порицали.”

வசனம்: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

Тог дана ће бити речено анђелима: “Сакупите незнанобошце, који су себи неправду нанели верујући у лажна божанства, и њима сличне другове у незнанобоштву и негирању истине, и сакупите сва лажна божанства која су обожавали.”

வசனம்: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

А нису обожавали Свевишњег Бога, и потерајте их ка Паклу. А ватра је боравиште њихово.”

வசனம்: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

О анђели, зауставите невернике и њихова божанства, пре него ли уђу у Пакао, па ће их Свезнајући Бог упитати:

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• تزيين السماء الدنيا بالكواكب لمنافع؛ منها: تحصيل الزينة، والحفظ من الشيطان المارد.

Бог је земаљско небо украсио звездама због вишеструке користи. Неке од тих користи јесу: украс и лепота небеског свода, путоказ људима, и чување небеса од ђавола пркосних.

• إثبات الصراط؛ وهو جسر ممدود على متن جهنم يعبره أهل الجنة، وتزل به أقدام أهل النار.

Доказ постојања Сират-ћуприје, својеврсног моста који се налази изнад Пакла а пре уласка у Рај. Верници ће преко овог моста прећи и ући у Рај, а неверници и грешници посрнути и упасти у ватру.

வசனம்: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

Биће им речено: “А зашто не помогнете једни другима у овом тешком Дану, као што сте се на Земљи међусобно помагали и тврдили да вам божанства ваша могу помоћи?”

வசனம்: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Међутим, неверници ће на Судњем дану бити сасвим препуштени Божјој вољи и Његовом суду. Беспомоћни, неће једни другима моћи помоћи.

வசனம்: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

На Судњем дану неверници ће се међусобно свађати, једни ће другима пребацивати и једни ће друге корити, онда кад то неће нимало користити.

வசனம்: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Поданици ће се обратити својим главешинама: “Ви сте нам се приказивали, кад је реч о слеђењу истине и чињењу добрих дела, као добронамерни; одвраћали сте нас од Ислама, а навраћали на слеђење странпутице, неверство и веровање у незнанобоштво.”

வசனம்: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Али, главешине ће одговорити потлаченима: “Ви не говорите истину! Својевољно сте изабрали заблуду, па сте порекли Узвишеног Бога. И нисте хтели да будете верници.”

வசனம்: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

“Ми, заиста, нисмо имали над вама власт, нити смо располагали икаквим доказима да вас одвратимо од веровања и слеђења Правог пута”, казаће прваци. “Ви сте прелазили границе у злу и чинили сте себи неправду отуђујући се од веровања.”

வசனம்: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

И додаће: “Због тога нас је Божја казна стигла, која је споменута претњом коју је Бог изрекао Сотони: ‘...сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, Пакао напунити!’ (Сад, 85). Сви заједно неизоставно ћемо бити у патњи којом нам је Господар наш претио.”

வசனம்: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

На крају, главешине ће закључити: “Ми заиста јесмо били узрок да ви будете неверници, да скренете с Правог пута, јер смо и сами, пре вас, застранили.”

வசனம்: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

Као што су на пролазном свету суделовали у неверству и заблуди, тако ће поданици и главешине на Будућем свету суделовати у патњи у Паклу.

வசனம்: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

Као што ћемо ове злочинитеље казни да изложимо, исто тако, казнићемо и друге злочинитеље.

வசனம்: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад се неверницима говорило: “Посведочите да нема истинског божанства осим Аллаха Узвишеног, и поступајте у складу с тим”, они су се отуђивали, инатили и одбијали су истину.

வசனம்: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

Доказивајући ваљаност свог неверства, незнанобошци су говорили: “Зар ћемо напустити обожавање својих кипова и идола због тога што нам то говори један луди песник?” Мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

வசனம்: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Говорећи то, велику су лаж изнели! Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, није песник, нити је луд, него је донео Књигу која потиче на веровање у једног Бога и слеђење Посланика Ислама, и на веровање у све посланике, који су позивали у веровање у Божју једноћу и веровање у Судњи дан. Посланик се у погледу тога нимало не разликује од претходних посланика.

வசனம்: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

О неверници, ви ћете, јер поричете Бога и Његове посланике, сигурно искусити страшну, болну патњу у ватри Пакла.

வசனம்: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

О незнанобошци, казну ћете заслужити само због неверства и греха које сте чинили на пролазном свету!

வசனம்: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али ће верници који су искрено Бога обожавали бити поштеђени казне.

வசனம்: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њих ће Племенити Бог почастити у рајским баштама посебном опскрбом која никад неће нестати.

வசனம்: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

Та посебна опскрба састоји се од разноврсног воћа; и становници Раја ће у њему бити сигурни, почашћени и надасве весели. Изнад свега тога, биће почашћени и гледањем у Божје лице.

வசனம்: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

Богобојазни, искрени верници боравиће у рајским баштама, у њима ће вечно остати.

வசனம்: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

седеће на диванима, једни према другима лицем окренути.

வசனம்: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

И док тако буду седили, једни према другима окренути, а сасвим задовољни, биће служени чашама у којима ће бити пријатно рајско вино које је чисто попут бистре текуће воде.

வசனம்: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

Међутим, ово вино којим ће бити служени није слично овосветском вину; биће бело и укусно.

வசனம்: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

Нити ће се због рајског вина, за разлику од овоземаљског, памет губити, нити ће због њега човек осетити било какве телесне тегобе, главобољу и слабост.

வசனம்: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Богобојазни, искрени верници, о којима је овде реч, имаће у рајским баштама прелепе, чедне жене, које ће имати велике, красне очи, а гледаће само своје мужеве.

வசனம்: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

Као да су хурије, рајске лепотице, чувана јаја птице која руке нису дотакле нити су чије очи гледале.

வசனம்: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

Верници ће у Рају разговарати једни с другима о минулим данима на пролазном свету.

வசனம்: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

Један од тих честитих верника у Рају рећи ће: “Имао сам нераздвојног друга у животу на Земљи који је проживљење порицао.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• سبب عذاب الكافرين: العمل المنكر؛ وهو الشرك والمعاصي.

Неверници ће бити кажњени због злодела која чине на овом свету, а то је незнанобоштво и други велики греси.

• من نعيم أهل الجنة أنهم نعموا باجتماع بعضهم مع بعض، ومقابلة بعضهم مع بعض، وهذا من كمال السرور.

Становници Раја уживаће и у томе што ће боравити заједно и сусретати једни друге. У томе ће бити потпуност њихове радости.

வசனம்: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

“А тај мој друг”, рећи ће становник Раја, “порицао је оживљење и Дан страшног полагања рачуна. Негирајући истину, говорио је: ‘Зар и ти верујеш у оно што се говори?’”

வசனம்: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

“‘Зар збиља верујеш да ћемо бити оживљени после смрти, онда кад се сасвим распаднемо и прах постанемо, и да ћемо бити позвани на одговорност за своја дела?’ Ето тако ми је говорио.”, казаће становник Раја.

வசனம்: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

Затим ће се верник обратити својим пријатељима, становницима Раја: “Желите ли да погледате како је скончао тај мој нераздвојни друг?”

வசனம்: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И становник Раја ће да погледа па ће свог друга неверника да угледа како гори усред ватре Пакла.

வசனம்: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

И рећи ће становник Раја свом другу незнанобошцу: “Бога ми, замало ме ниси одвео у заблуду, па бих ушао с тобом у ватру, јер си ме позивао у неверовање и порицање оживљења!”

வசனம்: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

И додаће: “Да ми Бог Узвишени, из Своје доброте и милости, није указао на Прави пут и да није дао да будем муслиман, био бих заиста један од оних којима је Узвишени Бог дао да кушају казну.”

வசனம்: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

И казаће становник Раја: “А хоћемо ли, заиста, у рајским баштама уживања заувек да боравимо? И никад да умремо?”

வசனம்: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

“Ми више никад нећемо умрети, него ћемо у Рају вечно бити. Ми нећемо бити изложени казни којој су изложени они који нису веровали”, казаће.

வசனம்: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

“Уживање које нам је дато, вечност у Рају и спасење од Ватре збиља је успех највећи и срећа непрекидна”, закључиће.

வசனம்: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овај, велики успех и вечно уживање у Божјој близини нека се труде вредни верници на овом свету! То је прави успех.

வசனம்: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

Па, је ли боље ући у Рај и уживати у благодатима које је Господар припремио Својим послушним верницима или ући у Пакао и јести одвратне плодове ружног дрвета Зеккум, којима ће се хранити неверници у Ватри, а које не може глад утолити?

வசனம்: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Свевишњи Бог учинио је да дрво Зеккум буде искушење онима који су себи насиље учинили не верујући и грешећи; онима који су рекли да у ватри не може постојати стабло јер ватра сагорева дрво.

வசனம்: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

Зеккум је дрво одвратних плодова које расте на дну Пакла.

வசனம்: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

Плод Пакленог дрвета Зеккум неописиво ружно изгледа, сличан је ђавољим главама, па је његов укус изузетно непријатан.

வசனம்: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Неверници ће се у Паклу хранити плодом уклетог дрвета Зеккум и њиме ће пунити своје празне стомаке.

வசனம்: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

Након тога ће они који нису веровали бити појени одвратном, врелом текућином.

வசனம்: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

Будући да ће они који нису веровали бити излагани разним врстама патњи, биће после тога враћени у огањ.

வசனம்: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они који нису веровали у Божју Објаву и одбијали да следе Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, и да верују у све посланике, затекли су своје претке на странпутици, у заблуди и незнанобоштву, па су их у томе слепо следили.

வசனம்: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

Дакле, своје су претке у заблуди доследно следили.

வசனம்: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Посланиче, народи који су живели пре неверника из племена Курејш већином су били у заблуди, нису спознали Праву стазу. Твоји сународници нису први народ који је с Правог пута скренуо.

வசனம்: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

Тако је било, премда им је Свезнајући Аллах слао веровеснике да их опомињу на казну у Ватри и застрашују Божјом срџбом. Они су и даље били неверници.

வசனம்: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Посланиче, зато размисли о томе како су скончали невернички народи, које су посланици упозоравали, али их они нису следили! Скончали су у ватри, у којој ће вечно остати, јер су били неверници и јер су посланике у лаж угонили.

வசனம்: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А искреним верницима, који су само Бога обожавали и само Њему били послушни, Бог Узвишени, указао је Своју доброту и милост. Њих је Бог спасио судбине која чека невернике порицатеље.

வசனம்: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

Посланик Ноје, мир над њим, обратио се Свемогућем Богу молбом у тешкој невољи која га је задесила, да му помогне против његових сународника, неверника – Бог му се убрзо одазвао.

வசனம்: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

Узвишени Бог је спасио Ноја, мир над њим, и вернике из његове породице од узнемиравања оних који нису веровали и од очите пропасти, тј. од великог потопа који их је задесио.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الظفر بنعيم الجنان هو الفوز الأعظم، ولمثل هذا العطاء والفضل ينبغي أن يعمل العاملون.

Улазак у Рај, то је највећи успех, и управо то је благодат зарад које се трудбеници требају трудити.

• إن طعام أهل النار هو الزقّوم ذو الثمر المرّ الكريه الطعم والرائحة، العسير البلع، المؤلم الأكل.

Храна становника Ватре биће плодови дрвета Зеккум, који имају веома ружан укус и неподношљив смрад; тешко ће се гутати, њихово ће гутање бол изазивати.

• أجاب الله تعالى دعاء نوح عليه السلام بإهلاك قومه، والله نعم المقصود المجيب.

Бог је услишао молбу посланика Ноја, који је затражио да Он уништи његове сународнике. Бог је диван Господар, Који се одазива и услишава молбе.

வசனம்: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

வசனம்: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

வசனம்: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

வசனம்: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

வசனம்: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

வசனம்: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

வசனம்: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

வசனம்: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.

வசனம்: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

வசனம்: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.

வசனம்: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

வசனம்: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

வசனம்: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

வசனம்: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

வசனம்: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”

வசனம்: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

வசனம்: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

வசனம்: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

வசனம்: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

வசனம்: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

வசனம்: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

வசனம்: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

வசனம்: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

வசனம்: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

வசனம்: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

வசனம்: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• من مظاهر الإنعام على نوح: نجاة نوح ومن آمن معه، وجعل ذريته أصول البشر والأعراق والأجناس، وإبقاء الذكر الجميل والثناء الحسن.

У Божје благодати спрам Ноја убраја се, између осталог, и ово: Бог је спасио њега и вернике са њим, учинио је да се од његовог потомства продужи људска врста, народи и племена, и дао је да се Ноје до Судњег дана по лепом спомиње.

• أفعال الإنسان يخلقها الله ويفعلها العبد باختياره.

Бог ствара људска дела, а они иста та дела чине уз учешће своје воље и властитог избора.

• الذبيح بحسب دلالة هذه الآيات وترتيبها هو إسماعيل عليه السلام؛ لأنه هو المُبَشَّر به أولًا، وأما إسحاق عليه السلام فبُشِّر به بعد إسماعيل عليه السلام.

Према контексту наведених одломака, Јишмаил је тај кога је Аврам требао да закоље, тим пре јер је он први његов син. А кад је реч о Исаку, њега је Аврам после тога добио.

• قول إسماعيل: ﴿سَتَجِدُنِي إِن شَآءَ اْللهُ مِنَ اْلصَّابِرِينَ﴾ سبب لتوفيق الله له بالصبر؛ لأنه جعل الأمر لله.

Јишмаилове речи: “Видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати” имале су за последицу да га Свевишњи Бог подстакне на стрпљивост, тим више јер је свој случај Богу препустио.

வசனம்: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И њих двојица, Јишмаил и Аврам, повиноваше се Божјој наредби. Аврам је положио на тло сина Јишмаила како би га заклао.

வசனம்: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Тад, у том тешком тренутку, Свезнајући Бог зовну Аврама.

வசனம்: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Зовнуо га је: “Авраме, извршио си оно што се од тебе тражило у сну! Као што је тебе, Авраме, Племенити Бог наградио због чврстог веровања и извршења Божје заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Зналцу свих тајни и сачуваће их од пропасти.”

வசனம்: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

Заповест да Аврам, мир над њим, закоље сина Јишмаила био је заиста огромни испит, који је Аврам положио.

வசனம்: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Бог Узвишени, искупио је Јишмаила великим овном којег је заклао Аврам уместо свог сина.

வசனம்: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Свевишњи Бог сачувао је леп спомен на посланика Аврама, мир над њим, у каснијим нараштајима: сви га спомињу по добру.

வசனம்: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је мир Авраму од Бога, и сигурност од сваког страха и сваке непријатности!

வசனம்: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Аврама Узвишени Бог наградио због извршења заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу, Зналцу свих тајни, и сачуваће од страдања.

வசனம்: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Аврам, мир над њим, био је један од Богу оданих и искрених слуга.

வசனம்: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Свевишњи Бог обрадовао је посланика Аврама другим сином Исаком, кога је такође учинио веровесником и оданим верником – као награда Авраму за послушност Богу и намеру да закоље сина јединца Јишмаила.

வசனம்: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

Узвишени Бог дао је да Аврам и Исак буду благословљени, обасуо их је бројним благодатима, у шта спада и то да су имали много потомака. И учинио је да међу њиховим потомцима има добрих људи и богобојазних верника, али и оних који сами себи наносе јасно неправду верујући у политеизам и чинећи грехе.

வசனம்: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Племенити Бог указао је Своју милост и доброту Мојсију и Арону давши им посланство.

வசனம்: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

Бог је спасио од дављења Мојсија, Арона и синове Јишмаилове који су у њих поверовали, а пре тога – од свеопштег поробљавања које им је претило од фараона.

வசனம்: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

Господар им је помогао да победе фараона и да њихова реч буде изнад речи непријатеља.

வசனம்: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

Бог је Мојсију и Арону дао Тору, јасну књигу у којој нема никаквих нејасноћа.

வசனம்: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

И њима двојици Узвишени Бог је указао на Прави пут, у којем нема девијације. То је Ислам, пут који води ка Божјем задовољству.

வசனம்: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Племенити Бог сачувао је леп спомен на посланике Мојсија и Арона у каснијим нараштајима.

வசனம்: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека је поздрав мира, леп и благословљен, од Бога Мојсију и Арону, сигурност од сваког страха и свих непријатности и нека их прати Његово задовољство!

வசனம்: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Бог Узвишени, наградио огромном наградом Мојсија и Арона због тога што су чинили добра дела, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

வசனம்: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланици Мојсије и Арон били су одане Божје слуге, верници који су следили заповести.

வசனம்: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Илјас, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог одабрао и почастио веровесништвом.

வசனம்: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Илјас, мир над њим, обратио се својим сународницима, синовима Израиљевим: “Бојте се Бога тако што ћете извршавати заповести, а сустезати се од забрана; а незнанобоштво је највећа забрана!”

வசனம்: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

“Зар се клоните обожавања Бога, Узвишеног, најлепшег Створитеља, а обожавате Бала?” Укорио их је.

வசனம்: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Само је Бог Узвишени, ваш Господар, Он вас је створио, као и претке ваше. Он заслужује да се обожава, а не кипови, који ни зло ни добро не могу донети”, казао је Илјас.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• قوله: ﴿فَلَمَّآ أَسْلَمَا﴾ دليل على أن إبراهيم وإسماعيل عليهما السلام كانا في غاية التسليم لأمر الله تعالى.

Божје речи у вези с Аврамом и Јишмаилом: “И њих двојица послушаше...” садржајан су показатељ тога да су се ова два веровесника у потпуности, без резерве, предали Божјој наредби.

• من مقاصد الشرع تحرير العباد من عبودية البشر.

Исламски верозакон тежи томе да људе ослободи од робовања људима.

• الثناء الحسن والذكر الطيب من النعيم المعجل في الدنيا.

Спомињање по добру и изношење позитивних особина део је благодати коју Бог вернику даје још на овом свету.

வசனம்: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Међутим, синови Израиљеви су прогласили лажовом веровесника Илјаса, који им је био послат, и зато ће их Свемогући Бог бацити у ватру.

வசனம்: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али оне који су били одани Силном Богу и искрено Га обожавали Бог ће, из Своје превелике доброте и милости, сачувати и спасити.

வசனம்: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Свезнајући Бог сачувао је леп спомен на Илјаса у каснијим нараштајима, па ће и њега спомињати по добру.

வசனம்: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је Илјасу поздрав мира од Свевишњег Бога и похвала!

வசனம்: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Узвишени Бог наградио и почастио Илјаса, наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

வசனம்: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Веровесник Илјас био је Богу одана слуга, непоколебљив и сасвим искрен у веровању.

வசனம்: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Лот, мир над њим, посланик племенити, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и послао га као оног који радосне вести доноси и упозорава.

வசனம்: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Сети се да је Силни Бог спасио и поштедео Лотову, мир над њим, породицу од страшне казне која је послата на његов народ.

வசனம்: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

Али ипак, Господар светова није дозволио да се спаси Лотова, мир над њим, жена јер је била једна од оних што нису веровали у Бога.

வசனம்: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Затим смо уништили порицатеље, оне који нису поверовали у оно што им је Лот говорио.

வசனம்: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

Меканци, ви путујући према Сирији пролазите ујутру поред настамби Лотовог народа.

வசனம்: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

А и ноћу такође пролазите поред настамби уништеног народа. Па зашто не размислите о казни која их је стигла зато што су били неверници и зато што су чинили разврат који дотад нико чинио није?

வசனம்: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и одабрао за Свог изасланика да донесе радосне вести и да упозори.

வசனம்: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

Јона, мир над њим, напустио је свој народ без Божје дозволе и побегао на лађу која је била крцата људима и теретом.

வசனம்: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

Лађа на коју се укрцао веровесник Јона, мир над њим, почела је помало тонути услед терета, па су њени власници одлучили да се баци коцка како би се неко од путника, ради растерећења лађе, бацио у море. Коцка је, више пута, пала на Јону, мир над њим. И би бачен у море!

வசனம்: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

И заиста, бачен је у море па га је огромни кит прогута. Напустивши своје сународнике којима је био послат а да му то Свезнајући Бог није био дозволио.

வசனம்: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

И да пре тога није био честити верник који је увек славио и непрестано спомињао Бога, Узвишеног, и да није спомињао Бога у утроби рибе...

வசனம்: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

Дакле, да није био један од добрих, остао би мртав у утроби рибе до Судњег дана.

வசனம்: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

Међутим, Милостиви Бог извео га је из утробе рибе и избацио на пусто место на којем није било ни растиња ни људи. Јона, мир над њим, био је, уз све то, исцрпљен и болестан због тога што је неко време био у утроби рибе.

வசனம்: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

Из Своје доброте и милости, Племенити Бог учинио је да изнад Јона, мир над њим, на том пустом месту израсте врежа тикве, да се склони у хлад и једе њене плодове који су уједно били и лек за његову болест.

வசனம்: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

Након што је Бог Узвишени, избавио веровесника Јону, мир над њим, из утробе оне рибе, послао га је својим сународницима којих је било стотину хиљада, па и више.

வசனம்: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

И они су поверовали у његово посланство и почели су га следити, па им је Бог Узвишени, дао да до смрти уживају у благодатима.

வசனம்: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

Упитај, Веровесниче, своје сународнике, корећи их: “Како то да кћери, које вама нису драге, приписујете Богу, а синове, које волите, приписујете себи?! Каква је то подела?”

வசனம்: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

И додај: “Јесте ли били присутни кад је Свемогући Бог стварао анђеле у женском роду, па ви, ето, говорите оно што сте видели и чему сте лично сведоци?”

வசனம்: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

வசனம்: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

வசனம்: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Због чега би Узвишени Бог кћери синовима претпоставио, па анђеле Својим кћерима учинио – нека је узвишен од тога!

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• سُنَّة الله التي لا تتبدل ولا تتغير: إنجاء المؤمنين وإهلاك الكافرين.

Указивање спаса верницима и уништење незнанобожаца Божји је закон који се никад не мења.

• ضرورة العظة والاعتبار بمصير الذين كذبوا الرسل حتى لا يحل بهم ما حل بغيرهم.

Неопходно је да човек извуче поуку из страдања оних који су посланике у лаж утеривали, и да га не би задесило оно што је исте те порицатеље задесило.

• جواز القُرْعة شرعًا لقوله تعالى: ﴿ فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ اْلْمُدْحَضِينَ ﴾.

На темељу Божјих речи: “...и баци коцку и коцка на њега паде...”, дозвољено је бацати коцку приликом одлучивања о нечему.

வசனம்: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Незнанобошци, ваше је расуђивање ружно! О како сте неправедни! О како је гнусно да кћери, које њима нису драге, Богу приписују, а синове, које воле, себи приписују!

வசனம்: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зар не знате да је немогуће, незамисливо и недопустиво да Узвишени Господар има дете?! Да имате памети, не бисте такво нешто говорили.

வசனம்: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Имате ли очигледан и непобитан доказ из Књиге или речи посланика за своју ништавну тврдњу?

வசனம்: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Ако ли чак имате очигледан доказ у Књизи, покажите ми га, ако истину говорите!

வசனம்: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између анђела и Бога сродство успостављају, а они знају да ће неверници бити доведени на Судњи дан и да ће бити у ватри Пакла кажњени.

வசனம்: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Нека је Бог узвишен и нека је далеко од оног како о Њему незнанобошци говоре! Они, наиме, говоре неприличне речи, па кажу да Бог има дете, да постоје и друга божанства и тако даље.

வசனம்: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А Божји искрени верници не говоре о Господару оно што не приличи, него Му приписују узвишена и савршена својства.

வசனம்: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Ви, о незнанобошци, и они које обожавате, а не Узвишеног Бога, немоћни сте!

வசனம்: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

Немоћни сте и не можете никог у заблуду да одведете.

வசனம்: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

Можете одвести у заблуду само оног коме је Бог одредио да буде у Ватри, зато што је изабрао пут уаблуде уместо пута истине. А кад је реч о вама и лажним божанствима која обожавате, то није у вашој моћи.

வசனம்: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Говорећи о томе да обожавају и служе једино Богу и да немају ништа с тврдњама незнанобожаца, анђели кажу: “Свако од нас има одређено место и улогу кад се ради о послушности Богу.”

வசனம்: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

வசனம்: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

வசனம்: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они лажу! Напокон дошао им је Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

வசனம்: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

А незнанобошци су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Они лажу! Дошао им је, напокон, Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су их порекли. Сазнаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

வசனம்: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они то лажу!

வசனம்: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Коначно дошао им је Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

வசனம்: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

வசனம்: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

வசனம்: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

வசனம்: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се, Божји Посланиче, окрени од оних који не верују и одбијају се повиновати Богу, све док не истекне време које им је Свезнајући Бог одредио, тј. док не дође време да буду кажњени!

வசனம்: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их муке Свемогући Бог ставити, а и они ће посматрати па ће видети последице својих недела и неверовања, и то онда кад им та спознаја неће бити од користи.

வசனம்: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Па зар незнанобошци пожурују да их стигне Божја казна?

வசனம்: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

И освануће засигурно јутро у којем ће их казна стићи, а грозно ће то јутро бити!

வசனம்: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се, Веровесниче, окрени од незнанобожаца све док не наступи време казне!

வசனம்: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их страшне муке Свемогући Бог ставити.

வசனம்: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Мухаммеде, нека је слављен и величанствен Бог, Господар твој, Господар величине, славе и достојанства, и нека је врло високо изнад свега што о Њему износе непријатељи вере, који Му приписују мањкавости!

வசனம்: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И нека су вечни мир, сигурност и благослов Божјим посланицима, одабраним људима.

வசனம்: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А захвала припада Узвишеном Богу, Господару светова, само је Он тога достојан. Он је Господар свега што постоји, нема истинског Бога осим Њега.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• سُنَّة الله نصر المرسلين وورثتهم بالحجة والغلبة، وفي الآيات بشارة عظيمة؛ لمن اتصف بأنه من جند الله، أنه غالب منصور.

Божји закон је да посланицима и њиховим следбеницима даје победу у расправама и на бојном пољу. Ови одломци садрже огромну радовест онима који су на Божјој страни – да ће бити потпомогнути и да ће победити.

• في الآيات دليل على بيان عجز المشركين وعجز آلهتهم عن إضلال أحد، وبشارة لعباد الله المخلصين بأن الله بقدرته ينجيهم من إضلال الضالين المضلين.

Наведени одломци доказују да су незнанобошци, као и њихова божанства, немоћни, па не могу никог у заблуду одвести. Они, такође, садрже радосну вест искреним верницима да ће их Господар, Својом моћи, сачувати од тога да их у заблуду одведу они који су залутали.