மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அத்தாரியாத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 522 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 31

۞ قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Аврам, нека је на њега Божји мир, обратио се анђелима, казавши: Шта ви хоћете и кога тражите?

வசனம்: 32

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

Анђели су му одговорили: Нас је Бог послао народу који чини најгоре грехе.

வசனம்: 33

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن طِينٖ

Послани смо да на њих сручимо тврдо грумење и камење.

வசனம்: 34

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

Сваки грумен је познат и обележен код твога Господара и биће бачен на оне који прелазе Божје границе и претерују у неверовању и гресима.

வசனம்: 35

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми смо избавили вернике који су били у Лотовом насељу, како их не би погодила казна припремљена за грешнике.

வசனம்: 36

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتٖ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

У том насељу нисмо нашли ни једну муслиманску кућу, осим куће Лота, нека је на њега мир Божји.

வசனம்: 37

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةٗ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

У месту где је живео народ Лотов оставили смо трагове казне који указују да се казна десила, како би поуку узели они који страхују од болне патње која их је погодила и како не би чинили дела која су их до ње довела.

வசனம்: 38

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

И у Мојсију којег смо послали фараону са јасним доказима и знамењима, знак је за онога ко се боји страшне казне.

வசனம்: 39

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٞ

Фараон се, охолећи својом снагом и војском, окренуо од истине и за Мојсија казао: Он је чаробњак који је зачарао људе, или је лудак који не разуме шта говори.

வசனம்: 40

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٞ

Ми смо и њега и војску његову у мору потопили и уништили, а фараон је заслужио сваку осуду јер је негирао истину и за себе тврдио да је Бог.

வசனம்: 41

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

И у Аду, Еберовом народу, је знак за оне који се боје страшне казне, када смо на њих послали ветар који им није донео кишу нити опрашио стабла, нити било каквог добра.

வசனம்: 42

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

Које год је живо биће, имање или нешто друго обухватио, уништио га је и потпуно разорио.

வசனம்: 43

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينٖ

И у Семуду, Салаховом народу је знак за онога ко се боји страшне казне, када им је речено: Уживајте у вашем животу до рока одређеног.

வசனம்: 44

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

Они су се узохолили и одбили су наредбу свога Господара да верују и да се покоре, па их је као казна задесио страшан крик и патња коју су својим очима гледали. Та казна им је обећана три дана пре њеног дешавања.

வசனம்: 45

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامٖ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

Нису били у стању да ту казну од себе одбаце нити су имали снаге и моћи да је спрече.

வசனம்: 46

وَقَوۡمَ نُوحٖ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

Пре ових споменутих народа, уништили смо поплавом Нојев народ, јер су они били непокорни Богу и заслужили су Његову казну.

வசனம்: 47

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدٖ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Ми смо нашом снагом и моћи небо сазадали и усавршили га и ми проширујемо његове крајеве.

வசனம்: 48

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

Земљу смо прострли да буде као простирка онима који на њој станују и бораве, па дивно ли смо је прострли када смо то урадили.

வசனம்: 49

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

У свакој врсти створили смо пар, као нпр. мушко и женско, небо и Земљу, копно и море, а то смо учинили с циљем да вас подсети на савршеност Бога који је у свему дао пар и да се присетите Његове снаге и моћи.

வசனம்: 50

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Бежите од Божје казне ка Његовој награди на начин да Му будете покорни и да не грешите. О људи, ја вас опомињем на ту Његову казну.

வசனம்: 51

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

Поред Бога немојте никога обожавати, ја вас опомињем и упозоравам.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإيمان أعلى درجة من الإسلام.

Искрено веровање је веће и битније од основне припадности Исламу.

• إهلاك الله للأمم المكذبة درس للناس جميعًا.

Божје уништење народа који су порицали истину је велика порука свима нама и из ње требамо научити лекцију.

• الخوف من الله يقتضي الفرار إليه سبحانه بالعمل الصالح، وليس الفرار منه.

Из страха од Бога произлази бежање Њему путем добрих дела, а не бежање од Њега.