மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அத்தாரியாத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 521 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Свезнајући Бог заклиње се небом, савршеним здањем, пуним звезданих стаза.

வசனம்: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

О мекански неверници, ви говорите контрадикторно о Кур’ану и о Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, нисте доследни у својим изјавама, мењате их. Понекад говорите да је Кур’ан чаролија, а некад да је поезија. У вези с Послаником некад кажете да је чаробњак, а некад тврдите да је песник.

வசனம்: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

Од веровања у величанствени Кур’ан и Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, биће одвраћен онај за кога је Бог одувек знао да неће веровати. Такав неће бити на Прави пут изведен.

வசனம்: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Проклети нека су ти порицатељи, због онога што о Кур’ану и Посланику говоре.

வசனம்: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

Који су утонули у тмине порицања и неверовања, па тумарају немарни и отуђени од истине.

வசனம்: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Питају: “Кад ће наступити тај Судњи дан, у којем ће људи полагати рачун?” Они се за њега уопште не припремају.

வசனம்: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Бог им одговара на њихово питање, па каже да је то Дан полагања рачуна у којем ће они бити изложени патњи.

வசனம்: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

Кад буду патили у Ватри, неверницима ће бити речено: “Искусите ову казну, коју сте пожуривали када сте на њу упозоравани!"

வசனம்: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Богобојазни, они који су чинили добро, а сустезали се од зла, налазиће се у великим, предивним, заносним рајским баштама и међу питким, текућим изворима.

வசனம்: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Бог ће их даровати разноразним ужицима и свакојаким радостима, јер су пре, у животу на Земљи, били искрени верници и обожавали су Богу као да Га виде.

வசனம்: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

Доброчинитељи о којима је реч ноћу су тек мало спавали – клањали су добровољне молитве.

வசனம்: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

А у праскозорје су молили Господара за опрост.

வசனம்: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

И из своје имовине верници су удељивали просјацима који су тражили, а и онима који су се тога из стида устручавали, а који су ипак били у потреби.

வசனம்: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су очити и неоспорни докази, као нпр. планине, мора, реке, шуме, биље, животиње... То су за оне који су уверени у јасне доказе да Бог ствара и обликује.

வசனம்: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

И у стварању човека налазе се докази који упућују на Божју моћ. Зар их не видите, па да поуку извучете!?

வசனம்: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

На небу је, у Плочи помно чуваној, записано колико ће који човек имати опскрбе у животу на Земљи. На небу се такође налазе награда и казна, добро и зло, благостање и несреће – све је записано и одређено.

வசனம்: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклео се Својим величанственим Бићем да је неупитна истина оно што је обећао, као што је истина да ми, људи, говоримо, а у то нико не сумња.

வசனம்: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Посланиче, да ли је до тебе дошла вест о Аврамовим, мир над њим, гостима анђелима које је посланик Аврам изузетно лепо угостио?

வசனம்: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Они су ушли у Аврамову кућу и назвали су му поздрав мира и спаса, па им је одговорио истим поздравом, а помислио је: “Ја вас не познајем!”

வசனம்: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

Недуго затим Аврам, мир над њим, кришом оде својој породици и закла дебело теле те га испече. Тако је поступио мислећи да су у питању људи.

வசனம்: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

Али, кад је донео месо, ставио га пред госте и понудио их, изразивши им и тиме добродошлицу, видео је да не једу па их је, благо им се обраћајући, упитао с тим у вези.

வசனம்: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

Аврама је, уз то, обузела зебња, па гости, приметивши то, рекоше: “Не бој се, ми смо Божји изасланици, доносимо ти вест да ћеш имати у вери ученог сина!” Ове се речи односе на Исака.

வசனம்: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

Пошто је Аврамова жена чула радосну вест анђела да ће стећи сина, пришла је и узвикнула залуђено ударивши се по лицу: “Старица сам и, к томе, нероткиња, па како ћу родити!?”

வசனம்: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

На то анђели рекоше Сари: “Твој је Господар одредио да буде управо овако како смо рекли. Бог све може, ништа не излази из оквира Његове моћи. Бог је мудар у давању и одређивању, све ствари поставља тамо где оне спадају, добро зна у чему се налазе добробити и користи за људе.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• إحسان العمل وإخلاصه لله سبب لدخول الجنة.

Чињење дела искрено ради Божјег лица води човека у Рај.

• فضل قيام الليل وأنه من أفضل القربات.

Ови су одломци довољни као показатељи вредности ноћне молитве. Они указују на то да је та ноћна молитва једно од најбољих добрих дела.

• من آداب الضيافة: رد التحية بأحسن منها، وتحضير المائدة خفية، والاستعداد للضيوف قبل نزولهم، وعدم استثناء شيء من المائدة، والإشراف على تحضيرها، والإسراع بها، وتقريبها للضيوف، وخطابهم برفق.

Нека од правила лепог понашања кад је реч о гостопримству јесу следећа: отпоздравити лепшим поздравом, донети трпезу без претходног најављивања гостима, припремити се за госте пре него што стигну, допустити гостима да конзумирају све што се налази на трпези, водити бригу о томе како се трпеза поставља, поставити трпезу журно, храну примакнути гостима, обраћати се гостима на леп начин.