പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ദ്ദാരിയാത്ത് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 521 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Свезнајући Бог заклиње се небом, савршеним здањем, пуним звезданих стаза.

ആയത്ത്: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

О мекански неверници, ви говорите контрадикторно о Кур’ану и о Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, нисте доследни у својим изјавама, мењате их. Понекад говорите да је Кур’ан чаролија, а некад да је поезија. У вези с Послаником некад кажете да је чаробњак, а некад тврдите да је песник.

ആയത്ത്: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

Од веровања у величанствени Кур’ан и Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, биће одвраћен онај за кога је Бог одувек знао да неће веровати. Такав неће бити на Прави пут изведен.

ആയത്ത്: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Проклети нека су ти порицатељи, због онога што о Кур’ану и Посланику говоре.

ആയത്ത്: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

Који су утонули у тмине порицања и неверовања, па тумарају немарни и отуђени од истине.

ആയത്ത്: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Питају: “Кад ће наступити тај Судњи дан, у којем ће људи полагати рачун?” Они се за њега уопште не припремају.

ആയത്ത്: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Бог им одговара на њихово питање, па каже да је то Дан полагања рачуна у којем ће они бити изложени патњи.

ആയത്ത്: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

Кад буду патили у Ватри, неверницима ће бити речено: “Искусите ову казну, коју сте пожуривали када сте на њу упозоравани!"

ആയത്ത്: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Богобојазни, они који су чинили добро, а сустезали се од зла, налазиће се у великим, предивним, заносним рајским баштама и међу питким, текућим изворима.

ആയത്ത്: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Бог ће их даровати разноразним ужицима и свакојаким радостима, јер су пре, у животу на Земљи, били искрени верници и обожавали су Богу као да Га виде.

ആയത്ത്: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

Доброчинитељи о којима је реч ноћу су тек мало спавали – клањали су добровољне молитве.

ആയത്ത്: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

А у праскозорје су молили Господара за опрост.

ആയത്ത്: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

И из своје имовине верници су удељивали просјацима који су тражили, а и онима који су се тога из стида устручавали, а који су ипак били у потреби.

ആയത്ത്: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су очити и неоспорни докази, као нпр. планине, мора, реке, шуме, биље, животиње... То су за оне који су уверени у јасне доказе да Бог ствара и обликује.

ആയത്ത്: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

И у стварању човека налазе се докази који упућују на Божју моћ. Зар их не видите, па да поуку извучете!?

ആയത്ത്: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

На небу је, у Плочи помно чуваној, записано колико ће који човек имати опскрбе у животу на Земљи. На небу се такође налазе награда и казна, добро и зло, благостање и несреће – све је записано и одређено.

ആയത്ത്: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

Бог, узвишен и слављен нека је Он, заклео се Својим величанственим Бићем да је неупитна истина оно што је обећао, као што је истина да ми, људи, говоримо, а у то нико не сумња.

ആയത്ത്: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Посланиче, да ли је до тебе дошла вест о Аврамовим, мир над њим, гостима анђелима које је посланик Аврам изузетно лепо угостио?

ആയത്ത്: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Они су ушли у Аврамову кућу и назвали су му поздрав мира и спаса, па им је одговорио истим поздравом, а помислио је: “Ја вас не познајем!”

ആയത്ത്: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

Недуго затим Аврам, мир над њим, кришом оде својој породици и закла дебело теле те га испече. Тако је поступио мислећи да су у питању људи.

ആയത്ത്: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

Али, кад је донео месо, ставио га пред госте и понудио их, изразивши им и тиме добродошлицу, видео је да не једу па их је, благо им се обраћајући, упитао с тим у вези.

ആയത്ത്: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

Аврама је, уз то, обузела зебња, па гости, приметивши то, рекоше: “Не бој се, ми смо Божји изасланици, доносимо ти вест да ћеш имати у вери ученог сина!” Ове се речи односе на Исака.

ആയത്ത്: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

Пошто је Аврамова жена чула радосну вест анђела да ће стећи сина, пришла је и узвикнула залуђено ударивши се по лицу: “Старица сам и, к томе, нероткиња, па како ћу родити!?”

ആയത്ത്: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

На то анђели рекоше Сари: “Твој је Господар одредио да буде управо овако како смо рекли. Бог све може, ништа не излази из оквира Његове моћи. Бог је мудар у давању и одређивању, све ствари поставља тамо где оне спадају, добро зна у чему се налазе добробити и користи за људе.”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• إحسان العمل وإخلاصه لله سبب لدخول الجنة.

Чињење дела искрено ради Божјег лица води човека у Рај.

• فضل قيام الليل وأنه من أفضل القربات.

Ови су одломци довољни као показатељи вредности ноћне молитве. Они указују на то да је та ноћна молитва једно од најбољих добрих дела.

• من آداب الضيافة: رد التحية بأحسن منها، وتحضير المائدة خفية، والاستعداد للضيوف قبل نزولهم، وعدم استثناء شيء من المائدة، والإشراف على تحضيرها، والإسراع بها، وتقريبها للضيوف، وخطابهم برفق.

Нека од правила лепог понашања кад је реч о гостопримству јесу следећа: отпоздравити лепшим поздравом, донети трпезу без претходног најављивања гостима, припремити се за госте пре него што стигну, допустити гостима да конзумирају све што се налази на трпези, водити бригу о томе како се трпеза поставља, поставити трпезу журно, храну примакнути гостима, обраћати се гостима на леп начин.