மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 15 அத்தியாயம் ஸூரா அல்பஜ்ர் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

Када Бог подари човеку благодати у виду иметка, деце и положаја, природа његова га подстиче да мисли како је то почаст од Бога њему, па говори: Мој Господар ме је почастио јер сам то заслужио.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فضل عشر ذي الحجة على أيام السنة.

Вредност првих десет дана месеца зул-хиџета.

• ثبوت المجيء لله تعالى يوم القيامة وفق ما يليق به؛ من غير تشبيه ولا تمثيل ولا تعطيل.

Потврђеност доласка Узвишеног Бога на Судњем дану, онако како Њему доликује, без поређења и поистовећивања са створењима, и без негирања.

• المؤمن إذا ابتلي صبر وإن أعطي شكر.

Верник се у искушењу стрпи, а у благодати захвали.