భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ యా-సీన్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Ја син

వచనం: 1

يسٓ

Ја-син.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

వచనం: 2

وَٱلۡقُرۡءَانِ ٱلۡحَكِيمِ

Тако Ми Кур'ана мудрог,

వచనం: 3

إِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

ти си, уистину, један од посланика,

వచనం: 4

عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

на Правом си путу.

వచనం: 5

تَنزِيلَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

Кур'ан је објава Силног и Милостивог,

వచనం: 6

لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أُنذِرَ ءَابَآؤُهُمۡ فَهُمۡ غَٰفِلُونَ

да упозораваш народ чији преци нису били упозоравани, па је немаран!

వచనం: 7

لَقَدۡ حَقَّ ٱلۡقَوۡلُ عَلَىٰٓ أَكۡثَرِهِمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

О већини њих већ се обистинила Реч - зато они неће да верују.

వచనం: 8

إِنَّا جَعَلۡنَا فِيٓ أَعۡنَٰقِهِمۡ أَغۡلَٰلٗا فَهِيَ إِلَى ٱلۡأَذۡقَانِ فَهُم مُّقۡمَحُونَ

Ми смо учинили да буду као они на чије смо вратове окове ставили све до подбрадака – зато су они глава уздигнутих.

వచనం: 9

وَجَعَلۡنَا مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ سَدّٗا وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ سَدّٗا فَأَغۡشَيۡنَٰهُمۡ فَهُمۡ لَا يُبۡصِرُونَ

и као они испред којих и иза којих смо преграду ставили и на очи им копрену ставили. Зато они не виде.

వచనం: 10

وَسَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ ءَأَنذَرۡتَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تُنذِرۡهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

и њима је свеједно упозоравао их ти или их не упозоравао, они неће да верују.

వచనం: 11

إِنَّمَا تُنذِرُ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلذِّكۡرَ وَخَشِيَ ٱلرَّحۡمَٰنَ بِٱلۡغَيۡبِۖ فَبَشِّرۡهُ بِمَغۡفِرَةٖ وَأَجۡرٖ كَرِيمٍ

Твоја опомена ће користити само оном који Кур’ан следи и Милостивог се боји и када га нико не види – њега обрадуј опростом и наградом лепом!

వచనం: 12

إِنَّا نَحۡنُ نُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَنَكۡتُبُ مَا قَدَّمُواْ وَءَاثَٰرَهُمۡۚ وَكُلَّ شَيۡءٍ أَحۡصَيۡنَٰهُ فِيٓ إِمَامٖ مُّبِينٖ

Ми ћемо, заиста, мртве оживети и Ми смо записали оно што су урадили и дела која су иза себе оставили – све смо Ми то у Књизи јасно побројали.

వచనం: 13

وَٱضۡرِبۡ لَهُم مَّثَلًا أَصۡحَٰبَ ٱلۡقَرۡيَةِ إِذۡ جَآءَهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Наведи им као пример становнике једног насеља, када су им дошли посланици;

వచనం: 14

إِذۡ أَرۡسَلۡنَآ إِلَيۡهِمُ ٱثۡنَيۡنِ فَكَذَّبُوهُمَا فَعَزَّزۡنَا بِثَالِثٖ فَقَالُوٓاْ إِنَّآ إِلَيۡكُم مُّرۡسَلُونَ

када им Ми посласмо двојицу, али их они сматраше лажним, и појачасмо трећим, па рекоше: „Ми смо, заиста, вама послати!“

వచనం: 15

قَالُواْ مَآ أَنتُمۡ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا وَمَآ أَنزَلَ ٱلرَّحۡمَٰنُ مِن شَيۡءٍ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا تَكۡذِبُونَ

„Ви сте људи као и ми“, они одговорише, „Свемилосни није објавио ништа; ви говорите неистину!“

వచనం: 16

قَالُواْ رَبُّنَا يَعۡلَمُ إِنَّآ إِلَيۡكُمۡ لَمُرۡسَلُونَ

„Наш Господар зна да смо, заиста, послати вама“, рекоше они,

వచనం: 17

وَمَا عَلَيۡنَآ إِلَّا ٱلۡبَلَٰغُ ٱلۡمُبِينُ

„и дужни смо само да јасно обзнанимо.“

వచనం: 18

قَالُوٓاْ إِنَّا تَطَيَّرۡنَا بِكُمۡۖ لَئِن لَّمۡ تَنتَهُواْ لَنَرۡجُمَنَّكُمۡ وَلَيَمَسَّنَّكُم مِّنَّا عَذَابٌ أَلِيمٞ

Они рекоше: „Ми слутимо да нам доносите несрећу; ако се не оканите, каменоваћемо вас и сигурно ће да вас задеси болна патња од нас.“

వచనం: 19

قَالُواْ طَٰٓئِرُكُم مَّعَكُمۡ أَئِن ذُكِّرۡتُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٞ مُّسۡرِفُونَ

“Узрок ваше несреће сте ви!” Рекоше они. “Зар зато што сте опоменути? Па ви сте народ који сваку границу зла прелази.”

వచనం: 20

وَجَآءَ مِنۡ أَقۡصَا ٱلۡمَدِينَةِ رَجُلٞ يَسۡعَىٰ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱتَّبِعُواْ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И са краја града журно дође један човек и рече: „О мој народе, следите оне који су послати,

వచనం: 21

ٱتَّبِعُواْ مَن لَّا يَسۡـَٔلُكُمۡ أَجۡرٗا وَهُم مُّهۡتَدُونَ

следите оне који од вас не траже никакву награду, а на Правом су путу!

వచనం: 22

وَمَالِيَ لَآ أَعۡبُدُ ٱلَّذِي فَطَرَنِي وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

Зашто да не обожавам Онога Који ме је створио, а Њему ћете да будете враћени?!

వచనం: 23

ءَأَتَّخِذُ مِن دُونِهِۦٓ ءَالِهَةً إِن يُرِدۡنِ ٱلرَّحۡمَٰنُ بِضُرّٖ لَّا تُغۡنِ عَنِّي شَفَٰعَتُهُمۡ شَيۡـٔٗا وَلَا يُنقِذُونِ

Зар да прихватим друге богове поред Њега?! Ако Свемилосни хоће да ме снађе неко зло, њихово посредовање неће да ми буде ни од какве користи и они ме неће моћи спасити,

వచనం: 24

إِنِّيٓ إِذٗا لَّفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ

а ја бих тад био у правој заблуди,

వచనం: 25

إِنِّيٓ ءَامَنتُ بِرَبِّكُمۡ فَٱسۡمَعُونِ

ја верујем у Господара вашег, чујте ме!”

వచనం: 26

قِيلَ ٱدۡخُلِ ٱلۡجَنَّةَۖ قَالَ يَٰلَيۡتَ قَوۡمِي يَعۡلَمُونَ

И би речено: „Уђи у Рај!“ - А он рече: “Камо среће да народ мој зна,

వచనం: 27

بِمَا غَفَرَ لِي رَبِّي وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

због чега ми је мој Господар опростио и учинио да будем међу почаствованим!“

వచనం: 28

۞ وَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَىٰ قَوۡمِهِۦ مِنۢ بَعۡدِهِۦ مِن جُندٖ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ وَمَا كُنَّا مُنزِلِينَ

И против његовог народа, после њега, Ми нисмо војску са неба послали, нити смо је иначе слали,

వచనం: 29

إِن كَانَتۡ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ فَإِذَا هُمۡ خَٰمِدُونَ

само би се чуо један ужасан крик, и они би одједном сви помрли.

వచనం: 30

يَٰحَسۡرَةً عَلَى ٱلۡعِبَادِۚ مَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

О како су људи јадни! Ниједан посланик им није дошао, а да му се нису наругали.

వచనం: 31

أَلَمۡ يَرَوۡاْ كَمۡ أَهۡلَكۡنَا قَبۡلَهُم مِّنَ ٱلۡقُرُونِ أَنَّهُمۡ إِلَيۡهِمۡ لَا يَرۡجِعُونَ

Како они не увиде колико смо пре њих народа уништили од којих им се нико вратио није.

వచనం: 32

وَإِن كُلّٞ لَّمَّا جَمِيعٞ لَّدَيۡنَا مُحۡضَرُونَ

А сви они биће заједно доведени пред Нас.

వచనం: 33

وَءَايَةٞ لَّهُمُ ٱلۡأَرۡضُ ٱلۡمَيۡتَةُ أَحۡيَيۡنَٰهَا وَأَخۡرَجۡنَا مِنۡهَا حَبّٗا فَمِنۡهُ يَأۡكُلُونَ

Доказ им је мртва земља: Ми јој живот дајемо и из ње ниче жито које они једу.

వచనం: 34

وَجَعَلۡنَا فِيهَا جَنَّٰتٖ مِّن نَّخِيلٖ وَأَعۡنَٰبٖ وَفَجَّرۡنَا فِيهَا مِنَ ٱلۡعُيُونِ

Ми смо по њој створили баште, палмовике и винограде, и учинили смо да из ње извиру извори,

వచనం: 35

لِيَأۡكُلُواْ مِن ثَمَرِهِۦ وَمَا عَمِلَتۡهُ أَيۡدِيهِمۡۚ أَفَلَا يَشۡكُرُونَ

да они једу њихове плодове - а нису то њихове руке привредиле - па зашто неће да буду захвални?!

వచనం: 36

سُبۡحَٰنَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلۡأَزۡوَٰجَ كُلَّهَا مِمَّا تُنۢبِتُ ٱلۡأَرۡضُ وَمِنۡ أَنفُسِهِمۡ وَمِمَّا لَا يَعۡلَمُونَ

Нека је слављен и Узвишен Онај Који је у свему створио парове: у ономе што из земље ниче, у њима самима, и у ономе што они не знају!

వచనం: 37

وَءَايَةٞ لَّهُمُ ٱلَّيۡلُ نَسۡلَخُ مِنۡهُ ٱلنَّهَارَ فَإِذَا هُم مُّظۡلِمُونَ

И ноћ им је доказ: Ми уклањамо дневну светлост и они остају у мраку.

వచనం: 38

وَٱلشَّمۡسُ تَجۡرِي لِمُسۡتَقَرّٖ لَّهَاۚ ذَٰلِكَ تَقۡدِيرُ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡعَلِيمِ

И Сунце се креће до свога станишта, то је одредба Силнога и Свезнајућег.

వచనం: 39

وَٱلۡقَمَرَ قَدَّرۡنَٰهُ مَنَازِلَ حَتَّىٰ عَادَ كَٱلۡعُرۡجُونِ ٱلۡقَدِيمِ

И Месецу смо одредили положаје; и он се увек поново враћа као стари савијени палмин прут.

వచనం: 40

لَا ٱلشَّمۡسُ يَنۢبَغِي لَهَآ أَن تُدۡرِكَ ٱلۡقَمَرَ وَلَا ٱلَّيۡلُ سَابِقُ ٱلنَّهَارِۚ وَكُلّٞ فِي فَلَكٖ يَسۡبَحُونَ

Нити Сунце може Месец да достигне, нити ноћ дан да претекне, сви они у свемиру плове.

వచనం: 41

وَءَايَةٞ لَّهُمۡ أَنَّا حَمَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُمۡ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

Доказ им је и то што смо њихове претке превезли у крцатој лађи

వచనం: 42

وَخَلَقۡنَا لَهُم مِّن مِّثۡلِهِۦ مَا يَرۡكَبُونَ

и што смо за њих, сличне њој, створили, оно на чему се возе.

వచనం: 43

وَإِن نَّشَأۡ نُغۡرِقۡهُمۡ فَلَا صَرِيخَ لَهُمۡ وَلَا هُمۡ يُنقَذُونَ

И ако желимо, Ми их потопимо, и нико у помоћ неће да им притекне, нити ће да буду избављени

వచనం: 44

إِلَّا رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَمَتَٰعًا إِلَىٰ حِينٖ

осим ако им се не смилујемо, да би до рока одређеног уживали.

వచనం: 45

وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱتَّقُواْ مَا بَيۡنَ أَيۡدِيكُمۡ وَمَا خَلۡفَكُمۡ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ

А кад им се каже: „Бојте се онога што се пре вас догодило и онога што вас чека да бисте били помиловани.“

వచనం: 46

وَمَا تَأۡتِيهِم مِّنۡ ءَايَةٖ مِّنۡ ءَايَٰتِ رَبِّهِمۡ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ

И не дође им ниједан знак од знакова њиховог Господара којем они леђа не окренуше.

వచనం: 47

وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ أَنفِقُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ قَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَنُطۡعِمُ مَن لَّوۡ يَشَآءُ ٱللَّهُ أَطۡعَمَهُۥٓ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

А кад им се каже: „Удељујте од онога што вам Аллах даје“, онда неверници говоре онима који верују: „Зар да хранимо онога кога је Аллах, да је хтео, могао да нахрани? Ви сте, уистину, у правој заблуди!“

వచనం: 48

وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلۡوَعۡدُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

И говоре: „Кад ће већ једном то обећање, ако истину говорите?“

వచనం: 49

مَا يَنظُرُونَ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ تَأۡخُذُهُمۡ وَهُمۡ يَخِصِّمُونَ

А не чекају друго до један страшан звук који ће да их, док се буду једни са другима препирали, обузети,

వచనం: 50

فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ تَوۡصِيَةٗ وَلَآ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِمۡ يَرۡجِعُونَ

па неће моћи ништа опоручити, нити се својој породици вратити.

వచనం: 51

وَنُفِخَ فِي ٱلصُّورِ فَإِذَا هُم مِّنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ يَنسِلُونَ

И дувнуће се у рог, па ће они из гробова својих да похрле према своме Господару.

వచనం: 52

قَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا مَنۢ بَعَثَنَا مِن مَّرۡقَدِنَاۜۗ هَٰذَا مَا وَعَدَ ٱلرَّحۡمَٰنُ وَصَدَقَ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Рећи ће: „Тешко нама! Ко нас је оживео из наших гробова?“ „Ово је оно што је обећао Свемилосни, а посланици су говорили истину!“

వచనం: 53

إِن كَانَتۡ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ فَإِذَا هُمۡ جَمِيعٞ لَّدَيۡنَا مُحۡضَرُونَ

Биће то само један страшан звук, а они ће пред Нас сви да буду доведени.

వచనం: 54

فَٱلۡيَوۡمَ لَا تُظۡلَمُ نَفۡسٞ شَيۡـٔٗا وَلَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Данас никоме неће да се учини насиље и ви ћете, само према ономе како сте радили, да будете награђени.

వచనం: 55

إِنَّ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ ٱلۡيَوۡمَ فِي شُغُلٖ فَٰكِهُونَ

Заиста ће становници Раја тог Дана уживати у благодатима весели и радосни.

వచనం: 56

هُمۡ وَأَزۡوَٰجُهُمۡ فِي ظِلَٰلٍ عَلَى ٱلۡأَرَآئِكِ مُتَّكِـُٔونَ

Они и њихове супруге биће у хладовини наслоњени на украшеним диванима,

వచనం: 57

لَهُمۡ فِيهَا فَٰكِهَةٞ وَلَهُم مَّا يَدَّعُونَ

у њему ће имати воћа, и оно што буду желели

వచనం: 58

سَلَٰمٞ قَوۡلٗا مِّن رَّبّٖ رَّحِيمٖ

„Мир вама!“ - Биће речи Милостивог Господара.

వచనం: 59

وَٱمۡتَٰزُواْ ٱلۡيَوۡمَ أَيُّهَا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

“а ви, о одметници, данас се одвојите!”

వచనం: 60

۞ أَلَمۡ أَعۡهَدۡ إِلَيۡكُمۡ يَٰبَنِيٓ ءَادَمَ أَن لَّا تَعۡبُدُواْ ٱلشَّيۡطَٰنَۖ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٞ

Зар вам нисам наредио о потомци Адамови: "Не обожавајте Сотону, јер вам је он, заиста, отворени непријатељ,

వచనం: 61

وَأَنِ ٱعۡبُدُونِيۚ هَٰذَا صِرَٰطٞ مُّسۡتَقِيمٞ

већ Мене обожавајте; то је Пут прави.

వచనం: 62

وَلَقَدۡ أَضَلَّ مِنكُمۡ جِبِلّٗا كَثِيرًاۖ أَفَلَمۡ تَكُونُواْ تَعۡقِلُونَ

Он је многе од вас одвео у заблуду, како нисте памети имали?!

వచనం: 63

هَٰذِهِۦ جَهَنَّمُ ٱلَّتِي كُنتُمۡ تُوعَدُونَ

Ово је Пакао којим вам се претило,

వచనం: 64

ٱصۡلَوۡهَا ٱلۡيَوۡمَ بِمَا كُنتُمۡ تَكۡفُرُونَ

пржите се сад у њему зато што нисте веровали!”

వచనం: 65

ٱلۡيَوۡمَ نَخۡتِمُ عَلَىٰٓ أَفۡوَٰهِهِمۡ وَتُكَلِّمُنَآ أَيۡدِيهِمۡ وَتَشۡهَدُ أَرۡجُلُهُم بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

Данас ћемо да им запечатимо уста, њихове руке ће да Нам говоре, а њихове ноге ће о оном што су радили да сведоче.

వచనం: 66

وَلَوۡ نَشَآءُ لَطَمَسۡنَا عَلَىٰٓ أَعۡيُنِهِمۡ فَٱسۡتَبَقُواْ ٱلصِّرَٰطَ فَأَنَّىٰ يُبۡصِرُونَ

Да смо хтели, учинили бисмо их слепим, па кад би пошли на пут, како би видели?!

వచనం: 67

وَلَوۡ نَشَآءُ لَمَسَخۡنَٰهُمۡ عَلَىٰ مَكَانَتِهِمۡ فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مُضِيّٗا وَلَا يَرۡجِعُونَ

А да смо хтели, могли смо да их унаказимо на месту на коме су, па не би могли да се помере ни напред ни назад.

వచనం: 68

وَمَن نُّعَمِّرۡهُ نُنَكِّسۡهُ فِي ٱلۡخَلۡقِۚ أَفَلَا يَعۡقِلُونَ

Ономе коме дамо дуг живот, Ми му изглед изменимо нагоре. Зар они не разумеју?

వచనం: 69

وَمَا عَلَّمۡنَٰهُ ٱلشِّعۡرَ وَمَا يَنۢبَغِي لَهُۥٓۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ وَقُرۡءَانٞ مُّبِينٞ

Ми Посланика нисмо учили песништву, то му не приличи. Ово је само поука - јасни Кур'ан,

వచనం: 70

لِّيُنذِرَ مَن كَانَ حَيّٗا وَيَحِقَّ ٱلۡقَوۡلُ عَلَى ٱلۡكَٰفِرِينَ

да упозорава онога ко је жив, и да се обистини Реч о казни за невернике.

వచనం: 71

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّا خَلَقۡنَا لَهُم مِّمَّا عَمِلَتۡ أَيۡدِينَآ أَنۡعَٰمٗا فَهُمۡ لَهَا مَٰلِكُونَ

Како они не виде да Ми само због њих стоку стварамо и да они њоме располажу као власници.

వచనం: 72

وَذَلَّلۡنَٰهَا لَهُمۡ فَمِنۡهَا رَكُوبُهُمۡ وَمِنۡهَا يَأۡكُلُونَ

И подредили смо их њима - на некима јашу, а некима се хране,

వచనం: 73

وَلَهُمۡ فِيهَا مَنَٰفِعُ وَمَشَارِبُۚ أَفَلَا يَشۡكُرُونَ

и других користи од ње имају, и напитке, па зашто нису захвални?!

వచనం: 74

وَٱتَّخَذُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ ءَالِهَةٗ لَّعَلَّهُمۡ يُنصَرُونَ

И поред Аллаха друге узимају за богове како би им они помогли;

వచనం: 75

لَا يَسۡتَطِيعُونَ نَصۡرَهُمۡ وَهُمۡ لَهُمۡ جُندٞ مُّحۡضَرُونَ

они, међутим, не могу да им помогну, а људи су им послушна војска.

వచనం: 76

فَلَا يَحۡزُنكَ قَوۡلُهُمۡۘ إِنَّا نَعۡلَمُ مَا يُسِرُّونَ وَمَا يُعۡلِنُونَ

И нека те не жалосте њихове речи; Ми, заиста, знамо и оно што они крију и оно што показују.

వచనం: 77

أَوَلَمۡ يَرَ ٱلۡإِنسَٰنُ أَنَّا خَلَقۡنَٰهُ مِن نُّطۡفَةٖ فَإِذَا هُوَ خَصِيمٞ مُّبِينٞ

Како човек не види да га Ми стварамо од капи семена, и он опет отворени противник,

వచనం: 78

وَضَرَبَ لَنَا مَثَلٗا وَنَسِيَ خَلۡقَهُۥۖ قَالَ مَن يُحۡيِ ٱلۡعِظَٰمَ وَهِيَ رَمِيمٞ

и Нама наводи пример, а заборавља како је створен, и говори: „Ко ће да оживи кости, кад буду труле?“

వచనం: 79

قُلۡ يُحۡيِيهَا ٱلَّذِيٓ أَنشَأَهَآ أَوَّلَ مَرَّةٖۖ وَهُوَ بِكُلِّ خَلۡقٍ عَلِيمٌ

Реци: „Оживеће их Онај Који их је први пут створио; Он добро зна све што је створио,

వచనం: 80

ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُم مِّنَ ٱلشَّجَرِ ٱلۡأَخۡضَرِ نَارٗا فَإِذَآ أَنتُم مِّنۡهُ تُوقِدُونَ

Онај Који вам из зеленог дрвећа ватру ствара и ви њоме потпаљујете.“

వచనం: 81

أَوَلَيۡسَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِقَٰدِرٍ عَلَىٰٓ أَن يَخۡلُقَ مِثۡلَهُمۚ بَلَىٰ وَهُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ

Зар Онај Који је створио небеса и Земљу није способан да створи њима сличне? Јесте, Он је Створитељ, Свезнајући.

వచనం: 82

إِنَّمَآ أَمۡرُهُۥٓ إِذَآ أَرَادَ شَيۡـًٔا أَن يَقُولَ لَهُۥ كُن فَيَكُونُ

А Његова наредба, када нешто хоће, јесте да само за то каже: „Буди!“ - И оно буде.

వచనం: 83

فَسُبۡحَٰنَ ٱلَّذِي بِيَدِهِۦ مَلَكُوتُ كُلِّ شَيۡءٖ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

Па нека је узвишен Онај у Чијој је руци власт над свим, и Њему ћете да будете враћени!