భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ అజ్-జుఖ్రుఫ్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Украси

వచనం: 1

حمٓ

Ха-мим.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

వచనం: 2

وَٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Тако Ми јасне Књиге,

వచనం: 3

إِنَّا جَعَلۡنَٰهُ قُرۡءَٰنًا عَرَبِيّٗا لَّعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ

Ми је објављујемо као Кур'ан на арапском језику, да бисте разумели,

వచనం: 4

وَإِنَّهُۥ فِيٓ أُمِّ ٱلۡكِتَٰبِ لَدَيۡنَا لَعَلِيٌّ حَكِيمٌ

а он је у Главној књизи, код Нас, цењен и савршен.

వచనం: 5

أَفَنَضۡرِبُ عَنكُمُ ٱلذِّكۡرَ صَفۡحًا أَن كُنتُمۡ قَوۡمٗا مُّسۡرِفِينَ

Зар да одустанемо да вам објављујемо Кур'ан зато што сте људи који прелазе сваку меру зла?

వచనం: 6

وَكَمۡ أَرۡسَلۡنَا مِن نَّبِيّٖ فِي ٱلۡأَوَّلِينَ

А колико смо Ми претходим народима послали веровесника,

వచనం: 7

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن نَّبِيٍّ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

и ниједан им веровесник није дошао, а да му се нису изругивали!

వచనం: 8

فَأَهۡلَكۡنَآ أَشَدَّ مِنۡهُم بَطۡشٗا وَمَضَىٰ مَثَلُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Зато смо уништавали оне који су од ових били моћнији, а наведен вам је пример претходних народа.

వచనం: 9

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّنۡ خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ لَيَقُولُنَّ خَلَقَهُنَّ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡعَلِيمُ

Па ако их упиташ ко је створио небеса и Земљу, они ће сигурно да кажу: „Створио их је Силни и Свезнајући!“

వచనం: 10

ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ٱلۡأَرۡضَ مَهۡدٗا وَجَعَلَ لَكُمۡ فِيهَا سُبُلٗا لَّعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ

Онај Који вам је Земљу учинио колевком и по њој вам створио пролазе, да бисте се усмеравали;

వచనం: 11

وَٱلَّذِي نَزَّلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءَۢ بِقَدَرٖ فَأَنشَرۡنَا بِهِۦ بَلۡدَةٗ مَّيۡتٗاۚ كَذَٰلِكَ تُخۡرَجُونَ

Онај Који са неба спушта воду са мером, помоћу које враћамо у живот мртве пределе – тако ћете и ви да будете проживљени из гробова.

వచనం: 12

وَٱلَّذِي خَلَقَ ٱلۡأَزۡوَٰجَ كُلَّهَا وَجَعَلَ لَكُم مِّنَ ٱلۡفُلۡكِ وَٱلۡأَنۡعَٰمِ مَا تَرۡكَبُونَ

Онај Који ствара створења сваке врсте и даје вам лађе и стоку да на њима путујете,

వచనం: 13

لِتَسۡتَوُۥاْ عَلَىٰ ظُهُورِهِۦ ثُمَّ تَذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ رَبِّكُمۡ إِذَا ٱسۡتَوَيۡتُمۡ عَلَيۡهِ وَتَقُولُواْ سُبۡحَٰنَ ٱلَّذِي سَخَّرَ لَنَا هَٰذَا وَمَا كُنَّا لَهُۥ مُقۡرِنِينَ

да се сместите на њиховим палубама и леђима и да се, потом, када се сместите на њих, сетите благодати свога Господара и да кажете: „Слављен и Узвишен нека је Онај Који нам је ово потчинио, ми то сами не би могли да постигнемо,

వచనం: 14

وَإِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا لَمُنقَلِبُونَ

и ми ћемо сигурно своме Господару да се вратимо!“

వచనం: 15

وَجَعَلُواْ لَهُۥ مِنۡ عِبَادِهِۦ جُزۡءًاۚ إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لَكَفُورٞ مُّبِينٌ

И они сматрају да су неке Његове слуге део Њега. Човек је, заиста, очигледни незахвалник.

వచనం: 16

أَمِ ٱتَّخَذَ مِمَّا يَخۡلُقُ بَنَاتٖ وَأَصۡفَىٰكُم بِٱلۡبَنِينَ

Зар да између оних које Он ствара узима Себи кћери, а вама дарује синове?!

వచనం: 17

وَإِذَا بُشِّرَ أَحَدُهُم بِمَا ضَرَبَ لِلرَّحۡمَٰنِ مَثَلٗا ظَلَّ وَجۡهُهُۥ مُسۡوَدّٗا وَهُوَ كَظِيمٌ

А кад неко од њих буде обавештен о ономе што Свемилосном приписује, лице му се ојађеном помрачи.

వచనం: 18

أَوَمَن يُنَشَّؤُاْ فِي ٱلۡحِلۡيَةِ وَهُوَ فِي ٱلۡخِصَامِ غَيۡرُ مُبِينٖ

Зар да оно које у украсима расте и које у расправи нејасно збори приписују Аллаху?!

వచనం: 19

وَجَعَلُواْ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ ٱلَّذِينَ هُمۡ عِبَٰدُ ٱلرَّحۡمَٰنِ إِنَٰثًاۚ أَشَهِدُواْ خَلۡقَهُمۡۚ سَتُكۡتَبُ شَهَٰدَتُهُمۡ وَيُسۡـَٔلُونَ

Они анђеле који су слуге Свемилосног сматрају женским. Да нису присуствовали њиховом стварању?! Њихова тврдња биће записана и они ће да одговарају!

వచనం: 20

وَقَالُواْ لَوۡ شَآءَ ٱلرَّحۡمَٰنُ مَا عَبَدۡنَٰهُمۗ مَّا لَهُم بِذَٰلِكَ مِنۡ عِلۡمٍۖ إِنۡ هُمۡ إِلَّا يَخۡرُصُونَ

И они говоре: „Да је хтео Свемилосни, не бисмо их обожавали!“ Они о томе ништа не знају, они само лажу.

వచనం: 21

أَمۡ ءَاتَيۡنَٰهُمۡ كِتَٰبٗا مِّن قَبۡلِهِۦ فَهُم بِهِۦ مُسۡتَمۡسِكُونَ

Или смо им дали Књигу пре тога па се ње придржавају?!

వచనం: 22

بَلۡ قَالُوٓاْ إِنَّا وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا عَلَىٰٓ أُمَّةٖ وَإِنَّا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم مُّهۡتَدُونَ

Они чак говоре: „Ми смо затекли наше претке како исповедају веру и, пратећи њихове трагове, ми смо на Правом путу.“

వచనం: 23

وَكَذَٰلِكَ مَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّذِيرٍ إِلَّا قَالَ مُتۡرَفُوهَآ إِنَّا وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا عَلَىٰٓ أُمَّةٖ وَإِنَّا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم مُّقۡتَدُونَ

Исто тако, пре тебе, Ми нисмо послали посланика ни у један град, а да они који су раскошно живели нису говорили: „Затекли смо наше претке како тако верују и ми их у стопу пратимо.“

వచనం: 24

۞ قَٰلَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكُم بِأَهۡدَىٰ مِمَّا وَجَدتُّمۡ عَلَيۡهِ ءَابَآءَكُمۡۖ قَالُوٓاْ إِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

„Зар и онда“, говорио би он, „кад вам ја доносим бољу веру од оне коју сте упамтили од ваших предака?“ А они би одговарали: „Не верујемо ми у оно што је по вама послато!“

వచనం: 25

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

И Ми смо их кажњавали, па види какав је био крај оних који су посланике сматрали лажним.

వచనం: 26

وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِيمُ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦٓ إِنَّنِي بَرَآءٞ مِّمَّا تَعۡبُدُونَ

А кад Аврам рече своме оцу и своме народу: „Немам ја ништа са онима које ви обожавате,

వచనం: 27

إِلَّا ٱلَّذِي فَطَرَنِي فَإِنَّهُۥ سَيَهۡدِينِ

осим са Оним Који ме је створио јер ће Он, заиста, на Прави пут да ме упути.“

వచనం: 28

وَجَعَلَهَا كَلِمَةَۢ بَاقِيَةٗ فِي عَقِبِهِۦ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

Он то учини трајном речју за своје потомство, да би се вратили.

వచనం: 29

بَلۡ مَتَّعۡتُ هَٰٓؤُلَآءِ وَءَابَآءَهُمۡ حَتَّىٰ جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ وَرَسُولٞ مُّبِينٞ

А Ја сам чак овима допустио, а и њиховим прецима да уживају све док им није дошла Истина и јасни Посланик.

వచనం: 30

وَلَمَّا جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ قَالُواْ هَٰذَا سِحۡرٞ وَإِنَّا بِهِۦ كَٰفِرُونَ

А кад им је дошла Истина, рекоше: „Ово је враџбина, и ми у њу никако не верујемо!“

వచనం: 31

وَقَالُواْ لَوۡلَا نُزِّلَ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانُ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنَ ٱلۡقَرۡيَتَيۡنِ عَظِيمٍ

И рекоше: „Зашто овај Кур'ан није објављен неком великану из ова два града?!“

వచనం: 32

أَهُمۡ يَقۡسِمُونَ رَحۡمَتَ رَبِّكَۚ نَحۡنُ قَسَمۡنَا بَيۡنَهُم مَّعِيشَتَهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَرَفَعۡنَا بَعۡضَهُمۡ فَوۡقَ بَعۡضٖ دَرَجَٰتٖ لِّيَتَّخِذَ بَعۡضُهُم بَعۡضٗا سُخۡرِيّٗاۗ وَرَحۡمَتُ رَبِّكَ خَيۡرٞ مِّمَّا يَجۡمَعُونَ

Зар они да распоређују милост твога Господара? Ми распоређујемо међу њима оно што им је потребно за живот на овом свету и Ми уздижемо једне над другима по степенима, да би једни друге узимали да им служе. А милост твога Господара боља је од онога што они гомилају.

వచనం: 33

وَلَوۡلَآ أَن يَكُونَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ لَّجَعَلۡنَا لِمَن يَكۡفُرُ بِٱلرَّحۡمَٰنِ لِبُيُوتِهِمۡ سُقُفٗا مِّن فِضَّةٖ وَمَعَارِجَ عَلَيۡهَا يَظۡهَرُونَ

А да неће сви људи да постану једна заједница (у неверству), Ми бисмо кровове кућа, оних који не верују у Свемилосног, од сребра учинили, а и степеништа уз која се пењу,

వచనం: 34

وَلِبُيُوتِهِمۡ أَبۡوَٰبٗا وَسُرُرًا عَلَيۡهَا يَتَّكِـُٔونَ

и врата њихових кућа и диване на којима се одмарају,

వచనం: 35

وَزُخۡرُفٗاۚ وَإِن كُلُّ ذَٰلِكَ لَمَّا مَتَٰعُ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَٱلۡأٓخِرَةُ عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُتَّقِينَ

дали бисмо им и украсе од злата, јер све је то само уживање у овосветском животу, а Будући свет, код твога Господара, биће за богобојазне.

వచనం: 36

وَمَن يَعۡشُ عَن ذِكۡرِ ٱلرَّحۡمَٰنِ نُقَيِّضۡ لَهُۥ شَيۡطَٰنٗا فَهُوَ لَهُۥ قَرِينٞ

Ономе ко се буде слепим правио пред Кур'аном Свемилосног, додаћемо му ђавола, па ће му он бити друг;

వచనం: 37

وَإِنَّهُمۡ لَيَصُدُّونَهُمۡ عَنِ ٱلسَّبِيلِ وَيَحۡسَبُونَ أَنَّهُم مُّهۡتَدُونَ

и ђаволи ће их од Правог пута одвраћати, а они ће мислити да су на Правом путу.

వచనం: 38

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَنَا قَالَ يَٰلَيۡتَ بَيۡنِي وَبَيۡنَكَ بُعۡدَ ٱلۡمَشۡرِقَيۡنِ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرِينُ

И када дође пред Нас, рећи ће: „Камо среће да је између мене и тебе била толика раздаљина колика је између истока и запада! Како си ти био зао друг!“

వచనం: 39

وَلَن يَنفَعَكُمُ ٱلۡيَوۡمَ إِذ ظَّلَمۡتُمۡ أَنَّكُمۡ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

Тог дана неће вам користити то што ћете заједно бити у патњи, кад сте незнанобошци били.

వచనం: 40

أَفَأَنتَ تُسۡمِعُ ٱلصُّمَّ أَوۡ تَهۡدِي ٱلۡعُمۡيَ وَمَن كَانَ فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Зар ти да дозовеш глуве и упутиш слепе и оне који су у очигледној заблуди?!

వచనం: 41

فَإِمَّا نَذۡهَبَنَّ بِكَ فَإِنَّا مِنۡهُم مُّنتَقِمُونَ

Ако бисмо ти узели душу, њих бисмо, сигурно, казнили,

వచనం: 42

أَوۡ نُرِيَنَّكَ ٱلَّذِي وَعَدۡنَٰهُمۡ فَإِنَّا عَلَيۡهِم مُّقۡتَدِرُونَ

или, кад бисмо хтели да ти покажемо оно што смо им обећали, па Ми над њима, заиста, имамо потпуну моћ.

వచనం: 43

فَٱسۡتَمۡسِكۡ بِٱلَّذِيٓ أُوحِيَ إِلَيۡكَۖ إِنَّكَ عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Зато се држи онога што ти се објављује, а ти си, уистину, на Правом путу.

వచనం: 44

وَإِنَّهُۥ لَذِكۡرٞ لَّكَ وَلِقَوۡمِكَۖ وَسَوۡفَ تُسۡـَٔلُونَ

Кур'ан је, заиста, част и теби и твоме народу; па бићете питани!

వచనం: 45

وَسۡـَٔلۡ مَنۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ مِن رُّسُلِنَآ أَجَعَلۡنَا مِن دُونِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ءَالِهَةٗ يُعۡبَدُونَ

А питај оне које смо послали пре тебе од Наших посланика - да ли смо Ми наређивали да се, осим Свемилосног, обожавају божанства?

వచనం: 46

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَقَالَ إِنِّي رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Још давно смо Ми послали Мојсија са Нашим знамењима фараону и његовим главешинама, и он је рекао: „Ја сам, заиста, посланик Господара светова!“

వచనం: 47

فَلَمَّا جَآءَهُم بِـَٔايَٰتِنَآ إِذَا هُم مِّنۡهَا يَضۡحَكُونَ

И пошто им је донео Наше доказе, они су, одједном, почели да их исмејавају.

వచనం: 48

وَمَا نُرِيهِم مِّنۡ ءَايَةٍ إِلَّا هِيَ أَكۡبَرُ مِنۡ أُخۡتِهَاۖ وَأَخَذۡنَٰهُم بِٱلۡعَذَابِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

А нисмо им показивали ниједан знак а да није био већи од претходног! И подвргли смо их патњи, како би се повратили!

వచనం: 49

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَ ٱلسَّاحِرُ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَ إِنَّنَا لَمُهۡتَدُونَ

И говорили су: „О ти, чаробњаче! Замоли за нас свога Господара, јер ти је обећао, а ми ћемо сигурно да пођемо Правим путем!“

వచనం: 50

فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابَ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ

А чим бисмо их ослободили невоље, зачас би прекршили обавезу.

వచనం: 51

وَنَادَىٰ فِرۡعَوۡنُ فِي قَوۡمِهِۦ قَالَ يَٰقَوۡمِ أَلَيۡسَ لِي مُلۡكُ مِصۡرَ وَهَٰذِهِ ٱلۡأَنۡهَٰرُ تَجۡرِي مِن تَحۡتِيٓۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

И фараон обзнани своме народу: „О мој народе“, рече он, „зар мени не припада власт у Мисиру и ове реке које теку испред мене - зар не видите?!“

వచనం: 52

أَمۡ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡ هَٰذَا ٱلَّذِي هُوَ مَهِينٞ وَلَا يَكَادُ يُبِينُ

Зар ја нисам бољи од овог бедника који једва разговетно говори?

వచనం: 53

فَلَوۡلَآ أُلۡقِيَ عَلَيۡهِ أَسۡوِرَةٞ مِّن ذَهَبٍ أَوۡ جَآءَ مَعَهُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ مُقۡتَرِنِينَ

Зашто му нису стављене наруквице од злата, или зашто заједно са њим нису дошли анђели?

వచనం: 54

فَٱسۡتَخَفَّ قَوۡمَهُۥ فَأَطَاعُوهُۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

И он заведе свој народ па му се покорише; они су, заиста, били народ грешни.

వచనం: 55

فَلَمَّآ ءَاسَفُونَا ٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ أَجۡمَعِينَ

А кад изазваше Наш гнев, Ми их казнисмо и све их потописмо,

వచనం: 56

فَجَعَلۡنَٰهُمۡ سَلَفٗا وَمَثَلٗا لِّلۡأٓخِرِينَ

и учинисмо их примером и поуком каснијим народима.

వచనం: 57

۞ وَلَمَّا ضُرِبَ ٱبۡنُ مَرۡيَمَ مَثَلًا إِذَا قَوۡمُكَ مِنۡهُ يَصِدُّونَ

А кад је твоме народу као пример наведен Маријин син, одједном су они, због тога, почели да се расправљају,

వచనం: 58

وَقَالُوٓاْ ءَأَٰلِهَتُنَا خَيۡرٌ أَمۡ هُوَۚ مَا ضَرَبُوهُ لَكَ إِلَّا جَدَلَۢاۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٌ خَصِمُونَ

и рекли: „Да ли су наша божанства боља или он?“ А навели су ти га као пример само зато да би се препирали. Они су свађалачки народ.

వచనం: 59

إِنۡ هُوَ إِلَّا عَبۡدٌ أَنۡعَمۡنَا عَلَيۡهِ وَجَعَلۡنَٰهُ مَثَلٗا لِّبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Он је био само слуга којег смо Ми обасули благодатима и учинили га примером Израиљевим синовима.

వచనం: 60

وَلَوۡ نَشَآءُ لَجَعَلۡنَا مِنكُم مَّلَٰٓئِكَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَخۡلُفُونَ

А да хоћемо, Ми бисмо учинили да вас на Земљи наследе анђели;

వచనం: 61

وَإِنَّهُۥ لَعِلۡمٞ لِّلسَّاعَةِ فَلَا تَمۡتَرُنَّ بِهَا وَٱتَّبِعُونِۚ هَٰذَا صِرَٰطٞ مُّسۡتَقِيمٞ

и заиста је он предзнак Смака света, зато никако не сумњајте у њега и следите мене! Ово је Прави пут,

వచనం: 62

وَلَا يَصُدَّنَّكُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُۖ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٞ

и нека вас ђаво никако не одврати; он вам је, заиста, отворени непријатељ.

వచనం: 63

وَلَمَّا جَآءَ عِيسَىٰ بِٱلۡبَيِّنَٰتِ قَالَ قَدۡ جِئۡتُكُم بِٱلۡحِكۡمَةِ وَلِأُبَيِّنَ لَكُم بَعۡضَ ٱلَّذِي تَخۡتَلِفُونَ فِيهِۖ فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

А кад је Исус донео очигледне доказе, казао је: „Доносим вам мудрост и долазим да вам објасним оно у чему се разилазите. Зато се бојте Аллаха и мени се покоравајте.

వచనం: 64

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ رَبِّي وَرَبُّكُمۡ فَٱعۡبُدُوهُۚ هَٰذَا صِرَٰطٞ مُّسۡتَقِيمٞ

Аллах је и мој и ваш Господар, па Њега само обожавајте! Ово је Прави пут!“

వచనం: 65

فَٱخۡتَلَفَ ٱلۡأَحۡزَابُ مِنۢ بَيۡنِهِمۡۖ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنۡ عَذَابِ يَوۡمٍ أَلِيمٍ

Али су се групе из њихових редова подвојиле. Па тешко онима који о њему криво говоре од казне на болноме Дану!

వచనం: 66

هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّا ٱلسَّاعَةَ أَن تَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

Чекају ли они друго осим да им Смак света изненада дође, и да они и не осете?!

వచనం: 67

ٱلۡأَخِلَّآءُ يَوۡمَئِذِۭ بَعۡضُهُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوٌّ إِلَّا ٱلۡمُتَّقِينَ

Тог дана пријатељи ће једни другима постати непријатељи, осим оних који су били богобојазни.

వచనం: 68

يَٰعِبَادِ لَا خَوۡفٌ عَلَيۡكُمُ ٱلۡيَوۡمَ وَلَآ أَنتُمۡ تَحۡزَنُونَ

„О слуге Моје, за вас данас неће да буде страха, нити ћете да тугујете!“

వచనం: 69

ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ مُسۡلِمِينَ

А онима који су у Наше речи и доказе веровали и који су били муслимани - биће речено:

వచనం: 70

ٱدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ أَنتُمۡ وَأَزۡوَٰجُكُمۡ تُحۡبَرُونَ

„Уђите у Рај, ви и ваше супруге, радосни!“

వచనం: 71

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِصِحَافٖ مِّن ذَهَبٖ وَأَكۡوَابٖۖ وَفِيهَا مَا تَشۡتَهِيهِ ٱلۡأَنفُسُ وَتَلَذُّ ٱلۡأَعۡيُنُۖ وَأَنتُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Они ће да буду служени из посуда и чаша од злата. У њему ће да буде све што зажеле душе и чиме се наслађују очи, и у њему ћете вечно да боравите.

వచనం: 72

وَتِلۡكَ ٱلۡجَنَّةُ ٱلَّتِيٓ أُورِثۡتُمُوهَا بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Ето, то је Рај који сте у наследство добили за оно што сте радили;

వచనం: 73

لَكُمۡ فِيهَا فَٰكِهَةٞ كَثِيرَةٞ مِّنۡهَا تَأۡكُلُونَ

у њему ћете да имате разноврсног воћа којег ћете јести.

వచనం: 74

إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي عَذَابِ جَهَنَّمَ خَٰلِدُونَ

Заиста ће неверници у Паклу вечно да остану,

వచనం: 75

لَا يُفَتَّرُ عَنۡهُمۡ وَهُمۡ فِيهِ مُبۡلِسُونَ

она неће да им буде ублажена и никакве наде у спас неће да имају. Они ће у њој да буду очајни.

వచనం: 76

وَمَا ظَلَمۡنَٰهُمۡ وَلَٰكِن كَانُواْ هُمُ ٱلظَّٰلِمِينَ

Нисмо им Ми учинили неправду, него су они сами себи неправду нанели.

వచనం: 77

وَنَادَوۡاْ يَٰمَٰلِكُ لِيَقۡضِ عَلَيۡنَا رَبُّكَۖ قَالَ إِنَّكُم مَّٰكِثُونَ

Они ће да дозивају: „О Малик! Нека нас твој Господар докрајчи!“ А он ће да каже: „Заиста ви ту остајете!“

వచనం: 78

لَقَدۡ جِئۡنَٰكُم بِٱلۡحَقِّ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَكُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ

Ми смо вам слали Истину, али већина вас презире истину.

వచనం: 79

أَمۡ أَبۡرَمُوٓاْ أَمۡرٗا فَإِنَّا مُبۡرِمُونَ

Ако они спремају замке, и Ми ћемо замке њима да поставимо.

వచనం: 80

أَمۡ يَحۡسَبُونَ أَنَّا لَا نَسۡمَعُ سِرَّهُمۡ وَنَجۡوَىٰهُمۚ بَلَىٰ وَرُسُلُنَا لَدَيۡهِمۡ يَكۡتُبُونَ

Зар они мисле да Ми не чујемо шта они насамо разговарају и како се међу собом договарају? Чујемо Ми, а Наши анђели, који су уз њих, записују.

వచనం: 81

قُلۡ إِن كَانَ لِلرَّحۡمَٰنِ وَلَدٞ فَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡعَٰبِدِينَ

Реци: „Да Свемилосни има дете, па ја бих га први обожавао!“

వచనం: 82

سُبۡحَٰنَ رَبِّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ رَبِّ ٱلۡعَرۡشِ عَمَّا يَصِفُونَ

Нека је Слављен и Узвишен Господар небеса и Земље, и Господар Престола, од онога како Га они описују!

వచనం: 83

فَذَرۡهُمۡ يَخُوضُواْ وَيَلۡعَبُواْ حَتَّىٰ يُلَٰقُواْ يَوۡمَهُمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

Па, ти их остави нека се упуштају у заблуду и забављају док не доживе Дан којим им се прети.

వచనం: 84

وَهُوَ ٱلَّذِي فِي ٱلسَّمَآءِ إِلَٰهٞ وَفِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَٰهٞۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

Он је Бог на небесима и Бог на Земљи. Он је Мудри и Свезнајући!

వచనం: 85

وَتَبَارَكَ ٱلَّذِي لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَعِندَهُۥ عِلۡمُ ٱلسَّاعَةِ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

И нека је узвишен Онај Чија је власт на небесима и на Земљи, и између њих, Он једини зна када ће Смак света да буде, и Њему ћете се сви вратити!

వచనం: 86

وَلَا يَمۡلِكُ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ مِن دُونِهِ ٱلشَّفَٰعَةَ إِلَّا مَن شَهِدَ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ

Они које они, поред Њега, моле - неће моћи да се заузимају за друге; моћи ће само они који признају истину, они који знају.

వచనం: 87

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّنۡ خَلَقَهُمۡ لَيَقُولُنَّ ٱللَّهُۖ فَأَنَّىٰ يُؤۡفَكُونَ

А ако их упиташ ко их је створио, сигурно ће да кажу: „Аллах!“ Па куда се онда одмећу?!

వచనం: 88

وَقِيلِهِۦ يَٰرَبِّ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ قَوۡمٞ لَّا يُؤۡمِنُونَ

И рече Посланик: „Мој Господару, ово су, заиста, људи који не верују!“

వచనం: 89

فَٱصۡفَحۡ عَنۡهُمۡ وَقُلۡ سَلَٰمٞۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Па ти се окрени од њих и реци: „Мир!“ А сазнаће они сигурно!