భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ ఖాఫ్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Каф

వచనం: 1

قٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ٱلۡمَجِيدِ

Каф,^[1] тако Ми величанственог Кур'ана!

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

వచనం: 2

بَلۡ عَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡ فَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا شَيۡءٌ عَجِيبٌ

Они се чуде што им је дошао један од њих да их опомиње, па неверници говоре: “То је чудна ствар.

వచనం: 3

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗاۖ ذَٰلِكَ رَجۡعُۢ بَعِيدٞ

Зар кад помремо и постанемо земља?! Незамислив је то повратак.“

వచనం: 4

قَدۡ عَلِمۡنَا مَا تَنقُصُ ٱلۡأَرۡضُ مِنۡهُمۡۖ وَعِندَنَا كِتَٰبٌ حَفِيظُۢ

Ми знамо шта ће од њих земља одузети, код Нас је Књига у којој се све чува.

వచనం: 5

بَلۡ كَذَّبُواْ بِٱلۡحَقِّ لَمَّا جَآءَهُمۡ فَهُمۡ فِيٓ أَمۡرٖ مَّرِيجٍ

Они, међутим, поричу истину која им долази и они су у збуњеном стању.

వచనం: 6

أَفَلَمۡ يَنظُرُوٓاْ إِلَى ٱلسَّمَآءِ فَوۡقَهُمۡ كَيۡفَ بَنَيۡنَٰهَا وَزَيَّنَّٰهَا وَمَا لَهَا مِن فُرُوجٖ

А зашто не погледају небо изнад себе? Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда.

వచనం: 7

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجِۭ بَهِيجٖ

А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље.

వచనం: 8

تَبۡصِرَةٗ وَذِكۡرَىٰ لِكُلِّ عَبۡدٖ مُّنِيبٖ

да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа.

వచనం: 9

وَنَزَّلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ مُّبَٰرَكٗا فَأَنۢبَتۡنَا بِهِۦ جَنَّٰتٖ وَحَبَّ ٱلۡحَصِيدِ

Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање,

వచనం: 10

وَٱلنَّخۡلَ بَاسِقَٰتٖ لَّهَا طَلۡعٞ نَّضِيدٞ

и високе палме у којима су нагомилани замеци једни изнад других,

వచనం: 11

رِّزۡقٗا لِّلۡعِبَادِۖ وَأَحۡيَيۡنَا بِهِۦ بَلۡدَةٗ مَّيۡتٗاۚ كَذَٰلِكَ ٱلۡخُرُوجُ

као опскрбу слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење.

వచనం: 12

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَأَصۡحَٰبُ ٱلرَّسِّ وَثَمُودُ

Пре њих порицао је Нојев народ и становници Ресса и Семуд.

వచనం: 13

وَعَادٞ وَفِرۡعَوۡنُ وَإِخۡوَٰنُ لُوطٖ

И Ад и фараонов народ и Лотов народ.

వచనం: 14

وَأَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ وَقَوۡمُ تُبَّعٖۚ كُلّٞ كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ وَعِيدِ

И становници Ејке и народ Туббеа; сви су они сматрали посланике лажним и казну су Моју заслужили.

వచనం: 15

أَفَعَيِينَا بِٱلۡخَلۡقِ ٱلۡأَوَّلِۚ بَلۡ هُمۡ فِي لَبۡسٖ مِّنۡ خَلۡقٖ جَدِيدٖ

Па зар смо након првог стварања постали немоћни?! Не, али они у поновно стварање сумњају.

వచనం: 16

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ وَنَعۡلَمُ مَا تُوَسۡوِسُ بِهِۦ نَفۡسُهُۥۖ وَنَحۡنُ أَقۡرَبُ إِلَيۡهِ مِنۡ حَبۡلِ ٱلۡوَرِيدِ

Ми смо створили човека и знамо што му шапуће његова душа, и Ми смо му ближи од вратне жиле куцавице.

వచనం: 17

إِذۡ يَتَلَقَّى ٱلۡمُتَلَقِّيَانِ عَنِ ٱلۡيَمِينِ وَعَنِ ٱلشِّمَالِ قَعِيدٞ

Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране.

వచనం: 18

مَّا يَلۡفِظُ مِن قَوۡلٍ إِلَّا لَدَيۡهِ رَقِيبٌ عَتِيدٞ

Он не изусти ниједну реч, а да поред њега није онај који надзире.

వచనం: 19

وَجَآءَتۡ سَكۡرَةُ ٱلۡمَوۡتِ بِٱلۡحَقِّۖ ذَٰلِكَ مَا كُنتَ مِنۡهُ تَحِيدُ

Смртне муке ће заиста доћи – то је нешто од чега не можеш побећи.

వచనం: 20

وَنُفِخَ فِي ٱلصُّورِۚ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡوَعِيدِ

и у рог ће да буде дувнуто - то је Дан којим се прети.

వచనం: 21

وَجَآءَتۡ كُلُّ نَفۡسٖ مَّعَهَا سَآئِقٞ وَشَهِيدٞ

И свако ће да дође, а са њим водич и сведок.

వచనం: 22

لَّقَدۡ كُنتَ فِي غَفۡلَةٖ مِّنۡ هَٰذَا فَكَشَفۡنَا عَنكَ غِطَآءَكَ فَبَصَرُكَ ٱلۡيَوۡمَ حَدِيدٞ

Ти ниси марио за ово па смо скинули твоју копрену, данас ти је оштар вид.

వచనం: 23

وَقَالَ قَرِينُهُۥ هَٰذَا مَا لَدَيَّ عَتِيدٌ

А његов пратилац ће да каже: “Ово што је код мене спремно је.”

వచనం: 24

أَلۡقِيَا فِي جَهَنَّمَ كُلَّ كَفَّارٍ عَنِيدٖ

Баците у Пакао сваког незахвалника, пркосника

వచనం: 25

مَّنَّاعٖ لِّلۡخَيۡرِ مُعۡتَدٖ مُّرِيبٍ

који је бранио да се раде добра дела и који је прелазио Аллахове границе и био сумњичав,

వచనం: 26

ٱلَّذِي جَعَلَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَأَلۡقِيَاهُ فِي ٱلۡعَذَابِ ٱلشَّدِيدِ

који је поред Аллаха у другог бога веровао – зато га баците у патњу најтежу!”

వచనం: 27

۞ قَالَ قَرِينُهُۥ رَبَّنَا مَآ أَطۡغَيۡتُهُۥ وَلَٰكِن كَانَ فِي ضَلَٰلِۭ بَعِيدٖ

А други његов пратилац ће рећи: „Господару наш, ја га нисам завео силом, био је сам у великој заблуди.“

వచనం: 28

قَالَ لَا تَخۡتَصِمُواْ لَدَيَّ وَقَدۡ قَدَّمۡتُ إِلَيۡكُم بِٱلۡوَعِيدِ

„Не препирите се преда Мном“, рећи ће Он, „још давно Сам вам запретио.

వచనం: 29

مَا يُبَدَّلُ ٱلۡقَوۡلُ لَدَيَّ وَمَآ أَنَا۠ بِظَلَّٰمٖ لِّلۡعَبِيدِ

Моја реч се не мења и Ја нисам према Својим слугама неправедан.“

వచనం: 30

يَوۡمَ نَقُولُ لِجَهَنَّمَ هَلِ ٱمۡتَلَأۡتِ وَتَقُولُ هَلۡ مِن مَّزِيدٖ

На Дан када упитамо Пакао: „Јеси ли се напунио?“ Он ће одговорити: „Има ли још?“

వచనం: 31

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ غَيۡرَ بَعِيدٍ

А Рај ће да буде примакнут богобојазнима, неће да буде ни од једног далеко.

వచనం: 32

هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِكُلِّ أَوَّابٍ حَفِيظٖ

„Ово је оно што вам је обећано, свакоме ономе ко се Аллаху покајнички обраћао и чувао.

వచనం: 33

مَّنۡ خَشِيَ ٱلرَّحۡمَٰنَ بِٱلۡغَيۡبِ وَجَآءَ بِقَلۡبٖ مُّنِيبٍ

Који се бојао Свемилосног у самоћи, и који је дошао покајничког и покорног срца.

వచనం: 34

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٖۖ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡخُلُودِ

Уђите у Рај, у миру, ово је Дан вечни!”

వచనం: 35

لَهُم مَّا يَشَآءُونَ فِيهَا وَلَدَيۡنَا مَزِيدٞ

У њему ће да имају шта год зажеле, а добиће од Нас и више од тога.

వచనం: 36

وَكَمۡ أَهۡلَكۡنَا قَبۡلَهُم مِّن قَرۡنٍ هُمۡ أَشَدُّ مِنۡهُم بَطۡشٗا فَنَقَّبُواْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ هَلۡ مِن مَّحِيصٍ

А колико смо народа пре ових уништили, који су били моћнији од њих, па су по свету трагали - има ли места за спас?!

వచనం: 37

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَذِكۡرَىٰ لِمَن كَانَ لَهُۥ قَلۡبٌ أَوۡ أَلۡقَى ٱلسَّمۡعَ وَهُوَ شَهِيدٞ

У томе је, заиста, опомена за онога ко има разум, или ко слуша, а прибран је.

వచనం: 38

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ وَمَا مَسَّنَا مِن لُّغُوبٖ

Ми смо створили небеса и Земљу и оно што је између њих за шест временских раздобља, и није Нас опхрвао никакав умор.

వచనం: 39

فَٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ قَبۡلَ طُلُوعِ ٱلشَّمۡسِ وَقَبۡلَ ٱلۡغُرُوبِ

Зато стрпљиво подноси оно што они говоре и слави и величај свога Господара и захваљуј Му пре изласка Сунца и пре заласка.

వచనం: 40

وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَسَبِّحۡهُ وَأَدۡبَٰرَ ٱلسُّجُودِ

И слави Га и величај ноћу и после обављања молитве.

వచనం: 41

وَٱسۡتَمِعۡ يَوۡمَ يُنَادِ ٱلۡمُنَادِ مِن مَّكَانٖ قَرِيبٖ

И очекуј Дан када ће гласник да позове из места које ће свима бити близу.

వచనం: 42

يَوۡمَ يَسۡمَعُونَ ٱلصَّيۡحَةَ بِٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡخُرُوجِ

Дан кад ће они чути истинит глас – то ће бити Дан оживљења.

వచనం: 43

إِنَّا نَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَإِلَيۡنَا ٱلۡمَصِيرُ

Ми, заиста, дајемо живот и дајемо смрт и код Нас је коначно одредиште.

వచనం: 44

يَوۡمَ تَشَقَّقُ ٱلۡأَرۡضُ عَنۡهُمۡ سِرَاعٗاۚ ذَٰلِكَ حَشۡرٌ عَلَيۡنَا يَسِيرٞ

А на Дан када ће над њима земља да попуца они ће журно да изађу; биће то проживљење, за Нас једноставно.

వచనం: 45

نَّحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَقُولُونَۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡهِم بِجَبَّارٖۖ فَذَكِّرۡ بِٱلۡقُرۡءَانِ مَن يَخَافُ وَعِيدِ

Ми најбоље знамо шта они говоре; ти не можеш да их присилиш, него подсети Кур'аном онога који се боји Моје претње.