భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ద్ అ-దారియాత్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Они који пушу

వచనం: 1

وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرۡوٗا

Тако ми оних који уздижу прашину,

వచనం: 2

فَٱلۡحَٰمِلَٰتِ وِقۡرٗا

и оних који носе терет,

వచనం: 3

فَٱلۡجَٰرِيَٰتِ يُسۡرٗا

и оних којих лако плове,

వచనం: 4

فَٱلۡمُقَسِّمَٰتِ أَمۡرًا

и оних који спроводе наредбе,

వచనం: 5

إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقٞ

истина је, заиста, оно чиме вам се прети.

వచనం: 6

وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعٞ

Полагање рачуна сигурно ће да се деси.

వచనం: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Тако Ми неба пуног звезданих путева.

వచనం: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

Ви говорите противречно.

వచనం: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

Oд Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити.

వచనం: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Нека проклети буду лажови,

వచనం: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

који су, утонули у неверовање, равнодушни.

వచనం: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Они питају: „Када ће Судњи дан!?“

వచనం: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Биће оног дана када у Ватри буду пржени.

వచనం: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

“Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!”

వచనం: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима.

వచనం: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили,

వచనం: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

ноћу само мало спавали,

వచనం: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

и у праскозорје молили опрост од греха,

వచనం: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен, а не проси.

వచనం: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су докази за оне који чврсто верују,

వచనం: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

а и у вама самима - зар не видите?

వచనం: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава

వచనం: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите!

వచనం: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима?

వచనం: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“

వచనం: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле.

వచనం: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита

వచనం: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде.

వచనం: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”

వచనం: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

“Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“

వచనం: 31

۞ قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

„А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам.

వచనం: 32

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

„Послати смо грешном народу“, рекоше,

వచనం: 33

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن طِينٖ

„да сручимо на њих грумење од глине,

వచనం: 34

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“

వచనం: 35

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми из њега изведосмо вернике,

వచనం: 36

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتٖ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу,

వచనం: 37

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةٗ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак.

వచనం: 38

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом,

వచనం: 39

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٞ

а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“

వచనం: 40

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٞ

И Ми смо ухватили и њега и његове војске, и бацили их у море, јер је био заслужио казну.

వచనం: 41

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра;

వచనం: 42

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж.

వచనం: 43

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينٖ

И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“

వచనం: 44

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

Они су се оглушили о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи,

వచనం: 45

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامٖ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне.

వచనం: 46

وَقَوۡمَ نُوحٖ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

И уништили смо пре Нојев народ: то је, заиста, био грешни народ.

వచనం: 47

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدٖ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Ми смо небо снагом изградили, и Ми га, уистину, проширујемо.

వచనం: 48

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

И Земљу смо прострли - и дивно смо је прострли!

వచనం: 49

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

И од свега стварамо по пар да бисте ви размислили.

వచనం: 50

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

„Зато пожурите Аллаху, ја сам вам Његов јасни опомињач!

వచనం: 51

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

И поред Аллаха не узимајте другога бога! Ја сам вам Његов јасни опомињач!

వచనం: 52

كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُواْ سَاحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٌ

И тако је било: ни онима пре ових није дошао ниједан посланик, а да нису рекли: „Чаробњак!“ Или: „Лудак!“

వచనం: 53

أَتَوَاصَوۡاْ بِهِۦۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٞ طَاغُونَ

Јесу ли то они једни другима опоручили? Нису, него су они људи који су били превршили сваку меру у злу.

వచనం: 54

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومٖ

Па, ти се окрени од њих, нећеш да будеш прекорен!

వచనం: 55

وَذَكِّرۡ فَإِنَّ ٱلذِّكۡرَىٰ تَنفَعُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И опомињи! Заиста, опомена верницима користи!

వచనం: 56

وَمَا خَلَقۡتُ ٱلۡجِنَّ وَٱلۡإِنسَ إِلَّا لِيَعۡبُدُونِ

Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају!

వచనం: 57

مَآ أُرِيدُ مِنۡهُم مِّن رِّزۡقٖ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطۡعِمُونِ

Ја не тражим од њих опскрбу нити желим да ме хране,

వచనం: 58

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلۡقُوَّةِ ٱلۡمَتِينُ

Опскрбитељ је једино Аллах, Снажни и Силни!

వచనం: 59

فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذَنُوبٗا مِّثۡلَ ذَنُوبِ أَصۡحَٰبِهِمۡ فَلَا يَسۡتَعۡجِلُونِ

А оне који су чинили неправду стићи ће казна као што је стигла и оне који су били као они, па нека Ме не пожурују;

వచనం: 60

فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن يَوۡمِهِمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

а, тешко неверницима на Дан којим им се прети!