แปลความหมาย​ อายะฮ์ 117 สูเราะฮ์ Al-Mu’minūn - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - สารานุกรมอัลกุรอาน

อายะฮ์: 117

وَمَن يَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ لَا بُرۡهَٰنَ لَهُۥ بِهِۦ فَإِنَّمَا حِسَابُهُۥ عِندَ رَبِّهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلۡكَٰفِرُونَ

А онај ко, поред Свевишњег Бога, обожава другог бога немајући баш никаквог доказа да исти тај бог заслужује да буде обожаван, а што је случај са свим лажним божанствима, такав ће се, због многобоштва, ружног и највећег греха, суочити са страшним страдањем и вечном патњом. Имајте на уму да незнанобожци неће успети нити ће се спасити на Дан коначног полагања рачуна!

ประโยชน์​ที่​ได้รับ​:

• الكافر حقير مهان عند الله.

Неверник код Бога нема баш никакву вредност.

• الاستهزاء بالصالحين ذنب عظيم يستحق صاحبه العذاب.

Исмејавање верника велики је грех чији починилац заслужује казну.

• تضييع العمر لازم من لوازم الكفر.

Губљење времена је неизбежна последица због неверства у Бога.

• الثناء على الله مظهر من مظاهر الأدب في الدعاء.

Пре молбе неопходно је захвалити се Богу и похвалити Га.

• لما افتتح الله سبحانه السورة بذكر صفات فلاح المؤمنين ناسب أن تختم السورة بذكر خسارة الكافرين وعدم فلاحهم.

Будући да су на почетку овог поглавља истакнуте особине због којих ће верници успети, њен крај садржи обавест о томе да ће незнанобожци настрадати.