Маънолар таржимаси Сура Ҳуд - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг бўшноқча таржимаси - Бет рақами 225 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 29

وَيَٰقَوۡمِ لَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مَالًاۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِۚ وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْۚ إِنَّهُم مُّلَٰقُواْ رَبِّهِمۡ وَلَٰكِنِّيٓ أَرَىٰكُمۡ قَوۡمٗا تَجۡهَلُونَ

Narode moj, ne tražim vam nikakav imetak za moje dostavljanje Objave, nagradu očekujem samo od Allaha! Iz mog sijela neću otjerati siromašne vjernike kako ste tražili, oni će sresti svog Gospodara na Sudnjem danu i On će ih nagraditi za njihovo vjerovanje, ali vidim da vi ne razumijete suštinu mog poziva pa zato tražite da otjeram vjernike koji su potlačeni.

Оят: 30

وَيَٰقَوۡمِ مَن يَنصُرُنِي مِنَ ٱللَّهِ إِن طَرَدتُّهُمۡۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Narode moj, ko će od mene odagnati Allahovu kaznu ako otjeram ove vjernike nepravedno, bez njihovog grijeha? Zar se nećete opomenuti i težiti onome što vam je bolje i korisnije?

Оят: 31

وَلَآ أَقُولُ لَكُمۡ عِندِي خَزَآئِنُ ٱللَّهِ وَلَآ أَعۡلَمُ ٱلۡغَيۡبَ وَلَآ أَقُولُ إِنِّي مَلَكٞ وَلَآ أَقُولُ لِلَّذِينَ تَزۡدَرِيٓ أَعۡيُنُكُمۡ لَن يُؤۡتِيَهُمُ ٱللَّهُ خَيۡرًاۖ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا فِيٓ أَنفُسِهِمۡ إِنِّيٓ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

Narode moj, ja vam ne kažem da ja posjedujem Allahove riznice opskrbe, pa da vam dajem iz njih ako povjerujete, niti vam kažem da znam ono što je nedokučivo, niti vam kažem da sam melek. Naprotiv, ja sam čovjek kao i vi! Niti vam kažem da siromasima koje vi potcjenjujete i nipodaštavate Allah neće dati uputu, naprotiv, Allah najbolje zna njihove namjere i njihova stanja, i ako bih ja tvrdio da im Allah neće dati uputu bio bih nepravedan i zaslužio bih Allahovu kaznu.

Оят: 32

قَالُواْ يَٰنُوحُ قَدۡ جَٰدَلۡتَنَا فَأَكۡثَرۡتَ جِدَٰلَنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Oni rekoše oholeći se i prkoseći: "O Nuh, raspravljao si se sa nama i pretjerao si, pa daj tu kaznu kojom nam prijetiš ako istinu govoriš!"

Оят: 33

قَالَ إِنَّمَا يَأۡتِيكُم بِهِ ٱللَّهُ إِن شَآءَ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ

Nuh im reče: "Ne dolazim ja sa kaznom, već Allah daje kaznu ako On hoće. Ukoliko vas On bude htio kazniti - nikako nećete moći umaći Njegovoj kazni."

Оят: 34

وَلَا يَنفَعُكُمۡ نُصۡحِيٓ إِنۡ أَرَدتُّ أَنۡ أَنصَحَ لَكُمۡ إِن كَانَ ٱللَّهُ يُرِيدُ أَن يُغۡوِيَكُمۡۚ هُوَ رَبُّكُمۡ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

Moj savjet i moje opominjanje vam neće koristi ako Allah bude htio da vas ostavi u zabludi, uskrativši vam uputu zbog vašeg inata. On je vaš Gospodar u Čijim rukama je vaš život, ostavit će vas u zabludi ako bude htio, i samo Njemu ćete se vratiti na Sudnjem danu, kada će vas nagraditi ili kazniti za ono što ste radili.

Оят: 35

أَمۡ يَقُولُونَ ٱفۡتَرَىٰهُۖ قُلۡ إِنِ ٱفۡتَرَيۡتُهُۥ فَعَلَيَّ إِجۡرَامِي وَأَنَا۠ بَرِيٓءٞ مِّمَّا تُجۡرِمُونَ

Razlog nevjerstva Nuhovog naroda je to što su tvrdili da je on izmislio ovu vjeru i lažno je pripisao Allahu, pa ga Allah usmjerava da im kaže: "Ako sam je izmislio, pa samo ja ću snositi kaznu za moj grijeh, a ako nisam izmislio - pa ja ne mogu ponijeti grijehe vašeg poricanja istine, i ja sam čist od toga."

Оят: 36

وَأُوحِيَ إِلَىٰ نُوحٍ أَنَّهُۥ لَن يُؤۡمِنَ مِن قَوۡمِكَ إِلَّا مَن قَدۡ ءَامَنَ فَلَا تَبۡتَئِسۡ بِمَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ

Allah objavi Nuhu: "Niko više od tvog naroda neće vjerovati, mimo onih koji su već povjerovali, pa nemoj tugovati zbog onoga što su radili, zbog njihovog poricanja i ismijavanja tokom ovog dugog perioda."

Оят: 37

وَٱصۡنَعِ ٱلۡفُلۡكَ بِأَعۡيُنِنَا وَوَحۡيِنَا وَلَا تُخَٰطِبۡنِي فِي ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ إِنَّهُم مُّغۡرَقُونَ

Pravi lađu pod Našom pažnjom i zaštitom, Mi ćemo ti objaviti kako da to uradiš, i nemoj od Mene tražiti da dam još vremena nepravednicima koji sebi nepravdu učiniše svojim nevjerstvom. Oni će, zasigurno, biti potopljeni velikim potopom, koji je kazna za njihovu ustrajnost na nevjerstvu.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• عفة الداعية إلى الله وأنه يرجو منه الثواب وحده.

Ovi ajeti ukazuju da se onaj ko poziva Allahu treba sustegnuti traženja od ljudi i svoju nagradu očekivati samo od Allaha.

• حرمة طرد فقراء المؤمنين، ووجوب إكرامهم واحترامهم.

Ovi ajeti ukazuju na zabranjenost tjeranja siromašnih vjernika i obaveznost lijepog odnosa ui uvažavanja prema njima.

• استئثار الله تعالى وحده بعلم الغيب.

Ovi ajeti ukazuju da samo Allah zna nedokučivo.

• مشروعية جدال الكفار ومناظرتهم.

Ovi ajeti ukazuju na propisanost rasprave sa nevjernicima.