Маънолар таржимаси Сура Ҳижр сураси - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг бўшноқча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Sura el-Hidžr

Суранинг мақсадларидан..:

توعد المستهزئين بالقرآن، والوعد بحفظه تأييدًا للنبي وتثبيتًا له.

Upozorenje onima koji se izigravaju Kur'anom i obećanje da će biti sačuvan, čime se ukazuje podrška Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.

---

Оят: 1

الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانٖ مُّبِينٖ

O kur’anskim smo skraćenicama govorili na početku sure el-Bekara. Ovo su ajeti časnog i uzvišenog Kur’ana, kojeg je objavio Uzvišeni Allah i u njemu objasnio vjerovanje i vjerozakon.

Оят: 2

رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ

Kad im na Sudnjem danu bude jasno da su na dunjaluku bili krivovjerni, da su vjerovali u neistinu, nevjernici će zažaliti što nisu bili muslimani.

Оят: 3

ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Poslaniče, pusti poricatelje neka jedu kao što stoka jede i neka se naslađuju ovozemaljskim, prolaznim užicima koji im ulijevaju dugu nadu i odvraćaju od vjerovanja i činjenja dobrih djela. Znat će oni u kakvu će se nevolju uvaliti kad budu vraćeni Gospodaru na Sudnjem danu.

Оят: 4

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٞ مَّعۡلُومٞ

Mi smo gradove i sela čiji stanovnici bijahu zulumćari uništavali upravo onda kad bi došao njihov kraj poznat Allahu, ni prije ni poslije.

Оят: 5

مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

Neka zulumćari ne budu obmanuti time što im Allah daje vremena. Onda kad je određeno, određeni narod bude uništen.

Оят: 6

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونٞ

Mekanski višebošci govorili su Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Ej ti koji tvrdiš da ti se objavljuje Knjiga, tvrdeći to ti se ponašaš kao što se ludi ljudi ponašaju!”

Оят: 7

لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Zbog čega ne dovedeš meleke koji će posvjedočiti u tvoju korist, ako je istina da si poslanik od Allaha i da će nas kazna zadesiti?!

Оят: 8

مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذٗا مُّنظَرِينَ

Pobijajući ovaj zahtjev krivovjernih, Gospodar je rekao: “Meleke šaljemo u skladu s mudrosti koja to iziskuje, i to onda kad dođe vrijeme da određeni narod bude kažnjen. Ukoliko pošaljemo meleke da ih unište kao nevjernike, nećemo im dati roka, nego ćemo ih trenutno uništiti.”

Оят: 9

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, knjigu koja sadrži opomenu ljudima, i zaista ćemo Mi nad njim bdjeti, tj. čuvat ćemo ga od dodavanja i oduzimanja, mijenjanja i iskrivljavanja.

Оят: 10

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Vjerovjesniče, prije tebe slali smo poslanike nevjerničkim zajednicama, no oni su ih u laž utjeravali. Dakle, ti nisi prvi poslanik koga njegov narod smatra lašcem.

Оят: 11

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Nevjerničkim zajednicama nijedan poslanik nije došao, a da ga nisu proglasili lašcem i da ga nisu ismijavali.

Оят: 12

كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Kao što smo poricanje uveli u srce prijašnjih naroda, tako ćemo ga uvesti u srce mekanskih višebožaca, tim prije jer glave okreću i inate se.

Оят: 13

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Oni neće vjerovati u Knjigu koja je objavljena Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a zna se da je Gospodar kažnjavao narode koji su poricali ono što su im poslanici njihovi donosili. Neka oni koji poriču uzmu pouku iz tvog poslanstva.

Оят: 14

وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ

Kad bi Uzvišeni Allah dao da se inadžije, na temelju jasnih i nepobitnih dokaza, uvjere u istinu, i da im na nebu otvori kapiju kroz koju bi se uspinjali, oni opet ne bi povjerovali.

Оят: 15

لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمٞ مَّسۡحُورُونَ

Dakle, ne bi povjerovali, nego bi rekli: “Onemogućeni smo da vidimo! Ovo što vidimo jest čarolija, i mi smo opčinjeni!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• القرآن الكريم جامع بين صفة الكمال في كل شيء، والوضوح والبيان.

Kur’ani-kerim savršen je i jasan u svakom pogledu.

• يهتم الكفار عادة بالماديات، فتراهم مُنْغَمِسين في الشهوات والأهواء، مغترين بالأماني الزائفة، منشغلين بالدنيا عن الآخرة.

Oni koji ne vjeruju u većini slučajeva vode brigu o materijalnoj strani, pa su ogrezli u strastima i prohtjevima, zavedeni su pustim željama i zaokupljeni dunjalukom, a o Ahiretu ne vode računa.

• هلاك الأمم مُقَدَّر بتاريخ معين، ومقرر في أجل محدد، لا تأخير فيه ولا تقديم، وإن الله لا يَعْجَلُ لعجلة أحد.

Kraj narodā precizno je određen, te se rok njihova stradanja ne može ni ubrzati ni odložiti. Uzvišenog Allaha niko ne može požuriti.

• تكفل الله تعالى بحفظ القرآن الكريم من التغيير والتبديل، والزيادة والنقص، إلى يوم القيامة.

Svevišnji Allah obavezao se da će do Smaka svijeta čuvati Kur’an od izmjene, dodavanja i oduzimanja.

Оят: 16

وَلَقَدۡ جَعَلۡنَا فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَزَيَّنَّٰهَا لِلنَّٰظِرِينَ

Na nebu smo veličanstvena sazviježđa stvorili kako bi se ljudi prema njima upravljali na putovanjima, na moru i na kopnu. Ukrasili smo ih kako bi bila pokazatelj Allahove moći.

Оят: 17

وَحَفِظۡنَٰهَا مِن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ رَّجِيمٍ

Svevišnji Allah sačuvao je nebo od svakog šejtana, koji je udaljen od Allahove milosti.

Оят: 18

إِلَّا مَنِ ٱسۡتَرَقَ ٱلسَّمۡعَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ مُّبِينٞ

Onog šejtana koji kradom prisluškuje nebeske vijesti stigne svjetlica i uništi.

Оят: 19

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡزُونٖ

Zemlju smo prostrli, da bi ljudi na njoj živjeli, i po njoj čvrste palanine razbacali, kako se ne bi potresala. Pored toga, na Zemlji smo učinili da raste bilje, onoliko koliko treba i ono koje treba, u skladu s Našom mudrosti.

Оят: 20

وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَ وَمَن لَّسۡتُمۡ لَهُۥ بِرَٰزِقِينَ

Ljudi, stvorili smo na Zemlji hranu i piće, koji su vam na raspolaganju sve dok živite. Mi hranimo ljude i životinje, a ne vi.

Оят: 21

وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَآئِنُهُۥ وَمَا نُنَزِّلُهُۥٓ إِلَّا بِقَدَرٖ مَّعۡلُومٖ

Jedino Mi stvaramo sve čime se koriste ljudi i životinje. Ono što stvorimo, to stvorimo u određenoj mjeri, sukladno Našoj mudrosti i htijenju.

Оят: 22

وَأَرۡسَلۡنَا ٱلرِّيَٰحَ لَوَٰقِحَ فَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَسۡقَيۡنَٰكُمُوهُ وَمَآ أَنتُمۡ لَهُۥ بِخَٰزِنِينَ

Mi stvaramo kišu u nagomilanim oblacima, i vi tu vodu, koju vam spuštamo, ne možete pohraniti u Zemlji u vidu rijeka i bunara – Mi to činimo.

Оят: 23

وَإِنَّا لَنَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَنَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثُونَ

Mi ćemo mrtve proživiti nakon smrti, kao što živima, onda kad im dođe čas smrtni, uzimamo duše. Mi smo vječni, Mi ćemo naslijediti Zemlju i sve što se na njoj nalazi.

Оят: 24

وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَقۡدِمِينَ مِنكُمۡ وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَـٔۡخِرِينَ

Mi znamo ko se prije vas rodio i umro, a znamo i ko će se poslije vas roditi te umrijeti. Ništa nam od toga nije skriveno.

Оят: 25

وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحۡشُرُهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمٞ

Poslaniče, tvoj Gospodar će sve ljude sabrati na Danu sudnjem, kako bi dobre nagradio, a zločeste kaznio. On mudro određuje. On sve zna i ništa Mu ne promiče.

Оят: 26

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Mi smo stvorili Adema od suhe ilovače, koju kada pokucaš - čuje se zvuk, i ona je bila crne boje i njen se miris promijenio uslijed dugog stajanja.

Оят: 27

وَٱلۡجَآنَّ خَلَقۡنَٰهُ مِن قَبۡلُ مِن نَّارِ ٱلسَّمُومِ

A prije nego što ćemo stvoriti Adema, stvorili smo džine od vatre užarene.

Оят: 28

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرٗا مِّن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Sjeti se i spomeni, Vjerovjesniče, kad se Gospodar obratio melekima – Iblis bijaše s njima zajedno: “Ja ću stvoriti čovjeka od suhe ilovače, koja ispušta zvuk kada se u nju pokuca i čiji se miris promijenio uslijed dugog stajanja.”

Оят: 29

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite pokoravajući se Meni i pozdravljajući njega, Adema!

Оят: 30

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Meleki su sproveli ovu Allahovu zapovijed, svi, niko nije izostao.

Оят: 31

إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰٓ أَن يَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

Ali Iblis, koji bijaše s melekima, no ne bijaše jedan od njih, nije se poklonio Ademu.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• ينبغي للعبد التأمل والنظر في السماء وزينتها والاستدلال بها على باريها.

Potrebno je da čovjek razmišlja o ljepoti nebesa i pomoću toga dokazuje postojanje Allaha.

• جميع الأرزاق وأصناف الأقدار لا يملكها أحد إلا الله، فخزائنها بيده يعطي من يشاء، ويمنع من يشاء، بحسب حكمته ورحمته.

Nafaku jedino Allah daje. U Njegovoj su ruci riznice svega što postoji. On daje kome hoće, a uskraćuje kome hoće, u skladu sa Svojom mudrošću i milošću.

• الأرض مخلوقة ممهدة منبسطة تتناسب مع إمكان الحياة البشرية عليها، وهي مثبّتة بالجبال الرواسي؛ لئلا تتحرك بأهلها، وفيها من النباتات المختلفة ذات المقادير المعلومة على وفق الحكمة والمصلحة.

Zemlju je Allah prostro i učinio pogodnom za život. Ona je učvršćena visokim planinama. Upravo zbog toga se ne potresa. Na Zemlji postoji raznorazno bilje, koje je onoliko koliko treba biti.

• الأمر للملائكة بالسجود لآدم فيه تكريم للجنس البشري.

To što je Allah naredio melekima da učine sedždu Ademu pokazatelj je da je ljudski rod odabran.

Оят: 32

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

“Zašto se nisi pokorio s melekima, koji su poslušali Moju zapovijest?”, upitao je Allah Iblisa.

Оят: 33

قَالَ لَمۡ أَكُن لِّأَسۡجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقۡتَهُۥ مِن صَلۡصَٰلٖ مِّنۡ حَمَإٖ مَّسۡنُونٖ

Iblis je, oholeći se, odgovorio: “Ne priliči mi da se poklonim čovjeku koga si stvorio od blata ustajalog!”

Оят: 34

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٞ

Tad je Allah protjerao Iblisa iz Dženneta, i udaljio ga je od Svoje milosti.

Оят: 35

وَإِنَّ عَلَيۡكَ ٱللَّعۡنَةَ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

I rekao mu da će ostati u prokletstvu i daleko od Allahove milosti, do Sudnjeg dana.

Оят: 36

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

Iblis reče: “Gospodaru moj, daj mi vremena, nemoj me usmrtiti do Smaka svijeta!”

Оят: 37

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

“Eto, bit ćeš jedan od onih kojima ću dati rok”, Allah reče.

Оят: 38

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

Dat ću ti rok do prvog puhanja u rog, do trenutka kad će pomrijeti sve što postoji.

Оят: 39

قَالَ رَبِّ بِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Iblis reče: “Gospodaru, zbog toga što si me u zabludu odveo, ja ću ljudima na Zemlji poroke lijepim prikazivati, i zacijelo ću ih odvoditi s Pravog puta!”

Оят: 40

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

“Ali neću moći zavesti Tebi odane robove”, doda Iblis.

Оят: 41

قَالَ هَٰذَا صِرَٰطٌ عَلَيَّ مُسۡتَقِيمٌ

Allah je rekao: "Ovo je Pravi put k Meni", a to znači: ovo je put koji Meni vodi.

Оят: 42

إِنَّ عِبَادِي لَيۡسَ لَكَ عَلَيۡهِمۡ سُلۡطَٰنٌ إِلَّا مَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ

Ti, Iblise, nećeš imati nikakve vlasti nad onim Mojim robovima koji budu iskreni i Meni odani, već ćeš jedino moći zavoditi one zalutale.

Оят: 43

وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوۡعِدُهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Džehennem će biti mjesto sastanka za Iblisa i sve one koji ga budu slijedili.

Оят: 44

لَهَا سَبۡعَةُ أَبۡوَٰبٖ لِّكُلِّ بَابٖ مِّنۡهُمۡ جُزۡءٞ مَّقۡسُومٌ

Džehennem ima sedam kapija i kroz svaku će kapiju proći određen broj Iblisovih sljedbenika.

Оят: 45

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Oni koji su se Allaha bojali, pa su izvršavali vjerske naredbe, a sustezali se od onog što im je bilo zabranjeno, oni će u džennetskim baščama pored izvorā biti.

Оят: 46

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٍ ءَامِنِينَ

Prije nego što u Džennet stupe, njima će biti rečeno: “Uđite u Džennet sigurni, straha i svakog nedostatka oslobođeni!”

Оят: 47

وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلٍّ إِخۡوَٰنًا عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

I Mi ćemo zlobu, neprijateljstvo i mržnju iz prsa njihovih odstraniti, pa će kao braća na divanima sjediti i jedni u druge gledati.

Оят: 48

لَا يَمَسُّهُمۡ فِيهَا نَصَبٞ وَمَا هُم مِّنۡهَا بِمُخۡرَجِينَ

U Džennetu ih neće doticati umor. Oni iz Dženneta neće biti izvedeni, nego će u njemu zauvijek ostati.

Оят: 49

۞ نَبِّئۡ عِبَادِيٓ أَنِّيٓ أَنَا ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ

Poslaniče, izvijesti Moje robove da sam Ja Oprostitelj, Onaj Koji prašta pokajnicima, te da sam prema njima milostiv.

Оят: 50

وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ ٱلۡعَذَابُ ٱلۡأَلِيمُ

Pored toga ih obavijesti da je Moja kazna veoma bolna, pa neka se pokaju da bi Moj oprost zaslužili i Moje se kazne sačuvali.

Оят: 51

وَنَبِّئۡهُمۡ عَن ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ

Poslaniče, izvijesti ljude o Ibrahimu, alejhis-selam, kome su meleki donijeli radosnu vijest da će dobiti sina i da će Lutov narod biti uništen.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• في الآيات دليل على تزاور المتقين واجتماعهم وحسن أدبهم فيما بينهم، في كون كل منهم مقابلًا للآخر لا مستدبرًا له.

Ovi ajeti dokazuju da vjernici u životu na ovom svijetu trebaju biti složni i jednistveni, te da se jedni prema drugima trebaju lijepo ophoditi, odnosno da jedni drugima ne trebaju okretati leđa.

• ينبغي للعبد أن يكون قلبه دائمًا بين الخوف والرجاء، والرغبة والرهبة.

Čovjek treba živjeti između nade i straha.

• سجد الملائكة لآدم كلهم أجمعون سجود تحية وتكريم إلا إبليس رفض وأبى.

Svi su meleki pali na sedždu pred Ademom, pozdravljajući ga i ukazujući mu počasti, osim Iblisa, koji je to odbio.

• لا سلطان لإبليس على الذين هداهم الله واجتباهم واصطفاهم في أن يلقيهم في ذنب يمنعهم عفو الله.

Nad onima koje je Gospodar uputio i izabrao Iblis neće imati nikakvu vlast, pa ih neće moći natjerati na grijehe, niti im uskratiti Allahov oprost.

Оят: 52

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗا قَالَ إِنَّا مِنكُمۡ وَجِلُونَ

Meleki su ušli kod Ibrahima i nazvali mu selam, a on im je otpozdravio na ljepši način. Zatim im je ponudio pečeno tele, misleći da se o ljudima radi. Pošto nisu počeli jesti, Ibrahim reče: “Mi smo se vas uplašili.”

Оят: 53

قَالُواْ لَا تَوۡجَلۡ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

Meleki odgovoriše: “Ne plaši se! Donijeli smo ti radosnu vijest, da ćeš imati sina koji će biti učen.”

Оят: 54

قَالَ أَبَشَّرۡتُمُونِي عَلَىٰٓ أَن مَّسَّنِيَ ٱلۡكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ

Čudeći se toj radosnoj vijesti, koju su donijeli meleki, Ibrahim upita: “Ja sam ostario i snagu izgubio, pa kako je moguće da steknem dijete?”

Оят: 55

قَالُواْ بَشَّرۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡقَٰنِطِينَ

Meleki izaslanici rekoše Ibrahimu: “Mi ti donosimo istinitu radosnu vijest, u koju nema nikakve sumnje. Zato nemoj biti jedan od onih koji gube nadu!”

Оят: 56

قَالَ وَمَن يَقۡنَطُ مِن رَّحۡمَةِ رَبِّهِۦٓ إِلَّا ٱلضَّآلُّونَ

“Nadu u Allahovu milost mogu izgubiti samo oni koji su skrenuli s Pravog puta”, kaza Ibrahim.

Оят: 57

قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Zatim Ibrahim upita: “A koji je tačno razlog vašeg dolaska od Allaha, o izaslanici?”

Оят: 58

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

Oni odgovoriše: “Nas je Gospodar poslao da uništimo Lutove sunarodnjake koji su ogrezli u zlu i koji uveliko remete red na Zemlji.”

Оят: 59

إِلَّآ ءَالَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Dodali su da će te kazne biti pošteđeni vjernici iz Lutove porodice i njegovi sljedbenici. Oni će, dakle, biti spašeni.

Оят: 60

إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ قَدَّرۡنَآ إِنَّهَا لَمِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

A žena Lutova, ona će biti kažnjena jer smo tako odredili i presudili.

Оят: 61

فَلَمَّا جَآءَ ءَالَ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

Pošto meleki izaslanici dođoše Lutovoj porodici u ljudskom liku.

Оят: 62

قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Lut im reče da su oni ljudi koje niko ne poznaje.

Оят: 63

قَالُواْ بَلۡ جِئۡنَٰكَ بِمَا كَانُواْ فِيهِ يَمۡتَرُونَ

Izaslanici rekoše: “Ne boj se! Mi smo donijeli kaznu u koju sumnjaju tvoji sunarodnjaci.”

Оят: 64

وَأَتَيۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ

I kazaše da su donijeli istinu, u kojoj nema lakrdije, te da istinu govore.

Оят: 65

فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعٖ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَٱتَّبِعۡ أَدۡبَٰرَهُمۡ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدٞ وَٱمۡضُواْ حَيۡثُ تُؤۡمَرُونَ

Zapovjedili su mu da izvede svoju čeljad u gluho doba noći, te mu rekoše da se niko ne okreće da bi vidio kakve su kazne dopali krivovjerni. Kazaše mu da ide onamo kamo im je Gospodar naredio.

Оят: 66

وَقَضَيۡنَآ إِلَيۡهِ ذَٰلِكَ ٱلۡأَمۡرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰٓؤُلَآءِ مَقۡطُوعٞ مُّصۡبِحِينَ

Stavili smo Lutu do znanja, posredstvom objave, da će njegovi sunarodnjaci nevjerici biti uništeni u svitanje.

Оят: 67

وَجَآءَ أَهۡلُ ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡتَبۡشِرُونَ

Stanovnici Sodome dođoše veseli zbog Lutovih gostiju, očekujući da će s njima činiti nemoral.

Оят: 68

قَالَ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ ضَيۡفِي فَلَا تَفۡضَحُونِ

Lut im reče: “Ovo su moji gosti, i nemojte me sramotiti pred njima time što ćete pokazati da s njima želite spolno općiti.”

Оят: 69

وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ

Dodao je: “Bojte se Gospodara, te se sustegnite od nemorala, i nemojte me svojim gnusnim djelom ponižavati!”

Оят: 70

قَالُوٓاْ أَوَلَمۡ نَنۡهَكَ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Lutovi sunarodnjaci povikaše: “Zar ti nismo zabranili da ma koga ugostiš?”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• تعليم أدب الضيف بالتحية والسلام حين القدوم على الآخرين.

Lijepo je da čovjek nazove selam kad dođe u goste.

• من أنعم الله عليه بالهداية والعلم العظيم لا سبيل له إلى القنوط من رحمة الله.

Onaj kome Allah podari uputu i veliko znanje, nema razloga da gubi nadu u Allahovu milost.

• نهى الله تعالى لوطًا وأتباعه عن الالتفات أثناء نزول العذاب بقوم لوط حتى لا تأخذهم الشفقة عليهم.

Allah je zabranio Lutu i njegovim sljedbenicima da se okrenu onda kad njihovi sunarodnjaci nevjernici dožive kaznu, da ih ne obuzme sažaljenje prema njima.

• تصميم قوم لوط على ارتكاب الفاحشة مع هؤلاء الضيوف دليل على طمس فطرتهم، وشدة فحشهم.

To što su Lutovi sunarodnjaci bili odlučili da počine nemoral s Lutovim gostima pokazatelj je da im je Allah oduzeo fitru, urođenu čistotu, i da su bili preko svake mjere nemoralni.

Оят: 71

قَالَ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِيٓ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ

Lut im se obratio pred gostima, ograđujući se: “Eto vam žena, stupite u brak s njima ako želite udovoljavati svojim strastima.”

Оят: 72

لَعَمۡرُكَ إِنَّهُمۡ لَفِي سَكۡرَتِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

Tako mi života tvog, Poslaniče, Lutov narod bijaše duboko ogrezao u slijeđenju strasti.

Оят: 73

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُشۡرِقِينَ

Kad se Sunce pomaljalo, Lutove je sunarodnjake zadesio gromoglas.

Оят: 74

فَجَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن سِجِّيلٍ

Zatim smo njihova naselja izvrnuli, pa smo učinili da ono što je gore bude dolje. Potom smo na njih sručili kamenje od tvrde gline.

Оят: 75

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّلۡمُتَوَسِّمِينَ

U kazni koja je pogodila Lutove sunarodnjake nalaze se znaci za one koji o tome razmišljaju.

Оят: 76

وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلٖ مُّقِيمٍ

Naselja u kojima je živio Lutov narod nalaze se pored puta, vide ih putnici koji njime prolaze.

Оят: 77

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ

To što se dogodilo sadrži pouke onima koji vjeruju.

Оят: 78

وَإِن كَانَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ لَظَٰلِمِينَ

Šuajbov narod, koji živjaše u Ejki, selu u kojem se nalazi brojno gusto drveće, bio je nasilnički narod, tim više jer nisu vjerovali u Allaha i smatrali su Šuajba lašcem.

Оят: 79

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامٖ مُّبِينٖ

Kaznili smo Šuajbova narod. Naselja u kojima su živjeli Lutov i Šuajbov narod nalaze se pored puta, vide ih putnici koji njime prolaze.

Оят: 80

وَلَقَدۡ كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡحِجۡرِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Stanovnici Hidžra, tj. Semud, poricali su sve poslanike time što su poricali Saliha, poslanika koji je njima poslan. (Hidžr je mjesto između Hidžaza i Šama.)

Оят: 81

وَءَاتَيۡنَٰهُمۡ ءَايَٰتِنَا فَكَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ

Stanovnicima Hidžra podastrli smo jasne dokaze da je istina ono u što ih Salih poziva i što im od Gospodara dostavlja. Jedan od tih dokaza jest pojava deve iz stijene. Pa ipak, oni te pokazatelje nisu uzimali u obzir i nisu im pridavali nikakvu pažnju.

Оят: 82

وَكَانُواْ يَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتًا ءَامِنِينَ

Salihovi sunarodnjaci klesali su kuće u brdima, vjerujući da će im one pružiti zaštitu od svega od čega strahuju.

Оят: 83

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُصۡبِحِينَ

Međutim, njih u svitanje zadesi strašan glas.

Оят: 84

فَمَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

Ni imeci koje su stekli ni njihove nastambe u brdima nisu ih mogli sačuvati od kazne.

Оят: 85

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلسَّاعَةَ لَأٓتِيَةٞۖ فَٱصۡفَحِ ٱلصَّفۡحَ ٱلۡجَمِيلَ

Mi smo nebesa i Zemlju i ono što je između njih mudro i s istinom stvorili, a ne uzalud. Čas oživljenja zacijelo će doći, zato se ti, Poslaniče, od višebožaca okreni i velikodušno im oprosti.

Оят: 86

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ

Poslaniče, tvoj Gospodar sve stvara i On sve zna.

Оят: 87

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ سَبۡعٗا مِّنَ ٱلۡمَثَانِي وَٱلۡقُرۡءَانَ ٱلۡعَظِيمَ

Mi smo ti objavili el-Fatihu, koja se sastoji od sedam ajeta. Ona je Kur'an veličanstveni.

Оят: 88

لَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجٗا مِّنۡهُمۡ وَلَا تَحۡزَنۡ عَلَيۡهِمۡ وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

Vjerovjesniče, ne pružaj poglede svoje na ono što Mi dajemo na uživanje nekim od njih i ne budi tužan zbog toga što oni poriču vjerske istine, a prema vjernicima blag i ponizan budi!

Оят: 89

وَقُلۡ إِنِّيٓ أَنَا ٱلنَّذِيرُ ٱلۡمُبِينُ

I reci, Božiji Poslaniče: “Ja samo jasno upozoravam na kaznu!”

Оят: 90

كَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَى ٱلۡمُقۡتَسِمِينَ

Opominjem vas kako vas ne bi zadesilo ono što je zadesilo one koji su podijelili Allahovu knjigu, pa u jedan dio povjerovali, a drugi dio porekli.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أن الله تعالى إذا أراد أن يهلك قرية ازداد شرهم وطغيانهم، فإذا انتهى أوقع بهم من العقوبات ما يستحقونه.

Kad Gospodar želi uništiti neko naselje ili grad, učini da stanovnici tog naselja prevrše mjeru u zlu i grijesima, pa na njih onda spusti kaznu koju zaslužuju.

• كراهة دخول مواطن العذاب، ومثلها دخول مقابر الكفار، فإن دخل الإنسان إلى تلك المواضع والمقابر فعليه الإسراع.

Pokuđeno je posjetiti gradove i naselja čiji su stanovnici uništeni. Isti status ima posjećivanje nevjerničkog groblja. Ukoliko čovjek ipak prolazi kroz takva mjesta, neka požuri.

• ينبغي للمؤمن ألا ينظر إلى زخارف الدنيا وزهرتها، وأن ينظر إلى ما عند الله من العطاء.

Vjernik ne treba pružati pogled ka ovozemaljskim ljepotama i čarima, nego treba gledati u ono što mu Allah daje.

• على المؤمن أن يكون بعيدًا من المشركين، ولا يحزن إن لم يؤمنوا، قريبًا من المؤمنين، متواضعًا لهم، محبًّا لهم ولو كانوا فقراء.

Vjernik je daleko od krivovjernih i ne tuguje ukoliko oni neće da vjeruju, a blizu je pravovjernih, ponizan je prema njima i voli ih, makar bili i siromašni.

Оят: 91

ٱلَّذِينَ جَعَلُواْ ٱلۡقُرۡءَانَ عِضِينَ

Dakle, opominjem vas kako vas ne bi zadesilo ono što je zadesilo one koji su podijelili Allahovu knjigu, pa su kazali da je sihr, odnosno poezija, odnosno proročanstvo.

Оят: 92

فَوَرَبِّكَ لَنَسۡـَٔلَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Poslaniče, tako Mi tvog Gospodara, ti će ljudi biti pozvati na odgovornost za to što su Knjigu podijelili u dijelove.

Оят: 93

عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Također ćemo ih pozvati na odgovornost zbog nevjerstva i grijeha koje su činili na dunjaluku.

Оят: 94

فَٱصۡدَعۡ بِمَا تُؤۡمَرُ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Vjerovjesniče, dostavljaj vjeru i pozivaj Allahu, a nemoj se obazirati na ono što govore i rade višebošci.

Оят: 95

إِنَّا كَفَيۡنَٰكَ ٱلۡمُسۡتَهۡزِءِينَ

Nemoj ih se bojati. Mi ćemo te, Poslaniče, osloboditi i sačuvati Kurejšija koji su vođe nevjerstva i što se rugaju.

Оят: 96

ٱلَّذِينَ يَجۡعَلُونَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Oni koji pored Allaha drugog boga uzimaju, takvi će saznati zle posljedice širka kojeg čine.

Оят: 97

وَلَقَدۡ نَعۡلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدۡرُكَ بِمَا يَقُولُونَ

Poslaniče, Mi dobro znamo da ti je teško u duši zbog toga što te krivovjerni utjeruju u laž i rugaju ti se!

Оят: 98

فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ

Zato ti slavi Allaha time što ćeš negirati sve ono što Mu ne priliči i hvali Ga iznoseći Njegova savršena svojstva. Uz to robuj Gospodaru i obavljaj namaz. Eto, pomoću toga ćeš odstraniti tugu i težinu u duši.

Оят: 99

وَٱعۡبُدۡ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأۡتِيَكَ ٱلۡيَقِينُ

I budi ustrajan u robovanju Allahu, sve dok te na tome smrt ne zatekne.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• عناية الله ورعايته بصَوْن النبي صلى الله عليه وسلم وحمايته من أذى المشركين.

Uzvišeni Allah vodi brigu i čuva Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, od zla mnogobožaca.

• التسبيح والتحميد والصلاة علاج الهموم والأحزان، وطريق الخروج من الأزمات والمآزق والكروب.

Pomoću slavljenja Allaha, zahvaljivanja Njemu i obavljanja namaza otklanjaju se brige i tuga, nevolje i krize.

• المسلم مطالب على سبيل الفرضية بالعبادة التي هي الصلاة على الدوام حتى يأتيه الموت، ما لم يغلب الغشيان أو فقد الذاكرة على عقله.

Od muslimana se traži da do smrti, i to neizostavno, robuje Allahu, pa se traži da obavlja namaz, sve dok je pri svijesti, tj. sve dok se ubraja u šerijatske obveznike.

• سمى الله الوحي روحًا؛ لأنه تحيا به النفوس.

Allah je Objavu nazvao “ruh”, što znači život, jer ona za dušu život znači.

• مَلَّكَنا الله تعالى الأنعام والدواب وذَلَّلها لنا، وأباح لنا تسخيرها والانتفاع بها؛ رحمة منه تعالى بنا.

Iz Svoje samilosti prema nama, Gospodar nam je dao stoku i potčinio nam je, te nam je dozvolio da se njome koristimo.