Маънолар таржимаси Оят 122 Сура Анъом сураси - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг бўшноқча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 122

أَوَمَن كَانَ مَيۡتٗا فَأَحۡيَيۡنَٰهُ وَجَعَلۡنَا لَهُۥ نُورٗا يَمۡشِي بِهِۦ فِي ٱلنَّاسِ كَمَن مَّثَلُهُۥ فِي ٱلظُّلُمَٰتِ لَيۡسَ بِخَارِجٖ مِّنۡهَاۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡكَٰفِرِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Da li je isti onaj koji je, prije upute, bio duhovno mrtav zbog nevjerstva, neznanja i grijeha, pa smo ga oživjeli upućujući ga ka vjerovanju, znanju i pokornosti Allahu, i onaj koji je i dalje u tminama nevjerstva, neznanja i grijeha iz kojih nikako ne može izaći i zbunjen je oko toga koji je pravi put? Kao što su ovim višebošcima uljepšani širk, jedenje strvine i raspravljanje uz korišćenje neistine, tako je i ostalim nevjernicima uljepšano njihovo činjenje grijeha, da bi na Sudnjem danu dobili bolnu kaznu.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأصل في الأشياء والأطعمة الإباحة، وأنه إذا لم يرد الشرع بتحريم شيء منها فإنه باق على الإباحة.

Pravna osnova u stvarima, i konzumiranju hrane, jeste dozvoljenost. A ono za šta ne postoji dokaz u šerijatu da je zabranjeno, ono ostaje dozvoljeno.

• كل من تكلم في الدين بما لا يعلمه، أو دعا الناس إلى شيء لا يعلم أنه حق أو باطل، فهو معتدٍ ظالم لنفسه وللناس، وكذلك كل من أفتى وليس هو بكفء للإفتاء.

Svako ko o vjeri govori bez znanja ili ljude poziva u nešto za šta ne zna da li je istina ili zabluda - takav je prešao Allahove granice, i nepravedan je prema sebi i drugima. Tu spada i onaj ko daje fetve a nije kompetentan za to.

• منفعة المؤمن ليست مقتصرة على نفسه، بل مُتَعدِّية لغيره من الناس.

Korist vjernika nije ograničena samo na njega, već dopire i do drugih.