Маънолар таржимаси Оят 2 Сура Жумъа сураси - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг бўшноқча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 2

هُوَ ٱلَّذِي بَعَثَ فِي ٱلۡأُمِّيِّـۧنَ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِهِۦ وَيُزَكِّيهِمۡ وَيُعَلِّمُهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَإِن كَانُواْ مِن قَبۡلُ لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

On je nepismenim Arapima koji nisu znali ni čitati ni pisati, poslao Poslanika, jednog između njih, koji pripada njihovom narodu, da im ajete Njegove koje mu objavljuje, kazuje i da ih očisti od nevjerstva i lošeg ponašanja, i da ih Kur'anu i sunnetu nauči, iako su prije slanja Poslanika bili u očitoj zabludi, i daleko od jasne istine, jer su obožavali kipove, prolijevali krv i kidali rodbinske veze.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• عظم منة النبي صلى الله عليه وسلم على البشرية عامة وعلى العرب خصوصًا، حيث كانوا في جاهلية وضياع.

Ajeti ukazuju na veličinu blagodati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, čija blagodat obuhvata cijelo čovječanstvo, općenito, a Arape posebno, jer su oni prije toga bili u neznanju i zabludi.

• الهداية فضل من الله وحده، تطلب منه وتستجلب بطاعته.

Uputa je blagodat koja dolazi samo od Allaha, od Njega se traži, a dobiva se pokornošću Njemu.

• تكذيب دعوى اليهود أنهم أولياء الله؛ بتحدّيهم أن يتمنوا الموت إن كانوا صادقين في دعواهم لأن الولي يشتاق لحبيبه.

Ajetima se negira ispravnost tvrdnje jevreja da su oni Allahovi miljenici i nudi im se kao izazov da požele smrt, ako su iskreni u svojim tvrdnjama, tim više jer čovjek žudi za susretom sa voljenim.