Маънолар таржимаси Оят 192 Сура Аъроф сураси - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг бўшноқча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 192

وَلَا يَسۡتَطِيعُونَ لَهُمۡ نَصۡرٗا وَلَآ أَنفُسَهُمۡ يَنصُرُونَ

Božanstva koja obožavaju nisu u stanju pomoći svojim obožavaocima, niti su u stanju sama sebi pomoći, pa kako onda da ih obožavaju?!

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• في الآيات بيان جهل من يقصد النبي صلى الله عليه وسلم ويدعوه لحصول نفع أو دفع ضر؛ لأن النفع إنما يحصل من قِبَلِ ما أرسل به من البشارة والنذارة.

Ovi ajeti objašnjavaju neznanje onih koji upućuju dove Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, želeći da im on pribavi korist ili da od njih odagna štetu, jer sva njegova korist koju sada imamo jeste Objava koju nam je dostavio, a koja sadrži upozoravajuće i radosne vijesti.

• جعل الله بمنَّته من نوع الرجل زوجه؛ ليألفها ولا يجفو قربها ويأنس بها؛ لتتحقق الحكمة الإلهية في التناسل.

Allah je, kao blagodat, dao čovjeku ženu koja pripada njegovoj vrsti, kako bi se uz nju smirio, i kako bi se ostvarila Allahova mudrost u razmnožavanju.

• لا يليق بالأفضل الأكمل الأشرف من المخلوقات وهو الإنسان أن يشتغل بعبادة الأخس والأرذل من الحجارة والخشب وغيرها من الآلهة الباطلة.

Ne dolikuje najpotpunijem, najboljem i najčasnijem stvorenju - čovjeku - da obožava ništavna stvorenja poput kamenja, drveća i drugih.