Маънолар таржимаси Сура Наҳл - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 273 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 55

لِيَكۡفُرُواْ بِمَآ ءَاتَيۡنَٰهُمۡۚ فَتَمَتَّعُواْ فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ

То што порицатељи верују у лажна божанства навело их је на порицање Божјих благодати које им је указао, а једна од тих благодати јест отклањање невоље у којој се налазе. Зато им се каже да уживају у благодатима у којима се налазе, све док их на задеси Божја казна, овоземаљска и оносветска.

Оят: 56

وَيَجۡعَلُونَ لِمَا لَا يَعۡلَمُونَ نَصِيبٗا مِّمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡۗ تَٱللَّهِ لَتُسۡـَٔلُنَّ عَمَّا كُنتُمۡ تَفۡتَرُونَ

Многобошци својим божанствима, која ништа не знају, не доносе добро нити чувају од зла јер су нежива материја, остављају део хране коју им Бог даје па им се помоћу тога умиљавају. Кунем се, бићете сигурно питани о многобошци, у вези с лажима које износите да су кипови којима се клањате богови, и да им припада удео у вашем иметку.

Оят: 57

وَيَجۡعَلُونَ لِلَّهِ ٱلۡبَنَٰتِ سُبۡحَٰنَهُۥ وَلَهُم مَّا يَشۡتَهُونَ

Многобошци међу Арапима приписују Богу кћери и тврде да су то анђели, а себи приписују синове, којима теже и које воле. Ето тако Богу приписују оно чиме ни сами нису задовољни и што сами не желе. Нека је слављен Бог и веома високо изнад оног што Му приписују! Постоји ли већа неправда од тога?!

Оят: 58

وَإِذَا بُشِّرَ أَحَدُهُم بِٱلۡأُنثَىٰ ظَلَّ وَجۡهُهُۥ مُسۡوَدّٗا وَهُوَ كَظِيمٞ

Кад се неком од меканских многобожаца јави да му се родила ћерка, лице му потамни од презира и срце му се испуни тугом и бригом. Али, ипак, Богу приписује ћерке, а сам њима није задовољан.

Оят: 59

يَتَوَٰرَىٰ مِنَ ٱلۡقَوۡمِ مِن سُوٓءِ مَا بُشِّرَ بِهِۦٓۚ أَيُمۡسِكُهُۥ عَلَىٰ هُونٍ أَمۡ يَدُسُّهُۥ فِي ٱلتُّرَابِۗ أَلَا سَآءَ مَا يَحۡكُمُونَ

Након те вести крије се од људи због несреће која му је јављена и двоуми се хоће ли тако презрен да је задржи или ће у земљу да је зарови? Како ружно многобошци просуђују тврдећи да Бог има ћерке, а сами ћеркама нису задовољни!

Оят: 60

لِلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ مَثَلُ ٱلسَّوۡءِۖ وَلِلَّهِ ٱلۡمَثَلُ ٱلۡأَعۡلَىٰۚ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Неверници који не верују у Будући свет поседују својства мањкавости, и притом су незналице и у заблуди, и њима као људима су потребна деца, а кад је реч о Свемогућем Богу, Он поседује узвишена својства, савршенство, славу, лепоту, независност, величанственост, силу, непобедивост и несавладивост. Он мудро ствара и прописује.

Оят: 61

وَلَوۡ يُؤَاخِذُ ٱللَّهُ ٱلنَّاسَ بِظُلۡمِهِم مَّا تَرَكَ عَلَيۡهَا مِن دَآبَّةٖ وَلَٰكِن يُؤَخِّرُهُمۡ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗىۖ فَإِذَا جَآءَ أَجَلُهُمۡ لَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ سَاعَةٗ وَلَا يَسۡتَقۡدِمُونَ

Кад би Бог кажњавао оне који не верују, искоренио би све што се налази на Земљи. Међутим, Бог, узвишен и слављен нека је Он, даје времена људима до рока унапред одређеног; кад то време наступи, Бог их брзо кажњава, а они не могу ни да одложе тај тренутак нити могу да га убрзају.

Оят: 62

وَيَجۡعَلُونَ لِلَّهِ مَا يَكۡرَهُونَۚ وَتَصِفُ أَلۡسِنَتُهُمُ ٱلۡكَذِبَ أَنَّ لَهُمُ ٱلۡحُسۡنَىٰۚ لَا جَرَمَ أَنَّ لَهُمُ ٱلنَّارَ وَأَنَّهُم مُّفۡرَطُونَ

Вишебошци, дакле, приписују Богу ћерке, а сами их не желе, и још тврде да их чека леп завршетак на Будућем свету. Уистину, они ће у ватри вечно да горе, остављени и заборављени.

Оят: 63

تَٱللَّهِ لَقَدۡ أَرۡسَلۡنَآ إِلَىٰٓ أُمَمٖ مِّن قَبۡلِكَ فَزَيَّنَ لَهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ أَعۡمَٰلَهُمۡ فَهُوَ وَلِيُّهُمُ ٱلۡيَوۡمَ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Кунем се Собом, да Сам слао и пре тебе Мухаммеде посланике њиховим народима, па је истим тим народима ђаво улепшавао идолопоклонство и одвраћао их је од обожавања Узвишеног Бога. Ђаво је управљао њима, одводећи их у заблуду и спречавајући их да пођу Правим путем, и постао је њихов лажни заштитник. Због тога их чека болна и жестока патња.

Оят: 64

وَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ إِلَّا لِتُبَيِّنَ لَهُمُ ٱلَّذِي ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٗ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Бог ти је објавио Кур’ан, Веровесниче, да би својим следбеницима објаснио оно око чега се разилазе кад су у питању веровање и прописи, и како би разјаснио истину и успоставио доказ против њих. Бог упућује оног кога жели, а овим Кур’аном указује милост оном ко верује у њега, размишља о њему и примењује га у пракси. У Кур’ану су спас, срећа, упута и милост.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• من جهالات المشركين: نسبة البنات إلى الله تعالى، ونسبة البنين لأنفسهم، وأَنفَتُهم من البنات، وتغيّر وجوههم حزنًا وغمَّا بالبنت، واستخفاء الواحد منهم وتغيبه عن مواجهة القوم من شدّة الحزن وسوء الخزي والعار والحياء الذي يلحقه بسبب البنت.

Незнање идолопоклоника огледа се и у томе што Господару приписују кћери, а себи прижељкују синове, као и то што се, након што им буде јављено да им се кћерка родила, крију то од света, тужни и забринути због срамоте која их је стигла.

• من سنن الله إمهال الكفار وعدم معاجلتهم بالعقوبة ليترك الفرصة لهم للإيمان والتوبة.

Божји је закон да неверницима даје времена и не жури да их казни. Тиме им даје прилику да поверују и покају се.

• مهمة النبي صلى الله عليه وسلم الكبرى هي تبيان ما جاء في القرآن، وبيان ما اختلف فيه أهل الملل والأهواء من الدين والأحكام، فتقوم الحجة عليهم ببيانه.

Највећи Послаников, нека је мир над њим и Божја милост, задатак јесте да достави и објасни Објаву, као и оно око чега се људи разилазе кад је реч о веровању и верским питањима. Он је тиме успоставио доказ против људи који се нису покорили Божјим заповестима.