Маънолар таржимаси Оят 120 Сура Бақара сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 120

وَلَن تَرۡضَىٰ عَنكَ ٱلۡيَهُودُ وَلَا ٱلنَّصَٰرَىٰ حَتَّىٰ تَتَّبِعَ مِلَّتَهُمۡۗ قُلۡ إِنَّ هُدَى ٱللَّهِ هُوَ ٱلۡهُدَىٰۗ وَلَئِنِ ٱتَّبَعۡتَ أَهۡوَآءَهُم بَعۡدَ ٱلَّذِي جَآءَكَ مِنَ ٱلۡعِلۡمِ مَا لَكَ مِنَ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٍ

Узвишени се Бог обраћа Свом веровеснику, усмеравајући га и упозоравајући: "Јевреји и хришћани неће бити задовољни тобом све док не оставиш ислам и док не постанеш следбеник онога на чему су они. Али, ако би то урадио ти или неко од твојих следбеника, након јасне истине која ти је дошла, нико те од Бога не би могао заштити нити би ти могао помоћи." Овај стих довољан је показатељ опасности остављања истине и опонашања следбеника заблуде.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أن المسلمين مهما فعلوا من خير لليهود والنصارى؛ فلن يرضوا حتى يُخرجوهم من دينهم، ويتابعوهم على ضلالهم.

Колико год добра да ураде муслимани јеврејима и хришћанима, они неће њима бити задовољни све док их не изведу из Ислама, и док их муслимани не почну следити у њиховој заблуди.

• الإمامة في الدين لا تُنَال إلا بصحة اليقين والصبر على القيام بأمر الله تعالى.

Вођство у вери се постиже само исправним убеђењем и стрпљењем на извршавању Аллахових наредби.

• بركة دعوة إبراهيم عليه السلام للبلد الحرام، حيث جعله الله مكانًا آمنًا للناس، وتفضّل على أهله بأنواع الأرزاق.

Овде видимо и колики је благослов имала Аврамова, мир над њим, молба за Мекку, јер ју је Аллах учинио сигурним местом за људе, и њене становнике је опскрбио многим врстама опскрбе.