Маънолар таржимаси Оят 20 Сура Фурқон сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 20

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا قَبۡلَكَ مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ إِلَّآ إِنَّهُمۡ لَيَأۡكُلُونَ ٱلطَّعَامَ وَيَمۡشُونَ فِي ٱلۡأَسۡوَاقِۗ وَجَعَلۡنَا بَعۡضَكُمۡ لِبَعۡضٖ فِتۡنَةً أَتَصۡبِرُونَۗ وَكَانَ رَبُّكَ بَصِيرٗا

Божји Посланиче, Бог није послао пре тебе ниједног посланика а да није био из људског рода, и сви су посланици јели, пили и бавили су се обичним пословима којима се баве сви други људи. Ти ниси први посланик који то ради. Људи, Свезнајући Бог је учинио да будете искушење једни другима због међусобне разлике у богатству и сиромаштву, здрављу и болести. Па зар нећете издржати оно што вам је одређено судбином и стрпљиво подносити искушења, због чега ће вас Бог наградити. А Господар твој види и зна ко је стрпљив, а ко то није; ко је послушан, а ко непослушан.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الجمع بين الترهيب من عذاب الله والترغيب في ثوابه.

Ови одломци објединили су застрашивање од казне и подстицај за спас и награду.

• متع الدنيا مُنْسِية لذكر الله.

Материјални ужици и благодати наводе човека да заборави на Бога.

• بشرية الرسل نعمة من الله للناس لسهولة التعامل معهم.

У томе што су посланици из људског рода огледа се Божја благодат према људима. Заправо, олакшана им је комуникација са посланицима.

• تفاوت الناس في النعم والنقم اختبار إلهي لعباده.

Божје је одређење да се људи разликују у погледу благодати и несрећа.