Маънолар таржимаси Сура Шуъаро сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Песници

Суранинг мақсадларидан..:

بيان آيات الله في تأييد المرسلين وإهلاك المكذبين.

Појашњење знакова Божјих у подршци посланицима и уништењу негатора.

---

Оят: 1

طسٓمٓ

(Та син мим) О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

Оят: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази часног Кур’ана који одвајају истину од неистине.

Оят: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе упропастити због тога што твоји сународници, Божји Посланиче, неће да поверују, из сажаљења према њима и жеље да буду верници?

Оят: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад би Бог Узвишени, хтео, послао би незнанобошцима с неба једно знамење, чудо, због којег би неизоставно постали верници и повиновали би се том знамењу. Али, Бог не жели да пошаље таква знамења како би их искушао хоће ли поверовати у невидљиви свет.

Оят: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И меканским незнанобошцима не дође ниједна нова опомена од Милостивог која садржи доказ да је Аллах један једини Бог и да је Мухаммед Божји посланик, а да је не одбише и леђа јој не окренуше.

Оят: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Незнанобошци поричу величанствени Кур’ан и ругају се његовим речима и доказима – па стићи ће их сигурно последице њиховог порицања, ругања и других гнусних дела која чине на овом свету и снаћи ће их казна.

Оят: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Они устрајно поричу и не желе да размисле како је Свемогући Бог учинио да из земље ниче биље различитих боја и облика, лепог изгледа и од велике користи људима и животињама?

Оят: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У ницању разноликог биља из земље очигледан је доказ да онај ко је у стању да учини да то биље поново оживи, је у стању да оживи и мртве људе, али већина не жели да верује.

Оят: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, Господар твој, заиста је силан, па Га нико не може надвладати. Он је самилостан према Својим створењима.

Оят: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

И спомени Веровесниче када се Свевишњи Бог обратио посланику Мојсију, мир над њим, наредивши му да оде код неправедних људи који су поробили племе Израиља и који не верују у Бога.

Оят: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

Дакле, наредио му је да оде код фараоновог народа и да га на благ и учтив начин подсети на неопходност богобојазности, а то је чињење добра, а сустезање од зла.

Оят: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије, мир над њим, рече: “Господару мој, заиста се бојим да ће ме фараон и народ његов лажовом прогласити, и да ће одбити оно што ћу им од Тебе донети!”

Оят: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

“И бојим се да ће ме, ако порекну моје посланство, обузети туга и брига”, рече Мојсије, мир над њим. “Боже, зато пошаљи анђела Гаврила Арону, мом брату, с посланицом, да би ми он помогао у достављању вере.”

Оят: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

И Мојсије рече: “А према њима сам се огрешио: убио сам једног њиховог човека, Копта, па ме страх да ће ме они убити због тога.”

Оят: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

Бог Узвишени, рече Мојсију, мир над њим: “Никако! То се неће догодити, они неће моћи да те убију.” Ти и твој брат Арон идите фараону с Нашим доказима, помоћу којих ћете доказати да истину говорите. Ми ћемо бити с вама двојицом, са Својим знањем, подршком, помоћи и чувањем. Ми чујемо шта ви њима говорите и шта они вама говоре. Нама ништа не промиче.”

Оят: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Дакле, Мојсију и Арону је наређено да оду код фараона и да га известе да су њих двојица посланици Створитеља свега што постоји.

Оят: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

И да затраже од фараона да ослободи синове Израиљеве, и да допусти да пођу с њима двојицом.

Оят: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон се обратио Мојсију, мир над њим: “Зар си, о Мојсије, заборавио да си као дете био на нашем дворцу и да смо те ми одгајали!? Зар си заборавио да си код нас провео многе године!? На основу чега тврдиш да си посланик?”

Оят: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И рече: “И починио си велико недело онда кад си убио Копта помажући свом сународнику! И још си незахвалан на благодатима којима сам те обасуо.”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• حرص الرسول صلى الله عليه وسلم على هداية الناس.

Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, жарко је желео да људи пођу Правим путем.

• إثبات صفة العزة والرحمة لله.

Очити доказ да су достојанство и милост од Божјих својстава.

• أهمية سعة الصدر والفصاحة للداعية.

Веома је важно да онај ко позива у Ислам буде великодушан и речит.

• دعوات الأنبياء تحرير من العبودية لغير الله.

Мисија веровесника била је ослободити људе од обожавања других мимо Бога.

• احتج فرعون على رسالة موسى بوقوع القتل منه عليه السلام فأقر موسى بالفعلة، مما يشعر بأنها ليست حجة لفرعون بالتكذيب.

Негирајући Мојсијево посланство, фараон се позвао на то да је Мојсије убио Копта. Мојсије је признао своју грешку, из чега следи да то фараону није оправдање за порицање.

Оят: 20

قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذٗا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

“Јесам, убио сам оног човека, али то се догодило пре него што сам добио Објаву, и док сам још био у незнању”, признао је Мојсије.

Оят: 21

فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمٗا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

“А од вас сам побегао у Меден плашећи се да ћете ме убити, па ми је касније Господар мој знање и мудрост даровао и међу посланике ме, које шаље људима, уврстио”, објаснио је Мојсије.

Оят: 22

وَتِلۡكَ نِعۡمَةٞ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Напослетку је Мојсије упитао: “Фараоне, у праву си што се позиваш на своје доброчинство према мени! Ниси ме поробио, премда си поробио моје сународнике, синове Израиљеве. Али све то није разлог да те не позовем у истинску веру!”

Оят: 23

قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Затим је фараон упитао Мојсија, мир над њим: “Ко је Господар светова, за Кога тврдиш да си Његов посланик?”

Оят: 24

قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ

“Мој Господар је Онај Који поседује и управља свиме што постоји, Њему припадају власт и суд на небесима и на Земљи и на оном што је између њих”, одговорио је посланик Мојсије, мир над њим. “Уколико сте чврсто уверени у то, обожавајте искључиво Бога!”

Оят: 25

قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ

“Зар не чујете шта је одговорио Мојсије? Зар не чујете лажне тврдње које износи?” Упитао је фараон своје великодостојнике и главешине.

Оят: 26

قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Аллах је Господар ваш и Господар ваших давних предака?” Рече Мојсије.

Оят: 27

قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونٞ

Фараон се обрати својим сународницима Коптима: “Мојсије, који тврди да је посланик, избезумљен је и сасвим луд, не уме да одговори на питање и говори бесмислице.”

Оят: 28

قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ

Мојсије је рекао: “Бог Узвишени, Коме вас позивам, Господар је истока, Господар запада и Господар простора који се између њих налази, ако памети имате, па да о томе промислите.”

Оят: 29

قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ

Не могавши да се бори аргументима, фараон је запретио Мојсију, мир над њим: “Прихватиш ли каквог бога поред мене, сигурно ћу те у тамницу бацити!”

Оят: 30

قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءٖ مُّبِينٖ

Мојсије, мир над њим, упита: “Зар ћеш ме бацити у тамницу и у случају да ти приложим категоричке доказе и очигледна знамења да сам уистину Божји посланик?”

Оят: 31

قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

“Ако истину говориш, о Мојсије”, рекао је фараон, “дај нам те доказе и знамења које си споменуо.”

Оят: 32

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

А Мојсије, мир над њим, баци штап и он се одједном у огромну, праву змију претвори која поче пузати земљом.

Оят: 33

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

Затим посланик Мојсије, мир над њим, у недра стави руку своју, која је била сасвим уобичајена, па је потом извуче из недара, кад она посматрачима белом, светлом, блиставом се указа, без икакве болести и мане.

Оят: 34

قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

Фараон се обрати великодостојницима око себе: “Мојсије је, заиста, вешт мађионичар и вешт у чаробњаштву!”

Оят: 35

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

“Мојсије хоће овом магијом да вас из земље ваше изведе и да он њоме завлада”, примети фараон и рече великодостојницима: “Па како да поступимо са њим?”

Оят: 36

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

Великодостојници фараоновог народа рекоше: “Остави Мојсија и Арона, немој их одмах казнити, већ у градове пошаљи своје људе да сакупе чаробњаке!”

Оят: 37

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمٖ

“Твоји људи ће ти довести све изузетно веште чаробњаке.”

Оят: 38

فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

Тако фараон сакупи чаробњаке у одређено време и место.

Оят: 39

وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ

А народу би речено да се сакупе и присуствују надметању између Мојсија, мир над њим, и чаробњака, како би се уверили ко је од њих у праву.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أخطاء الداعية السابقة والنعم التي عليه لا تعني عدم دعوته لمن أخطأ بحقه أو أنعم عليه.

Претходни греси неког мисионара, или заслуге које он неком дугује, не значи да тај мисионар нема право позивати у истинско веровање оног према коме се огрешио, или оног коме дугује доброчинство.

• اتخاذ الأسباب للحماية من العدو لا ينافي الإيمان والتوكل على الله.

Подузимање потребних корака у сврху заштите од непријатеља није опречно веровању и ослањању на Бога.

• دلالة مخلوقات الله على ربوبيته ووحدانيته.

Створења указују на то да је Аллах једини Бог, Који је све створио и Који све одржава.

• ضعف الحجة سبب من أسباب ممارسة العنف.

Људи посежу за силом и због неутемељености доказа на који се позивају.

• إثارة العامة ضد أهل الدين أسلوب الطغاة.

Хушкање народа против оних који су привржени вери метода је којом се користе силници.

Оят: 40

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

Њихов је циљ био да следе чаробњаке и да исповедају њихову веру, ако победе Мојсија.

Оят: 41

فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

Пошто су стигли да се супротставе Мојсију, чаробњаци фараона упиташе: “Хоћемо ли заиста бити награђени ако победимо Мојсија?”

Оят: 42

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذٗا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

“Да, ако победите, добићете награду”, фараон одговори. “И сигурно ћете бити једни од оних који су мени најближи, даћу вам веома висок положај.”

Оят: 43

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ

Чаробњацима се обратио Мојсије, ослањајући се на Божју помоћ, знајући да оно чиме он располаже није враџбина: “Баците на земљу своје штапове и конопце, које сте одлучили да баците!”

Оят: 44

فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

И чаробњаци бацише на земљу конопце и штапове своје, а притом се заклеше фараоновом моћи и достојанством да ће они Мојсија данас сигурно да победе.

Оят: 45

فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

Онда посланик Мојсије, мир над њим, баци свој штап из руке и гле – Бог Узвишени, претвори га у огромну страшну змију која прогута све њихове конопце и штапове – чаролију коју су приправили.

Оят: 46

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Видевши да она огромна змија, која је малочас била штап, прогута и уништи чаролију коју су припремили, фараонови чаробњаци челима по тлу попадаше.

Оят: 47

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Рекоше: “Верујемо у Бога, Господара свега што постоји!”

Оят: 48

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

“Верујемо у Бога, Господара Мојсијевог и Ароновог”, казаше на крају.

Оят: 49

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

Негодујући због тога што су чаробњаци пред окупљеним народом поверовали, фараон викну: “Зар да поверујете у Мојсијево посланство, а ја вам то нисам допустио? Мојсије је ваш вођа, то је очигледно, он вас је магији поучио и ви сте сви део завере како бисте становнике Египта из њихове земље истерали, али – запамтићете каква ће вас казна снаћи!” Затим се презрени фараон заклео чаробњацима да ће им руке и ноге унакрсно одсећи, а након чега ће их, све одреда, из освете што су поверовали у Мојсијево посланство и што су постали његови следбеници, побити и разапети на палмина стабла.

Оят: 50

قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

Чаробњаци на то фараону одговорише: “Није страшна овоземаљска казна, којом нам претиш! Твоја је казна, заиста, краткотрајна и пролазна. Ми ћемо се Богу вратити, и Он ће нас у вечну милост увести.”

Оят: 51

إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

“Жудимо да нам Господар наш”, рекоше они, “пређе преко свих наших лоших дела која смо пре чинили, јер смо први који су поверовали у посланика Мојсија.”

Оят: 52

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ

И Свезнајући Бог објави посланику Мојсију, мир над њим: “Синове Израиљеве поведи ноћу да би се лакше скривали, јер ће фараон да вас са својом војском засигурно гони, да вас врати назад.”

Оят: 53

فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

Чувши да ће Мојсије, мир над њим, да напусти Египат са својим сународницима, послао је сакупљаче у све египатске градове, да би сустигао Мојсија и његове следбенике да их врати у Египат.

Оят: 54

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةٞ قَلِيلُونَ

“Заиста, Мојсије и његови следбеници чине групу која је малена, безазлена и презрена”, казао је фараон умањујући вредност синова Израиљевих.

Оят: 55

وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ

“Иако их је мало, добро су нас расрдили”, рече фараон.

Оят: 56

وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ

И рече: “А ми смо спремни и пратимо шта они раде.”

Оят: 57

فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

Тако је Бог Узвишени, учинио да фараон и војске његове напусте Египат, земљу предивних зелених вртова и питких вода.

Оят: 58

وَكُنُوزٖ وَمَقَامٖ كَرِيمٖ

И да напусте ризнице злата и сребра, стечени иметак и прелепе куће у којима су живели.

Оят: 59

كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Како је учинио да фараон и Копти - народ који га је обожавао, напусте своју земљу, Бог је учинио да синови Израиљеви уживају у Палестини у истим таквим благодатима.

Оят: 60

فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ

И фараон и његов народ сустигоше синове Израиљеве када је Сунце излазило.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• العلاقة بين أهل الباطل هي المصالح المادية.

Они који следе неистину одржавају међусобну везу због материјалне користи.

• ثقة موسى بالنصر على السحرة تصديقًا لوعد ربه.

Мојсије је био потпуно уверен у то да ће поразити чаробњаке, на основу тога што му је то Господар обећао.

• إيمان السحرة برهان على أن الله هو مُصَرِّف القلوب يصرفها كيف يشاء.

То што су чаробњаци поверовали очит је доказ да Бог управља срцима онако како Он хоће.

• الطغيان والظلم من أسباب زوال الملك.

Прелажење граница у злу и чињење неправде води у губљење власти.

Оят: 61

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

И кад су се две скупине, Мојсијев народ и фараонова војска, међусобно угледале, Мојсијеви, мир над њим, другови повикаше: “Фараон и његове војске само што нас нису стигли! Ми немамо снаге да им се супротставимо!”

Оят: 62

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Грешите! Није тако као што мислите! Бог ће ми помоћи, Он ће ме путем спаса повести”, каза Мојсије, мир над њим.

Оят: 63

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقٖ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

Онда је Узвишени Бог објавио Мојсију: “Удари штапом својим по мору!” Услед Мојсијевог, мир над њим, ударца море се раздвојило на дванаест пролаза, на онолико колико је било племена која су чинила Мојсијев народ, па је свака страна мора изгледала као огромно брдо у својој чврстини, тако да вода није протицала.

Оят: 64

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

Мудри Бог учинио је да се фараон и његови поклоници приближе мору и да у њему уђу мислећи да и они могу проћи.

Оят: 65

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

А Мојсија, мир над њим, и његове следбенике Узвишени је Бог спасио: прешли су море и нико се од њих није утопио.

Оят: 66

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што су се синови Израиљеви спасили, Бог Узвишени, уништио је фараона и његову војску.

Оят: 67

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У Мојсијевом, мир над њим, спасењу помоћу пролаза у мору које се раставило, и фараоновом уништењу лежи заиста очигледно знамење и категорички доказ о истинитости оног Мојсијевог, мир над њим, посланства. Али, већина оних који су били уз фараона нису били верници.

Оят: 68

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, Господар твој, заиста је Силан и може да се освети Својим непријатељима; а Самилостан је према покајницима.

Оят: 69

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

Казуј својим сународницима, Божји Посланиче, вести о Божјем миљенику Авраму, мир над њим.

Оят: 70

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

Када се обратио свом оцу и својим сународницима: “Шта то ви, поред Свевишњег Бога, обожавате?"

Оят: 71

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامٗا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

Они му одговорише: “Обожавамо идоле, искрено им се предајемо и њима се по цео дан обраћамо.”

Оят: 72

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

Аврам, мир над њим, рече својим сународницима: “Чују ли вас ваши кипови када им се обраћате?”

Оят: 73

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

“Могу ли вам ваши богови које обожавате прибавити какво добро – ако сте им верни и предани, односно могу ли вам какво зло нанети – ако бисте их се одрекли?” Упита их посланик Аврам, мир над њим.

Оят: 74

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

“Не, они не чују наше молбе, ми баш никакво добро немамо од тога што их обожавамо, нити бисмо били на каквој штети ако бисмо их престали обожавати”, одговорише многобошци. “Али, затекли смо своје претке да тако чине, па их ми, ето, у томе одано и брижно следимо.”

Оят: 75

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

“А јесте ли размишљали”, поновио је Аврам, “о томе да су кипови које ви обожавате поред Узвишеног Бога,”

Оят: 76

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

“и које су обожавали ваши давни преци”, казао је Аврам.

Оят: 77

فَإِنَّهُمۡ عَدُوّٞ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И рече: “Сва ваша божанства која обожавате поред Свезнајућег Бога, непријатељи су моји јер су неистина. Али, мој непријатељ није Бог, Господар свих створења.”

Оят: 78

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

“Бог је Онај Који ме је створио, Он ме Правим путем упућује у погледу добробити овог и будућег света”, рече свом народу посланик Аврам, мир над њим.

Оят: 79

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

И рече: “Бог је Онај Који ме храни кад сам гладан, и Који ме поји кад сам жедан.”

Оят: 80

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

“Бог је Онај Који ме, кад оболим, исцељује, само Он може оздрављење дати”, казао је Аврам.

Оят: 81

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

“Бог ће ме усмртити кад дође мој смртни час, а затим ће ме оживети из гроба”, наставио је Аврам, мир над њим.

Оят: 82

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

И рекао је: “Бог је једини Онај Који ће ми – надам се – опростити грехе и прећи преко мојих ружних поступака на Дан коначног полагања рачуна.”

Оят: 83

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Затим се посланик Аврам, мир над њим, обратио Свевишњем Богу молитвом: “Господару мој, знање ми исправно и проницљивост подари, и добрима ме придружи, у рајским баштама уживања!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الله مع عباده المؤمنين بالنصر والتأييد والإنجاء من الشدائد.

Свемогући је Бог уз вернике: пружа им Своју помоћ и подршку и избавља их из тешких ситуација.

• ثبوت صفتي العزة والرحمة لله تعالى.

У Божја се својства убрајају достојанство и милост.

• خطر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• أمل المؤمن في ربه عظيم.

Верник у Господара полаже велику наду.

Оят: 84

وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقٖ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

“И учини, Боже, да ме нараштаји који ће доћи после мене по лепом спомињу до Дана судњег”, замолио је Аврам.

Оят: 85

وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ

Такође је замолио: “Боже, учини ме једним од богобојазних и честитих, добрих и искрених људи које ћеш настанити и који ће уживати у благодатима Раја!”

Оят: 86

وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

“И опрости, Боже, оцу мом јер је он, зато што верује у многобоштво, један од оних који су залутали!” Овако је замолио Аврам, мир над њим, пре него што се показало да је његов отац, Божји непријатељ. Одрекао се Аврам свог оца чим је схватио да ће заувек остати неверник, и након тога није више за њега тражио опрост.

Оят: 87

وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ

“И немој ме, Боже мој, осрамотити пред створењима на Дан кад ћеш оживети људе ради полагања рачуна”, замолио је Аврам.

Оят: 88

يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالٞ وَلَا بَنُونَ

Па је додао: “Смилуј ми се на Дан проживљења, кад човеку неће иметак који је скупљао користити, као ни синови који су били уз њега на овом свету!”

Оят: 89

إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبٖ سَلِيمٖ

Аврам је рекао да ће да успе само онај ко чистог монотеистичког срца пред Бога ступи, чије срце буде чисто од многобоштва и сваке врсте лицемерства. Такав ће имати користи од иметка који је уделио на Божјем путу и од деце која за њега буду упућивала молитву.

Оят: 90

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ

Бог ће, узвишен и слављен нека је Он, да приближи Рај онима који су били богобојазни, и који су извршавали Божје заповести а сустезали се од Божјих забрана.

Оят: 91

وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ

А незнанобошцима, који су на овом свету били у заблуди и далеко од праве вере, указаће се Пакао успламтели онда кад буду стајали на Судњем дану.

Оят: 92

وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

Незнанобошци ће бити укорени, па ће им се рећи: “Где су ваши кипови и идоли које сте обожавали на Земљи?”

Оят: 93

مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ

Казаће им се: “Исти ти кипови и идоли које сте обожавали, а нисте Свемогућег Бога – могу ли вам они сад помоћ пружити и од неизбежне вас казне заштитити? Штавише, могу ли сами себи помоћ пружити и казну избећи?”

Оят: 94

فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ

Затим ће Свевишњи Бог стровалити у Пакао незнанобошце са њиховим лажним божанствима, и сјединиће у Паклу коловође заблуде са својим присталицама.

Оят: 95

وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ

И војске Сотонине, његови помагачи, сви ће, без изузетка, бити с незнанобошцима бачени у провалију Пакла.

Оят: 96

قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ

У Паклу ће се спорити незнанобошци, који су веровали да постоје друга божанства поред Бога, свађаће се с онима које су обожавали.

Оят: 97

تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٍ

Говориће: “Тако нам Бога, на пролазном свету били смо, збиља, у очитој заблуди!”

Оят: 98

إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

“Ми смо вас - лажне немоћне богове, изједначавали са Свевишњим Богом, Господаром свега што постоји, и вас смо, као што смо Њега, обожавали, рећи ће.

Оят: 99

وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

“А само зликовци кривим нас путем поведоше, они који су нас потицали да обожавамо лажна божанства, а не Бога”, казаће.

Оят: 100

فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ

“Зато сад”, пожалиће се несрећници, “немамо никакве заговорнике који би се заузели код Узвишеног Бога и отклонили од нас казну.”

Оят: 101

وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمٖ

“И немамо пријатеље који нас искрено воле, па да се за нас заузму и изваде нас из ватре”, рећи ће.

Оят: 102

فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةٗ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И рећи ће: “О, камо среће да имамо другу прилику, па да се можемо вратити на пролазни свет, па да поверујемо у Бога!”

Оят: 103

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У овом казивању о посланику Авраму, мир над њим, и ружном завршетку порицатеља налазе се знакови, поуке и поруке онима који имају разума, па ипак већина оних који су чули ово казивање не верује.

Оят: 104

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, Господар твој, заиста је силан - освећује се Својим непријатељима, а самилостан је према покајницима.

Оят: 105

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Нојев, мир над њим, народ проглашавао је лажним свог посланика Ноја, није веровао у његово посланство.

Оят: 106

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад је Салах, мир над њим, својим сународницима по крви, рекао: “Шта вам је па се не бојите узвишеног Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

Оят: 107

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем обавезу вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ноје, мир над њим, својим сународницима.

Оят: 108

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рекао је Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 109

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И казао је посланик Ноје својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Оят: 110

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рече Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 111

۞ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ

Међутим, Нојеви сународници рекоше: “Зар ћемо поверовати у то у шта нас позиваш, кад те следе најпрезренији и најмање угледни људи међу нама? Међу твојим следбеницима нема угледне господе и првака!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أهمية سلامة القلب من الأمراض كالحسد والرياء والعُجب.

Од велике је важности имати срце које је чисто од болести, као што су нпр. завист, показивање пред светом, задивљеност самим собом.

• تعليق المسؤولية عن الضلال على المضلين لا تنفع الضالين.

Заблуделима неће бити од користи то што ће одговорност за своју заблуду пребацити на оне што су их у заблуду одвели.

• التكذيب برسول الله تكذيب بجميع الرسل.

Порицање једног посланика значи порицање свих посланика.

• حُسن التخلص في قصة إبراهيم من الاستطراد في ذكر القيامة ثم الرجوع إلى خاتمة القصة.

У казивање о Авраму, мир над њим, уметнуто је казивање о Судњем дану, а затим је завршено казивање о том посланику.

Оят: 112

قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Ноје им је одговорио: “Ја не знам шта раде верници који ме следе! Ја нисам послат као онај ко ће да бележи њихова дела.”

Оят: 113

إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ

Па је наставио: “Они ће пред Богом, Који зна оно шта тајно и јавно чине, рачун полагати, а не преда мном. Кад бисте знали истину, не бисте такве одвратности говорили!”

Оят: 114

وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

“А ја нећу од себе отерати правоверне удовољавајући вашем захтеву како бисте поверовали”, рече посланик Ноје, мир над њим.

Оят: 115

إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٞ

И рече напослетку: “Ја сам само онај којег је Бог Узвишени, послао да јавно, отворено и одано упозори на Божју казну.”

Оят: 116

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ

Нојеви сународници рекоше: “Не престанеш ли, о Ноја, да позиваш у Ислам, сигурно ћемо те камењем све до смрти гађати!”

Оят: 117

قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ

Чувши ту претњу, Ноје, мир над њим, упути молитву Свемогућем Богу против свог народа: “Боже, Господару мој, мој ме народ заиста у лаж утерује, не верује у објаву коју сам од Тебе донео!”

Оят: 118

فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحٗا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

“Боже, Господару мој”, замоли посланик Ноје, “Ти између нас по правди пресуди – и спаси мене и вернике који су уз мене, а уништи невернике безбожне; због њихове устрајности у заблуди!”

Оят: 119

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

И услишио је Узвишени Бог његову молбу, и спасио посланика Ноја, мир над њим, и вернике који су били уз њега у лађи, препуној људи и разних животиња.

Оят: 120

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ

А затим је Свезнајући Бог потопио све оне који нису веровали у Нојево посланство, мир над њим.

Оят: 121

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У казивању о Ноју, мир над њим, спасењу њега и његових следбеника верника, и у уништењу оних који нису веровали јасни су знакови и очити показатељи људима, али већина оних који су чули ово казивање ипак нису постали верници.

Оят: 122

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Господар твој је, о Посланиче, заиста силан, па се свети Својим непријатељима; а самилостан је према покајницима.

Оят: 123

كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Народ Ад порицао је Божје посланике тако што је лажним сматрао свог посланика Ебера, мир над њим.

Оят: 124

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

Оят: 125

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ебер, мир над њим, својим сународницима.

Оят: 126

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, Ебер рече. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 127

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И казао је посланик Ебер својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Оят: 128

أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةٗ تَعۡبَثُونَ

Затим их је упитао: “Шта вам је, зар на свакој узвисини градите непотребне палате које вам неће користити ни на овом а ни на будућем свету?”

Оят: 129

وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ

И рече: "И подижете високе дворце и утврде као да нећете никад да умрете остављајући овај свет иза себе."

Оят: 130

وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ

“А кад насрћете и кажњавате, убијате или преко сваке мере ударате, силно, грубо и неправедно, без имало сажаљења и милости”, казао је.

Оят: 131

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, опет је нагласио посланик Ебер, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 132

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ

“Чувајте се срџбе Оног Који вас дарива разноврсним и бројним благодатима које видите!” Рече Ебер, мир над њим.

Оят: 133

أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمٖ وَبَنِينَ

“Бојте се Бога, Који вам дарива стоку, и Који вам децу дарива!"

Оят: 134

وَجَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

“Бојте се Господара светова, Који вам дарива зелене, прелепе, густе баште, с много различитих стабала и плодова, и Који даје да кроз ваша имања теку потоци с питком водом!” Казао је Ебер.

Оят: 135

إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

Напослетку је рекао: “Народе мој, заиста страхујем за вас од неподношљиве казне на Судњем дану!”

Оят: 136

قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ

Међутим, Еберов народ на то рече: “Саветовао ти или не саветовао – нама је свеједно: нећемо да те слушамо, нећемо да те прихватимо као посланика, нећемо да се одрекнемо овог што исповедамо!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أفضلية أهل السبق للإيمان حتى لو كانوا فقراء أو ضعفاء.

Они који први поверују вреднији су код Бога, макар били сиромашни или незаштићени.

• إهلاك الظالمين، وإنجاء المؤمنين سُنَّة إلهية.

Уништавање силника и указивање спаса онима који верују Божји је закон на Земљи.

• خطر الركونِ إلى الدنيا.

Веома је опасно да се човек преда овом пролазном свету.

• تعنت أهل الباطل، وإصرارهم عليه.

Они који следе неистину упорни су у тврдоглавости.

Оят: 137

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Преци наши, дедови и очеви, веровали су управо у ово у шта ми верујемо. Овако су они поступали, овако су се они понашали”, додали су.

Оят: 138

وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

А затим су рекли: “И неће нас Бог на муке ставити!”

Оят: 139

فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

Али, ипак, они су наставили да поричу Ебера, мир над њим, свог посланика, па их је Бог Узвишени, уништио помоћу страшног, хладног ветра. У уништењу народа Ад налазе се поуке за оне којима је до поуке, али већина њих не верује.

Оят: 140

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Оят: 141

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Народ Семуд је порекао све посланике када је прогласио лажним свог посланика Салаха.

Оят: 142

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустанете од обожавања лажних божанстава?”

Оят: 143

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем одговорност вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Салах, мир над њим, свом народу.

Оят: 144

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрана”, опет је нагласио Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 145

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И казао је посланик Салах свом народу: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Оят: 146

أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ

Упитао их је: “Мислите ли да ће вас Свемогући Бог занемарити, и да вас неће казнити док уживате у благодатима сигурни?”

Оят: 147

فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٖ

“Зар мислите да ћете проћи некажњено, док живите у зеленим, прелепим и плодовима богатим вртовима и међу прекрасним изворима?” Рекао је Салах, мир над њим.

Оят: 148

وَزُرُوعٖ وَنَخۡلٖ طَلۡعُهَا هَضِيمٞ

И казао је: “У којима су разноврсни и прелепи усеви, и палме које носе зреле и укусне плодове?”

Оят: 149

وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتٗا فَٰرِهِينَ

И ви у стенама вешто клешете куће и их чините угодним за боравак.

Оят: 150

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, рече Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 151

وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

“А не слушајте заповести оних који чинећи грехе претерују и прелазе границе Божјег верозакона”, поручио је Салах, мир над њим, својим сународницима.

Оят: 152

ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ

“Они који на Земљи сију смутњу позивајући у чињење греха, и који себе не поправљају путем покорности Богу”, додао је.

Оят: 153

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Међутим, Салахови, мир над њим, сународници на ово рекоше: “Ти си, Салахе, један од опчињених! Види се да је враџбина на тебе изузетно снажно деловала, па се понашаш неразумно.”

Оят: 154

مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

И казали су: “Ти си само човек, као и ми, па немаш над нама никакве предности да будеш управо ти посланик. Него дај ти нама непобитан доказ и очигледно чудо да истину говориш када тврдиш да те је Бог послао!”

Оят: 155

قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةٞ لَّهَا شِرۡبٞ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمٖ مَّعۡلُومٖ

Свевишњи Бог је Салаха, мир над њим, помогао знаменитим наднаравним делом - камилом која се појавила из стене. Рекао им је: “Ево, то је Божја камила, као што видите! Она ће се напајати у дану који је за њу одређен, а у другом одређеном дану ви; она неће пити воду у вашем дану, нити ћете ви пити у њеном дану.”

Оят: 156

وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

“И никакво зло немојте да јој учините, немојте да је ударате, а поготово немојте да је убијете”, упозорио је Салах, мир над њим, своје сународнике. “Учините ли то, Бог ће да вас уништи несносном казном!”

Оят: 157

فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ

Ипак, сагласише се да закољу исту ту камилу, па приђе несретник међу њима и закла је. Пошто видеше шта су урадили и да ће их неизбежна казна снаћи, жестоко се покајаше и зажалише због свог непромишљеног поступка. Али, није им, након што су казну већ својим очима видели, користило покајање.

Оят: 158

فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

Бог је, узвишен и слављен нека је Он, учинио да их тад стигне страшна казна којом им се претило, а то је потрес и крик. У уништењу народа Семуд налазе се поуке за оне којима је до поуке, а већина њих не верује.

Оят: 159

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• توالي النعم مع الكفر استدراج للهلاك.

Дајући Своје благодати неверницима, Бог их тиме мало-помало приближава пропасти.

• التذكير بالنعم يُرتجى منه الإيمان والعودة إلى الله من العبد.

Подсећање на благодати има за циљ то да људи поверују и врате се Господару.

• المعاصي هي سبب الفساد في الأرض.

Греси имају за последицу појаву нереда на Земљи.

Оят: 160

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Лотов народ проглашавао је лажним све посланике тиме што је свог посланика, Лота, мир над њим, у лаж утеривао.

Оят: 161

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им је Лот, мир над њим, рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

Оят: 162

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Лот, мир над њим, својим сународницима.

Оят: 163

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, рече, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Оят: 164

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И казао је својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Оят: 165

أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Затим их је упитао: “Зар ви, мимо свих створења, мушкарцима са страшћу прилазите?”

Оят: 166

وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ

“А дотле жене своје, које је Бог Узвишени, створио ради заједничког живота и уживања у браку, остављате?!” Укорио их је Лот, мир над њим. “А, ви сте народ који прекорачује границу Божјег верозакона тиме што чините та изопачена дела.”

Оят: 167

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ

Али Лотов народ рече: “Лоте, не престанеш ли да нас одвраћаш од полног односа са мушкарцима и не сустегнеш ли се од осуђивања, ми ћемо те неизоставно из нашег насеља протерати, нећеш међу нама боравити!”

Оят: 168

قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ

Лот, мир над њим, одврати: “Позивам Бога као сведока да се грозим вашег гнусног дела и да презирем то што радите!”

Оят: 169

رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ

Веровесник Лот упутио је следећу молитву: “Господару, спаси мене и породицу моју од одвратности оног што чини мој народ, и сачувај нас од казне која следи за разврат који они чине!”

Оят: 170

فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

И Бог Узвишени, услишао је ову молитву: указао је спас Лоту, мир над њим, и верницима, који су га следили.

Оят: 171

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

Али је Свезнајући Бог уништио, од Лотове породице, његову жену која није веровала, па је остала с онима који су казну искусили.

Оят: 172

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што је Лот са својом породицом изашао, Свемогући Бог је уништио насеље Содому, припаднике Лотовог, мир над њим, народа, и никог од њих није поштедео.

Оят: 173

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرٗاۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Уништио их је сручивши на њих камење с неба, као густу кишу од безброј капи сачињену – о, страшне ли кише у којој беше казна за оне које је Лот упозорио, али га нису послушали него су наставили да чине гнусне пороке.

Оят: 174

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У уништењу Лотовог, мир над њим, народа, због разврата којег су чинили, налазе се знакови за касније нараштаје и поуке за оне којима је до поуке стало, а већина их не верује.

Оят: 175

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Оят: 176

كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Становници Ејке, у којој је расло огромно стабло, а која се налазила у близини Медена, проглашавали су лажним све посланике тиме што су у лаж утеривали свог посланика, Јофора, мир над њим.

Оят: 177

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им је Јофор, мир над њим, рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустанете од обожавања лажних кипова?”

Оят: 178

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем одговорност вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Јофор, мир над њим, својим сународницима.

Оят: 179

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

И додао је: “Зато се бојте Бога чинећи оно што Он воли, а сустежући се од свега што изазива Његову срџбу! Будите мени послушни у погледу извршавања верских наредби и сустезања од верских забрана!”

Оят: 180

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И рече Божји посланик својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Оят: 181

۞ أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ

“Мерицу људима потпуну дајте приликом трговине и немојте нипошто закидати”, упутио им је Јофор савет.

Оят: 182

وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ

“И исправним мерилом мерите”, казао је.

Оят: 183

وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

“И људима њихово не умањујте”, рекао је Јофор, “и немојте по Земљи неред правећи грехе да чините!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• اللواط شذوذ عن الفطرة ومنكر عظيم.

Хомосексуализам се супроставља урођеној људској природи и огромно је зло.

• من الابتلاء للداعية أن يكون أهل بيته من أصحاب الكفر أو المعاصي.

Искушење за оног ко позива у веру јест и то да неки чланови његове уже породице буду неверници, односно велики грешници.

• العلاقات الأرضية ما لم يصحبها الإيمان، لا تنفع صاحبها إذا نزل العذاب.

Везе на овом свету које нису утемељене на веровању нимало не користе онда кад дође Божја казна.

• وجوب وفاء الكيل وحرمة التَّطْفِيف.

Обавеза је исправно мерити и вагати, а забрањено је закидати приликом мерења.

Оят: 184

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ

“И бојте се Узвишеног Бога, Који је вас, као и народе претходне, створио! Чувајте се Његове казне!”

Оят: 185

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Становници Ејке на то рекоше: “Ти си, Јофоре, један од опчињених! Види се да је враџбина изузетно снажно деловала на тебе, па се понашаш неразумно.”

Оят: 186

وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

“Осим тога”, казали су, “ти си само човек, као и ми. У чему се онда разликујеш од нас да нам будеш посланик?! Штавише, ми сматрамо да ти износиш лажи на Бога тврдећи да те је Он послао!”

Оят: 187

فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

На крају су рекли: “Ако говориш истину, о Јофоре, да те је Бог послао, замоли свог Господара да на нас сручи небо и да нас тако уништи.”

Оят: 188

قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ

Јофор, мир над њим, само рече: “Бог, Господар мој, упућен је у многобоштво и грехе које чините, ништа од ваших дела није Му скривено.”

Оят: 189

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ

Па ипак, становници Ејке наставили су, упорно и тврдоглаво, да утерују у лаж свог веровесника па их је Свемогући Бог уништио помоћу незамисливе врућине због које су бежали у све хладове па су, на концу, уочили облак под који су се сви склонили, а из којег је покуљала ватра на њих и све их спалила. Ето, то је била страшна казна која их је сустигла тог кобног дана.

Оят: 190

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У казни која је спуштена на становнике Ејке налазе се знакови и поуке за оне који желе поуку извући, а већина њих не верује.

Оят: 191

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Оят: 192

وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Заиста је овај величанствени Кур’ан, који је објавио Посланику Ислама, нека је мир над њим и Божја милост, објава Господара свега што постоји.

Оят: 193

نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ

Од Бога Милостивог часни Кур’ан доноси анђео Гаврило, мир над њим.

Оят: 194

عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ

Анђео Гаврило, мир над њим, доноси часни Кур’ан на Посланиково, нека је мир над њим и Божја милост, срце да га запамти и разуме и доставља, упозоравајући на Божју казну.

Оят: 195

بِلِسَانٍ عَرَبِيّٖ مُّبِينٖ

Доноси славни Кур’ан на јасном арапском језику.

Оят: 196

وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Уз то, овај славни Кур’ан споменут је у књигама претходних посланика: обавестили су о њему своје народе преносећи им ту велику радосну вест.

Оят: 197

أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Зар меканским порицатељима није довољно као доказ да си ти уистину посланик то што су учењаци међу синовима Израиљевим знали да је све то истина, као нпр. Абдуллах б. Селам, нека је Бог њиме задовољан?

Оят: 198

وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ

Да је Свезнајући Бог објавио овај Кур’ан неком неарапу који не влада арапским језиком, опет би га негирали.

Оят: 199

فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ

Дакле, да је Бог тако учинио, па да вишебошцима исти тај неарап казује кур’анске речи, они у часни Кур’ан опет не би поверовали, него би рекли да га не разумеју. Ето, хвала Богу, објављен је на њиховом језику.

Оят: 200

كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако Свезнајући Бог даје да се порицање и неверство дубоко уреже у срца грешника.

Оят: 201

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

Незнанобошци неће да напусте неверство док се не суоче са страдањем и казном.

Оят: 202

فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

А казна ће им изненада доћи, а да то они и не наслуте, без било каквог упозорења биће ухваћени и уништени.

Оят: 203

فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ

А пошто угледају казну и увере се у њену неизбежност, рећи ће, кајући се: “Хоће ли нам се имало времена дати да се покајемо и поверујемо у Бога?”

Оят: 204

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они пожурују Нашу казну говорећи: “Нећемо поверовати док на нас небо не сручиш, као што тврдиш!”

Оят: 205

أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ

Божји Посланиче, шта мислиш, ако Бог Узвишени, учини да мекански неверници поживе дуго година у благодатима.

Оят: 206

ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ

И након времена уживања их снађе казна којом им се прети.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• كلما تعمَّق المسلم في اللغة العربية، كان أقدر على فهم القرآن.

Што муслиман боље познаје арапски језик, то боље разуме часни Кур’ан.

• الاحتجاج على المشركين بما عند المُنْصِفين من أهل الكتاب من الإقرار بأن القرآن من عند الله.

Доказивање против меканских незнанобожаца знањем које имају праведници међу слебеницима Књиге а који потврђују истинитост Кур’ана.

• ما يناله الكفار من نعم الدنيا استدراج لا كرامة.

Благодати у којима уживају незнанобошци нису почаст од Бога и потврда њихове заблуде, него кратко уживање пре казне.

Оят: 207

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ

Неверницима након смрти неће бити ни од какве користи то што су уживали у дугом и слатком животу, све ће нестати.

Оят: 208

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ

Бог није уништио ниједно насеље на Земљи пре него што је против његових становника успоставио доказ пославши посланика и објавивши им Књигу.

Оят: 209

ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

Они су слати ради поуке и подсећања. Свевишњи Бог није неправедан био када је казнио оне којима је претходно послао посланика и објавио Књигу а они нису поверовали.

Оят: 210

وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ

Часни Кур’ан не доносе ђаволи Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост.

Оят: 211

وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ

Сотоне то нису у стању учинити, то заиста није у оквирима њихове моћи.

Оят: 212

إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ

Чак и могућност да га они на небесима чују искључена је јер не могу допрети до њега. Па како је онда могуће да га они Посланику достављају?

Оят: 213

فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ

Зато не обожавај поред Јединог Бога друго божанство! Будеш ли био многобожац, Бог ће те сигурно казнити и нико те неће одбранити од страшне Божје казне.

Оят: 214

وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ

Божји Посланиче, опомињи своју породицу, почињући од ближњих, упозори их да ће их стићи казна остану ли доследни у многобоштву.

Оят: 215

وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И буди скроман, сасвим благ и учтиво се обраћај онима што верују у твој позив и следе твој пут! Буди према њима самилостан и учтив.

Оят: 216

فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءٞ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

А не буду ли те послушали кад им заповедиш да верују у једног Бога и да Њему буду послушни, реци им: “Одричем се многобоштва и греха које чините!”

Оят: 217

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

И сваку своју потребу и сваки посао препусти Богу, Оном Који се свети Својим непријатељима, и Који је самилостан према покајницима.

Оят: 218

ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ

Бог је Онај Који те види, Посланиче милости, кад устајеш.

Оят: 219

وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ

Види те кад обављаш молитву са онима који по тлу падају ничице. Господару није скривено ни оно што ти чиниш ни оно што други људи чине.

Оят: 220

إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

Бог Узвишени, чује твоје учење Кур'ана, слављење Бога које чиниш током молитве. Он зна све твоје намере.

Оят: 221

هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ

Хоћете ли, о људи, да вам кажем коме долазе ђаволи, за које говорите да доносе часни Кур’ан?

Оят: 222

تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمٖ

Ђаволи силазе онима прорицатељима, који лажу и чине разврат и велике грехе.

Оят: 223

يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ

Ђаволи прислушкују оно што говоре анђели, узвишено друштво, па чују једну реч коју хитро пренесу врачевима и пророцима – а они већином измишљају лажи – па на то зрно истине додају товар лажи.

Оят: 224

وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ

А песници, за које тврдите да је Посланик Ислама један од њих, већином своју поезију заснивају на неистини, па се за таквим песницима поводе њима слични.

Оят: 225

أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادٖ يَهِيمُونَ

Зар не знаш, Посланиче, да се исти ти песници баве свим и свачим, изгубљени су и дезорентисани у свакој долини, па лажу, приповедају нереалне ствари, час вређају час хвале и многим пороцима се баве.

Оят: 226

وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ

И они говоре оно што својим делима не потврђују: хвале се делима која нису учинили.

Оят: 227

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرٗا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبٖ يَنقَلِبُونَ

Па ипак, Бог Узвишени, не критикује песнике вернике, оне који чине добра дела и који често Бога спомињу и боре се да победе Божје непријатеље након што им ови нанесу неправду. А сазнаће они који чине себи неправду верујући у многобоштво и насиље верницима какво ће их повратиште у Свевишњег Бога чекати и какво их детаљно полагање рачуна чека.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Правичност је Божје својство. Бог никад ником не чини неправду.

• تنزيه القرآن عن قرب الشياطين منه.

Немогуће је да ђаволи имају приступ часном Кур’ану. Објава је чиста од тога.

• أهمية اللين والرفق للدعاة إلى الله.

Неопходно је да они који позивају Богу буду благи и учтиви.

• الشعر حَسَنُهُ حَسَن، وقبيحه قبيح.

Лепа поезија је прихватљива, а она која то није треба да се одбаци.