Маънолар таржимаси Оят 22 Сура Аҳзоб сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 22

وَلَمَّا رَءَا ٱلۡمُؤۡمِنُونَ ٱلۡأَحۡزَابَ قَالُواْ هَٰذَا مَا وَعَدَنَا ٱللَّهُ وَرَسُولُهُۥ وَصَدَقَ ٱللَّهُ وَرَسُولُهُۥۚ وَمَا زَادَهُمۡ إِلَّآ إِيمَٰنٗا وَتَسۡلِيمٗا

А кад су верници угледали непријатељске војске око Медине, знали су да се приближило остварење Божјег обећања да ће им дати победу, па су рекли: “Ово је искушење и чишћење наших редова! Ми ћемо победити! Ово су нам обећали Бог и Његов Посланик! Свевишњи Бог и Његов Посланик истину су говорили!” То што су видели непријатељску војску само је повећало уверење код верника у истинитост Божјег обећања, преданост, повиновање и задовољство Његовом одредбом.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الآجال محددة؛ لا يُقَرِّبُها قتال، ولا يُبْعِدُها هروب منه.

Смртни је час одређен. Не може га убрзати одлазак у рат, а нити га може одложити бежање од рата.

• التثبيط عن الجهاد في سبيل الله شأن المنافقين دائمًا.

Дволичњаци увек одвраћају од борбе на Божјем путу и обесхрабрују вернике кад је о томе реч.

• الرسول صلى الله عليه وسلم قدوة المؤمنين في أقواله وأفعاله.

Посланик је узор верницима, како у речима, тако и у делима.

• الثقة بالله والانقياد له من صفات المؤمنين.

Верници се поуздају у Бога и Њему се предају.