Маънолар таржимаси Оят 66 Сура Аҳзоб сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 66

يَوۡمَ تُقَلَّبُ وُجُوهُهُمۡ فِي ٱلنَّارِ يَقُولُونَ يَٰلَيۡتَنَآ أَطَعۡنَا ٱللَّهَ وَأَطَعۡنَا ٱلرَّسُولَا۠

На Дан кад се лица незнанобожаца буду у ватри превртала, они ће, понижени и, због немерљиво великог кајања, сасвим изгубљени, говорити: “Камо среће да смо се покоравали Богу чинећи добра дела, а сустежући се од зла, и камо среће да смо следили Посланика и слушали га у погледу оног што нам је, од свога Господара, доставио!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• اختصاص الله بعلم الساعة.

Само Узвишени Бог зна кад ће наступити Смак света.

• تحميل الأتباع كُبَرَاءَهُم مسؤوليةَ إضلالهم لا يعفيهم هم من المسؤولية.

То што ће поданици пребацивати одговорност на главешине своје, поданике неће одговорности нимало ослободити.

• شدة التحريم لإيذاء الأنبياء بالقول أو الفعل.

Веровеснике је строго забрањено узнемирити, без обзира на то радило се о речима или делима.

• عظم الأمانة التي تحمّلها الإنسان.

Ови су одломци довољни као показатељ да је човек преузео изузетно велику обавезу.