Маънолар таржимаси Оят 52 Сура Зумар сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 52

أَوَلَمۡ يَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Зар ови неверници не знају да Бог Узвишени, даје овоземаљске чари, иметак, децу, углед, власт, оном коме хоће од слугу Својих, да би се показало хоће ли захвалан или незахвалан бити, односно да ускраћује оном коме Он хоће, па чини човека сиромашним да се покаже хоће ли бити стпрљив или не? Чињеница да Узвишени Бог неком даје обилну опскрбу, а неком је ускраћује непобитан је и јасан доказ да је Он свемоћан и да савршено управља Својим створењима. А исти тај доказ од користи је само онима који верују. А кад је реч о неверницима, они поред тих доказа равнодушно пролазе и леђа им окрећу.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• النعمة على الكافر استدراج.

Свевишњи Бог обасипа неверника благодатима, али га помоћу њих само приближава казни.

• سعة رحمة الله بخلقه.

Бог је према створењима изузетно милостив.

• الندم النافع هو ما كان في الدنيا، وتبعته توبة نصوح.

Самопрекор користи само на овом свету, и то под условом да се човек искрено покаје за зло које је чинио.