Маънолар таржимаси Оят 16 Сура Шўро - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 16

وَٱلَّذِينَ يُحَآجُّونَ فِي ٱللَّهِ مِنۢ بَعۡدِ مَا ٱسۡتُجِيبَ لَهُۥ حُجَّتُهُمۡ دَاحِضَةٌ عِندَ رَبِّهِمۡ وَعَلَيۡهِمۡ غَضَبٞ وَلَهُمۡ عَذَابٞ شَدِيدٌ

А они који се, користећи ништавне доказе, расправљају о вери која је објављена Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, након што је Божји позив прихваћен и људи му се одазвали – њихови докази су ништавни код њиховог Господара и код верника и они немају никаквог утицаја; на њима је Божји гњев и срџба јер не верују и истину одбијају, а на Судњем дану чека их велика казна.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• خوف المؤمن من أهوال يوم القيامة يعين على الاستعداد لها.

Верников страх од дешавања на Судњем дану помаже му да се за њега припреми.

• لطف الله بعباده حيث يوسع الرزق على من يكون خيرًا له، ويضيّق على من يكون التضييق خيرًا له.

Божја милост према Својим слугама огледа се и у томе што неким даје велику опскрбу, ако је то за њих добро, а некима ускрати, ако је то за њих добро.

• خطر إيثار الدنيا على الآخرة.

Опасност давања предности пролазном свету над вечним.