Маънолар таржимаси Оят 46 Сура Моида сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 46

وَقَفَّيۡنَا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم بِعِيسَى ٱبۡنِ مَرۡيَمَ مُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ مِنَ ٱلتَّوۡرَىٰةِۖ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡإِنجِيلَ فِيهِ هُدٗى وَنُورٞ وَمُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ مِنَ ٱلتَّوۡرَىٰةِ وَهُدٗى وَمَوۡعِظَةٗ لِّلۡمُتَّقِينَ

После веровесника који су слати потомцима Израиљевим, послали смо Исуса, сина Маријиног, који верује у Тору и суди по њој а дали смо му и Јеванђеље које упућује ка истини и садржи јасне доказе којима одстрањује сумње и нејасноће које се код неког могу јавити у вези с прописима. Јеванђеље се слаже са Тором, осим у малом броју прописа, у којима је Јеванђеље дерогирало Тору. Јеванђеље смо учинили упутом, али и претњом оном ко прекши његове забране.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأنبياء متفقون في أصول الدين مع وجود بعض الفروق بين شرائعهم في الفروع.

Веровесници имају заједничке основе вере, уз одређене разлике у верозаконима, у огранцима вере.

• وجوب تحكيم شرع الله والإعراض عمّا عداه من الأهواء.

Обавеза је судити према Божјем верозакону, а оставити се свега што му се супротставља.

• ذم التحاكم إلى أحكام أهل الجاهلية وأعرافهم.

Ови одломци осуђују тражење пресуде у паганским законима и обичајима.