Маънолар таржимаси Сура Аъроф - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 176 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 196

إِنَّ وَلِـِّۧيَ ٱللَّهُ ٱلَّذِي نَزَّلَ ٱلۡكِتَٰبَۖ وَهُوَ يَتَوَلَّى ٱلصَّٰلِحِينَ

Доиста је мој помагач и чувар Бог, ни у кога мимо Њега не полажем своје наде, нити се бојим ваших кипова. Бог ми је објавио Кур'ан, који је упута људима, и Он чува и помаже Своје добре вернике.

Оят: 197

وَٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِهِۦ لَا يَسۡتَطِيعُونَ نَصۡرَكُمۡ وَلَآ أَنفُسَهُمۡ يَنصُرُونَ

О вишебошци, кипови којима се молите не могу вам помоћи, нити себи могу помоћи. Они су немоћни, па зашто им се молите поред Бога?

Оят: 198

وَإِن تَدۡعُوهُمۡ إِلَى ٱلۡهُدَىٰ لَا يَسۡمَعُواْۖ وَتَرَىٰهُمۡ يَنظُرُونَ إِلَيۡكَ وَهُمۡ لَا يُبۡصِرُونَ

О вишебошци, ако се молите вашим киповима, које обожавате поред Аллаха, да би вам дали упуту - па они ваше молитве не чују. Видиш како гледају направљеним очима, а у ствари су нежива материја која не види. Вишебошци су правили кипове у виду људи или животиња, тако да су имали руке, ноге и очи, али су статични, немају живот нити се крећу.

Оят: 199

خُذِ ٱلۡعَفۡوَ وَأۡمُرۡ بِٱلۡعُرۡفِ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡجَٰهِلِينَ

О Посланиче, прихвати од људи оно што могу да ураде од добрих дела и немој их задуживати оним што њихове природе не подносе, јер ће их то отерати. Наређуј им лепа дела и лепе речи, а остави незналице и немој се осврћати на њихово незнање нити им узвраћај. Ко тебе узнемири - ти немој њега неправедно узнемиравати, а ко теби ускрати ти немој њему неправедно ускратити.

Оят: 200

وَإِمَّا يَنزَغَنَّكَ مِنَ ٱلشَّيۡطَٰنِ نَزۡغٞ فَٱسۡتَعِذۡ بِٱللَّهِۚ إِنَّهُۥ سَمِيعٌ عَلِيمٌ

О Посланиче, ако осетиш да ти ђаво уноси сумње или те одвраћа од чињења добрих дела, ти се приклони Богу и од Њега тражи заштиту, јер Он чује оно што говориш и зна твоје прибегавање Њему.

Оят: 201

إِنَّ ٱلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْ إِذَا مَسَّهُمۡ طَٰٓئِفٞ مِّنَ ٱلشَّيۡطَٰنِ تَذَكَّرُواْ فَإِذَا هُم مُّبۡصِرُونَ

Када онима који се чувају Божје казне чињењем наређеног и клоњењем забрањеног дође ђавоља сумња па учине грех - сете се Божјег величанства и Његове казне за грешнике и награде за покорне, па се покају за своје грехе и врате се свом Господару. Тада се врате истини и пробуде се из свог немара.

Оят: 202

وَإِخۡوَٰنُهُمۡ يَمُدُّونَهُمۡ فِي ٱلۡغَيِّ ثُمَّ لَا يُقۡصِرُونَ

С друге стране, сотоновој браћи: тешким грешницима и неверницима, сотона непрестано повећава заблуду подстичући их да чине грех за грехом, а нити сотона одустаје од одвођења у заблуду нити они престају са покорношћу њему и чињењем зла.

Оят: 203

وَإِذَا لَمۡ تَأۡتِهِم بِـَٔايَةٖ قَالُواْ لَوۡلَا ٱجۡتَبَيۡتَهَاۚ قُلۡ إِنَّمَآ أَتَّبِعُ مَا يُوحَىٰٓ إِلَيَّ مِن رَّبِّيۚ هَٰذَا بَصَآئِرُ مِن رَّبِّكُمۡ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٞ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

О Посланиче, ако дођеш са доказом - они те угоне у лаж или се окрену од њега, а ако им не дођеш са доказом кажу: "Зашто не измислиш доказ од себе?" Реци им: "Није моје да од себе долазим са доказима, ја следим само оно што ми Бог објављује. Овај Кур'ан којег вам учим садржи доказе од Бога, вашег Створитеља и Управитеља, и садржи милост и упуту за вернике, док су неверници несрећни и заблудели."

Оят: 204

وَإِذَا قُرِئَ ٱلۡقُرۡءَانُ فَٱسۡتَمِعُواْ لَهُۥ وَأَنصِتُواْ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ

Када се учи Кур'ан - помно слушајте његово учење и немојте причати нити се заузимати нечим другим, како би вам се Бог смиловао.

Оят: 205

وَٱذۡكُر رَّبَّكَ فِي نَفۡسِكَ تَضَرُّعٗا وَخِيفَةٗ وَدُونَ ٱلۡجَهۡرِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ بِٱلۡغُدُوِّ وَٱلۡأٓصَالِ وَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡغَٰفِلِينَ

О Посланиче, спомињи Бога, твог Господара, понизно и страхујући, и учи молитву умереним гласом на почетку и на крају дана, због вредности та два времена, и немој бити немаран према спомињању Узвишеног Бога.

Оят: 206

إِنَّ ٱلَّذِينَ عِندَ رَبِّكَ لَا يَسۡتَكۡبِرُونَ عَنۡ عِبَادَتِهِۦ وَيُسَبِّحُونَهُۥ وَلَهُۥ يَسۡجُدُونَۤ۩

О Посланиче, анђели који су код твог Господара не зазиру од тога да Га обожавају, већ су Му предати и неуморни у обожавању, славе Бога ноћу и дању, уздижући Га изнад свега што Му не доликује, и само се Њему клањају падајући лицем на тле.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• في الآيات بشارة للمسلمين المستقيمين على صراط نبيهم صلى الله عليه وسلم بأن ينصرهم الله كما نصر نبيه وأولياءه.

Обавеза сваком разумном човеку је да обожава Узвишеног Бога, јер Он је Тај Који му даје оно што користи његовој вери, Он је објавио књигу која садржи величанствено знање о вери, и Он даје материјалне благодати, Он чува Своје добре слуге и помаже их тако да им не може наштетити непријатељство људи.

• في الآيات جماع الأخلاق، فعلى العبد أن يعفو عمن ظلمه، ويعطي من حرمه، ويصل من قطعه.

Радосна вест за муслимане који су устрајни на путу свог посланика Мухаммеда, мир над њим, да ће их Бог помоћи као што је помогао Свог Посланика и Своје штићенике.

• على العبد إذا مَسَّه سوء من الشيطان - فأذنب بفعل محرم، أو ترك واجب - أن يستغفر الله تعالى، ويستدرك ما فرط منه بالتوبة النصوح والحسنات الماحية.

Срж племенитих особина; човек треба да опрости ономе ко му неправду чини, да помогне ономе ко је њему помоћ ускратио, и да спаја везе са оним ко их је са њим прекинуо.

• الواجب على العاقل عبادة الله تعالى؛ لأنه هو الذي يحقق له منافع الدين بإنزال الكتاب المشتمل على العلوم العظيمة في الدّين، ومنافع الدنيا بتولّي الصالحين من عباده وحفظه لهم ونصرته إياهم، فلا تضرهم عداوة من عاداهم.

Када човека сотона подстакне па учини грех, или да остави наређено, треба затражити опрост од Бога Узвишеног и надокнадити пропуст искреним покајањем и чињењем добрих дела која бришу лоша.